Saradnja udruženja Sve što mogu da uradim iz Šajkaša i Pletenica iz Bele Crkve

BELA CRKVA, ŠAJKAŠ: U ponedeljak 4. novembra 2013. godine predstavnici Udruženja „Sve što mogu da uradim“, sa sedištem u Šajkašu, Slađana Borenović i Zorica Andrejević prisustvovale su prezentaciji biltena „Prihvatizacija“ i predstavljanju rezultata završenog projekta Udruženja „Pletenica“, finansiranog od strane Fondacije „Trag“.

 

Cilj projekta je bila promocija inkluzije u opštini Bela Crkva pri čemu je ostvarena uspešna saradnja relevantnih ustanova u opštini, nastavnog osoblja u vrtićima i školama, stručnim saradnicima i lokalne samouprave. Prikazani su dobri primeri inkluzivne prakse, uključivanja u sve oblasti života svih marginalizovanih grupa društva.
Mogla su se čuti iskustva vaspitača, učitelja, nastavnika, profesora, roditelja, samohranih majki, hranitelja, darovitih učenika, pedagoga i psihologa u perdškolskim i školskim ustanovama. U programu su učestvovali štićenici Doma iz Veternika sa Folklornim udruženjem „Veliko kolo“, štićenici Doma za decu i odrasle „Vera Radivojević“ iz Bele Crkve, Folklorna sekcija i muzički sastav mlađih gitarista OŠ „Marko Stojanović“ iz Vračevog Gaja. Uručene su zahvalnice svim saradnicima koji su učestvovali u kreiranju biltena „Prihvatizacija“ i saradnicima na projektu, između nostalih i našem udruženju „Sve što mogu da uradim“. Potpisan je ugovor o saradnji našeg i belocrkvanskog udruženja u cilju promocije zajedničkih ciljeva i unapređenja inkluzije u naše dve opštine.
Podelićemo sa vama mali deo iskustava i poruka učesnika skupa:
Branislava Milić, strukovni vaspitač: „Dragi roditelji, poštujte svoje dete kao ličnost i uvažavajte njegove potrebe, želje, sposobnosti, vrline…“
Mira Gašić, učiteljica: „Bilo je potrebno mnogo vremena, godine, decenije, čak i vekovi da bismo shvatili ljudske vrednosti i na pravi način vrednovali dečiji potencijal – šta sve dete može i ume, a ne šta ne može i ne ume“;
Gordana Ninkov, učiteljica iz Bačke Palanke: „Život nije uvek pravedan, ali mi možemo da ga jedni drugima ulepšamo i učinimo pravednijim“;
Zorica Andrejević, majka, UG „Sve što mogu da uradim“, Šajkaš: „Ovo je priča o sreći, jer ja za sebe mogu reći da sam srećna žena, blagoslovena rođenjem moga deteta sa autizmom, koje me je naučilo da budem bolji čovek i bolji roditelj“;
Vladanka Rajković, profesor i majka: „Sve je mnogo lakše kad nisi sam i nevidljiv“;
Danijela Jovanović, profesor i majka: „Nemam sebe bez njega“;
Darko Kostić, školski psiholog: „Ljudi se najviše plaše onog što ne razumeju“.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 05, 11, 2013.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *