NOVI SAD: U Matici srpskoj u Novom Sadu, povodom obeležavanja 250 godina od osnivanja Šajkaškog bataljona, danas je održan međunarodni naučni skup „Šajkaška-prostor, stanovništvo, prošlost“. Učešće na današnjem skupu imali su ugledni članovi Matice srpske, profesori Univerziteta u Novom Sadu i Beogradu, izlagači iz Mađarske i Austrije, predstavnici Muzeja Vojvodine.

U ime Vlade AP Vojvodine i pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje, koji su podržali održavanje skupa, prisutnima se obratio potpredsednik Vlade AP Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić. „Proteklih godinu dana, svi zajedno smo radili na obeležavanju 250 godina od osnivanja Šajkaškog bataljona, kao tim, kao saradnici koji su imali viziju i želju da na najbolji mogući način, a u skladu sa vremenom u kojem živimo, obeležimo dva i po veka od osnivanja jednog velikog vojno- graničarskog bataljona, koji je bio veoma značajan za našu istoriju“, rekao je sekretar Grujić i dodao da su tim povodom „organizovane izložbe kako u Titelu, gde je bio njihov vojni centar, tako i u Novom Sadu, održana je predstava „Na granici“, izdata je strip publikacija, organizovane su tribine, a prošle nedelje održana je i svečana akademija u Srpskom narodnom pozorištu, kako bi se danas, na ovom svečanom mestu još jednom kroz naučni skup, ponovo prisetili njihovog značaja“. „Ovaj jubilej je pokazao kako treba obeležiti prošlost i dati značaj sadašnjosti, i primer je kako ćemo na sličan način sledeće godine obeležiti i 250 godina od osnivanja Banatske regimente i 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Naredne godine 2016. čeka nas obeležavanje 300 godina od Petrovaradinske bitke – što su sve datumi od velike istorijske važnosti za nas, koji živimo na ovim prostorima“, istakao je na kraju izlaganja potpredsednik Slaviša Grujić. Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić je u svom obraćanju naglasio da je život graničara u okviru Austro-ugarskog carstva bio poseban i uređen na jedinstven način. Zametak Šajkaške je bio dovoljno specifičan da zaslužuje i naučno istraživački osvrt na istorijske činjenice, što će se u dogledno vreme uraditi i sa istraživanjem o istorijskom značaju Karlovačke mitropolije. Prof. dr Branko Bešlin, kao potpredsednik Matice srpske i kao predsednik organizacionog odbora ovog naučnog skupa, izneo je podatke o Šajkaškoj u vreme pohoda Eugena Savojskog 1697/1698. i 1716/1717. godine. U to vreme, Šajkaši su bili deo tih istorijskih dešavanja, kada su bili u jeku Austro-turski ratovi, jer se veliki deo transporta odvijao na rečnim tokovima, od Begeja ka Tisi i od Tise ka Dunavu. Jasno je da se na šajkama nisu prevozili samo roba i ljudi, već su tada i šajkaši imali svoju istorijsku ulogu u ratnim pohodima. Prof. dr Peter Rokai je pričao o prvim pomenima šajkaša u izvorima, gde je naglasio da se oni spominju u spisima ugarskog kralja Lajoša, kao sajkasi, bez slova š, kao brodari,lađari, tada kraljevskim dekretom oslobođeni od plaćanja carine, za prenos robe i ljudi. O značaju i ulozi vojnih graničara na današnjem skupu govorili su i prof. dr Ljubomirka Krkljuš „Šajkaška i šajkaši za vreme Srpskog narodnog pokreta 1848-1849.godine“, prof. dr Vladan Gavrilović na temu „Uspomene jednog šajkaša iz revolucije 1848-1849.godine“, Stevan Slavnić „Učešće šajkaša u ratovima Monarhije“ i Miroslav Pavlović „Osmansko vojno uređenje u drugoj polovini 18.veka primer Smederevskog sandzaka“. Direktorka Muzeja Vojvodine dr Agneš Ozer govorila je o „Mađarskoj istoriografiji o šajkašima i Šajkaškoj“, a brojni drugi učesnici pričali su o etničkim i verskim strukturama Šajkaške, starosnoj strukturi, kao i o njihovoj ulozi u nacionalnoj politici prečanskih liberala.

Autor: Redakcija
Datum: 19, 10, 2013.