Predstavljena knjiga „Racija-zaboravljeni genocid“

U organizaciji SPO-a u Čurugu je predstavljena knjiga Aleksandra Saše Veljića „Racija-zaboravljeni genocid“.




        Književno veče je započeto 12. 02. večernjim bogosluženjem u hramu Sv. Vaznesenja Gospodnjeg uz koje je održan i pomen (parastos) žrtvama Racije, koje je služio jerej Petar Trivunović, paroh čuruški uz sasluženje crkvenog hora i studenata bogoslovije iz Čuruga kome je prisustvovalo mnogo verujućeg naroda, prijatelja i potomaka žrtava. Nakon ovoga se prešlo u salu Osnovne Zemljoradničke Zadruge „Čurug“ gde je održano književno veče. Prvo se skupu obratio organizator, gospodin Milan Radomir, pozdravio prisutne i otvorio skup. Hor Sv. Vaznesenja Gospodnjeg je zatim izveo Himnu „Bože Pravde“ i još dve pesme, a zatim je profesor Željka Bubnjević-Živković preuzela vođenje programa i najavila učesnike istog. Profesor Miodrag Miša Blizanac je otpevao četiri pesme, a prvi put pesmu „Racija“ čiji je autor blagopočivši protojerej Pavle Dožić čuružanin i jedan od srećnika koji je preživeo rat i raciju. Jerej Petar Trivunović se obratio skupu i kroz svoje izlaganje podsetio da treba pamtiti te svetle grobove koji opominju. Skupu se zatim obratio i gospodin Stevan Milin, direktor Zadruge, pozdravio goste i rekao da će se založiti uz pomoć svih da se u Čurugu renovira „Dragašev“ magacin jedno od mesta gde su čuružani streljani za vreme Racije da bi postao Muzej. Nakon toga je Željka recitovala pesmu posvećenu Raciji pesnika iz Titela, Zorana Bosnića koji je bio sprečen da dođe. Skupu se zatim obratio i profesor istorije Nemanja Starović iz Novog Sada i podsetio prisutne na nastojanje rukovodstva države i ministra Vuka Draškovića da se uspostave diplomatski odnosi sa Izraelom i da se sakupe svi podaci o stradanju svih u ratu. Gospođa Jasmina Mina Jurišin jedna od najzaslužnijih da se knjiga predstavi u Čurugu i pored sumorne atmosfere je pohvalila Čuružane što su se okupili u ovolikom broju što je možda najviše od kada se knjiga predstavlja te konstatovala da Čuružani nisu zaboravili svoje sugrađane koji su nastradali za vreme genocida u Južnoj Bačkoj. Spasenija Cana Sladojev, pesnikinja iz Novog Sada odrecitovala je svoju pesmu o Raciji za koju je u zbirci pesama dobila „Oktobarsku“ nagradu opštine Žabalj, kao i nagradu „Dragojlo Dudić“ u Valjevu. Skupu se zatim obratio novinar „Dnevnik“-a, Igor Mihaljević, inače recenzent knjige i rekao da jedna ovakva knjiga treba da nađe mesto u školama da bi deca mogla da uče i da pamte nevine žrtve ovog genocida. Kao što se već uči o mnogobrojnom stradanju u Kraljevu, Kragujevcu i ostalim mestima širom Evrope. Takođe je rekao da se u Mađarskoj nalazi i živi jedan od zločinaca, Šandor Kepir, koji kaže da je on samo radio po naređenju viših komandi i ne oseća krivicu za ovaj genocid.

        Na kraju, skupu se obratio i Aleksandar Saša Veljić koji je prvo Čuružanima preneo pozdrave iz Loznice, Kragujevca, Niša, Užica gde je predstavljao svoju knjigu i gde su prisutni bili zgranuti zločinima o kojima skoro ništa nisu znali. Autor je zatim naveo izvore iz kojih je prikupljao građu za svoje delo i pozvao prisutne kao i u svim mestima Šajkaške da mu pomognu da se pronađu imena i upišu sve žrtve Racije jer to je izuzetno teško pošto su mnoge porodice istrebljene i niko nije preživeo da bi mogli biti upisani u knjigu žrtava. Nakon svog govora zamolio je Čuružane da mu pomognu da istina o zločinu ugleda svetlo dana.

        Takođe je pokrenuta inicijativa da se u svakom mestu Južne Bačke bar neka ulica ponese ime po ovom genocidu, a u Žabaljskoj opštini napravi Spomen kompleks i Muzej o raciji, isto tako da se obrazuje Memorijalno Društvo „Žrtve Racije“ što su svi prisutni prihvatili svojim potpisima.

         Pored mnogo Čuružana ovom događaju je prisustvovao i gospodin Toma Beker iz Pančeva sa svojom porodicom kao i građani iz okolnih mesta i Novog Sada.
         Zahvalnost treba odati svim učesnicima programa, a posebno gospodinu Milanu Radomiru, njegovoj porodici i svima koji su organizovali ovo tužno, a prelepo književno veče.

Autor: Lazar R. Kaćanski
Datum: 14, 02, 2009.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *