NOVI SAD: Seminar „Terapijska zajednica i lečenje zavisnika od droga“ danas je održan u Skupštini Vojvodine,u organizaciji Pokrajinskog saveta za borbu protiv droga, a u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu.
U ime Pokrajinskog saveta za borbu protiv droga prisutnima se obratila pomoćnica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Tanja Banjanin Pejić, koja je istakla značaj ovog seminara, jer je od trenutka formiranja Saveta, u koji su uključeni predstavnici onih institucija koji se bave bolestima zavisnosti i njihovim posledicama, nastao Akcioni plan za mlade, koji ima za cilj preventivan pristup ovom problemu.
Prof dr Nikola Vučković govorio je o terapijskim zajednicama u našoj zemlji, naglasivši da su one nastajale nezavisno jedna od druge u raznim gradovima Srbije u poslednjih 15 godina i da su formirane kao udruženja građana. Naravno, poznato je da je organizacija njihovog rada bazirana na način kako funkcioniše komuna ili zajednica, u kojoj svaki pojedinac ima svakodnevne obaveze i rasporede i gde se akcenat i stavlja na psihosocijalni momenat svake ličnosti posebno. Na osnovu decenijskog iskustva stručnjaka 2009. godine napisana je i Nacionalna strategija za borbu protiv droga, u čijem sadržaju se nalazi i podrazumeva lečenje i uključivanje terapijskih zajednica u proces oporavka. Problem, koji je kod nas prisutan nastao je u njihovom definisanju, jer su obuhvaćene kao socijalne kategorije, što svakako nisu i sa tim niko nije zadovoljan. Zato je važno da se one institucionalno povežu i stvore zajednički sistem rada, gde bi država trebala da napravi neku vrstu komisije, koja bi nadzirala njihov rad.
O iskustvima u radu terapijskih zajednica govorio je holandski ekspert iz ove oblasti Hatta Smit, na temu: „Značaj terapijske zajednice u lečenju zavisnika“. Govoreći o iskustvima Kraljevine Holandije, koja se unazad čitav vek bori protiv bolesti zavisnosti, Hatta je naglasio da svaki čovek, ima u sebi određenu vrstu zavisnosti, da li je u pitanju zavisnost od slatkiša, duvana, automobila…i nisu kao takvi marginalizovani. Zbog toga treba na prvom mestu promeniti odnos prema osobama zavisnim od narkotika, i sagledati njihove ličnosti, od rođenja do adolescencije i onda primeniti terapiju u skladu sa svakim pojedincem ponaosob. To nije lako, jer zahteva vreme, strpljenje, rad i pomoć u svakom pogledu. Kada se svi ti elementi spoje dolazi na red terapijska zajednica, koja ima cilj da se taj pojedinac oslobodi straha, zavisnosti, da stekne samoupouzdanje i uključi se u socijalne tokove društva, odnosno, počne da radi, zarađuje, prihvati se svakodnevnih obaveza i počne na neki način život iz početka. Naša iskustva smo voljni da prenesemo i u Srbiju i zato je nastao projekat u kome smo ja i moj kolega Darko Cvejić radili zajedno i zove se: „House of Hope Serbia“ ili „Kuća nade“ što u pravom smislu to i jeste. Ono što je važno ovde napomenuti, istakao je Hatta, je to što je Holandija spremna da podrži ovakvu jednu instituciju u Srbiji.
Na današnjem seminaru o svom radu i iskustvima govorili su i Šahim Kahrimanović, predstavnik Javne ustanove-Terapijske zajednice Kantona Sarajevo „Kampus„, predstavnici „RETO centra“ iz Beograda, „Q club„-a iz Beograda, udruženja za pomoć zavisnicima od droge „Raskršće“ iz Novog Sada, rehabilitacionog centra pri manastiru Kovilj „Zemlja živih„, kao i predstavnici rehabilitacionog centra „Crna reka“ iz centralne Srbije.
Autor: Redakcija
Datum: 24, 03, 2011.