TESLIĆ, BANJA „VRUĆICA“, VUČIJA PLANINA: Proteklog petka i subote, 9. i 10. avgusta 2013. godine, na Vučijoj planini pedesetak kilometara južno od Teslića održana je 18. „Ovnovijada“. Ovu tradicionalnu dvodnevnu manifestaciju kulturno-sportskog i privrednog karaktera organizovala je porodica Milorada Bagića iz Šajkaša, poreklom iz Bijelog Bučja, s ciljem da se nastavi tradicija okupljanja gorštaka koji još žive po ovim planinama na granici Republike Srpske i Federacije BiH, kao i onih rasutih po Vojvodini i dalekom inostranstvu, njihovoj privrednoj i kulturnoj razmeni i viteškom nadmetanju u starim sportskim disciplinama.

Manifestaciju su podržale i pomogle vlade Republike Srpske i AP Vojvodine kao i Banja „Vrućica“. Medijski su ovaj događaj propratili RTRS i Magazin „Ravnica“. Opštinu Titel i APV predstavili su članovi KUD-a „Šajkaš” iz Šajkaša i AKUD-a „Ružin cvet“ iz Vilova čije je putovanje u Teslić i na Vučiju planinu omogućila Vlada Vojvodine.

 

Šajkašani u Etno selu “Stanišići”

Autobus „Dunavprevoza“ iz Bačke Palanke pokupio je u jutarnjim časovima, u petak 9. avgusta, pedesetak putnika, članova KUD-a iz Vilova i Šajkaša. Ugodnom vožnjom u klimatizovanom autobusu, kroz Novi Sad, Srem i Mačvu, uz pesme i šale, neprimetno smo stigli do granice i Pavlovića mosta. Kratko zadržavanje i – već smo u Semberiji. Prvi odmor u Etno selu „Stanišići“ neko je iskoristio za razgledanje, a neko za ručak ili hladno piće. Put nas je dalje vodio preko Ugljevika, planine Majevice i Tuzle do Doboja. Od Doboja uz dolinu reke Usore stižemo do Teslića pa u Banju „Vrućicu“ gde smo tih dana bili smešteni. Čitava ta prostrana dolina zove se Usora, po reci koja nastaje od Velike i Male Usore koje se sastaju kod Teslića. Usora je leva pritoka reke Bosne (82 km).

 

Vilovčani ispred hotela “Kardial” u Banji “Vrućica”

U Banji ispred hotela “Kardial” dočekao nas je i pozdravio direktor dr Dragan Bogdanić, koji nam je tih dana bio domaćin. Hotel sa četiri zvezdice pružio nam je izvanredan odmor od dugog puta i pripremio nas za naredna još teža iskušenja, kojih većina nas nije bila ni svesna.
Preko noći je stiglo osveženje pa nas je u subotu dočekalo oblačno jutro. Radovali smo se što neće više biti onakve vrućine koja nas je pratila prethodnog dana. Nakon obilnog doručka veoma ukusne hrane (švedski sto) ukrcali smo se u tri manja autobusa “Teslić-prevoza” i krenuli na Vučiju. Put nas je vodio kroz pitomu dolinu Velike Usore. Kratku pauzu napravili smo u Blatnici, varošici poznatoj po čuvenom blatničkom siru. Stara lokomotiva u centru naselja podseća na uskotračnu šumski prugu koja je odavde išla prema Očaušu. U Blatnici Velika Usora prima svoju desnu pritoku, takođe Blatnicu. Još nekoliko kilometara asvaltnog puta i skrećemo na makadamski put koji voidi uz veoma usku dolinu rečice Žiraje. Što dalje putujemo to je put teži a dolina uža. Nama iz ravnice ovo je zadavalo straha pa mnogi nisu smeli ni da pogledaju kroz prozor. Prolazimo planinsko selo Paline, odakle se doselilo mnogo današnjih Šajkašana i Mošorinaca. Nastavljamo dalje lošim šumskim makadamom preko brojnih drvenih mostića, preko kojih mnogi ne bi ni peške smeli proći. Još to nije ništa šta nas čeka u Bijelom Bučju, šali se naš vodič Božo Babić. Gospode, zar može biti gore od ovog, pomislili smo. I zaista, penjanje uz serpentine Bijelog Bučja je bila prava avantura za nas iz Vojvodine. Ovo selo je smešteno na strmim padinama ispod samih vrhova Vučije planine, bukvalno na serpentinama. Eno oni vrhovi u oblacima su naš cilj, šalio se opet naš vodič. I konačno, stigosmo na zaravan bila Vučije planine, na 1.370 metara nadmorske visine, gde se održava “Ovnovijada”. Svima je laknulo, a mnogi su priznali da nikada nisu bili na većoj visini. Kao da smo osvojili Mont Everest! To je predvorje neba i, činilo nam se, da je samo Bog iznad nas.
Na Vučijoj su nas dočekali: pripremljena bina, sportski tereni, šatori… Prethodni dan je bio posvećen ljubiteljima muzike. Gostovali su Hasan Dudić, Vera Matović i još neke zvezde Granda. Poseta je bila velika, posebno zahvaljujući lepom vremenu. U subotu se već vreme promenilo, ali je glavni deo manifestacije ipak održan. Zato je poseta bila znatno slabija nego prethodnih godina, ali se ipak okupilo preko hiljadu ljudi.
Dr Dragan Bogdanić, direktor Banje “Vrućica”, obratio se organizatorima, porodici Bagić i prisutnim gostima. Porodici Milorada Bagića se zahvalio na naporu koji su uložili da organizuju ovakvu manifestaciju i da održe tradiciju, a gostima što su došli u ovolikom broju, uprkos lošem vremenu. Pokrovitelj manifestacije je Ministarstvo trgovine i turizma Republike Srpske. On će, obećava, u Vladi Republike Srpske promovisati Vučiju planinu i njene potencijale u želji da ovo ostane prostor koji će povezivati ljude i privredu iz Republike Srpske i Federacije u BiH, jer se i nalazi na granici dva entiteta. Takođe se zahvaljuje i predstavniku Vlade Vojvodine, gospodinu Milivoju Petroviću, koji je most saradnje AP Vojvodine i Republike Srpske, odnosno opštine Teslić i Banje “Vrućica” sa opštinom Titel, u kojoj se nalazi veliki broj Teslićana.
Manifestaciju je otvorio Milivoj Petrović, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, resor lova i ribolova, istakavši značaj očuvanja tradicije i veza između građana Vojvodine, poreklom iz opštine Teslić i njihovog starog zavičaja. Ovo je prepoznala Vlada Vojvodine u podržala saradnju. Uz pomoć i podršku šire društvene zajednice, kako iz BiH tako i iz Srbije, ovo bi trebala da postane kulturno-sportska i privredna manifestacija regionalnog značaja. Da bi to postala kao i značajna turistička destinacija, treba što pre rešiti putnu inftastrukturu.
Mogućnost saradnje ne predstavlja samo pomenuta manifestacija, već je ona moguća i oblasti zdravstva i sportsko-rekreativnog turizma. Zato se traži mogućnost povezivanja Banje “Vrućica” sa nekom od banja Vojvodine (Slankamen, Vrdnik…) u procesu lečenja i rehabilitacije određenih bolesti. Doktor Bojanić je obišao mnoge klinike i bolnice po zemljama eks Jugoslavije i šire pa tako i KCV u Novom Sadu, gde ga je posebno impresionirao novi Urgentni centar. Poželeo je saradnju Banje i KCV-a u oblasti organizacije rada, tehničke i kadrovske opremljenosti, u čemu je značajnu ulogu odigrala i Dragica Radić, glavna sestra Urgentnog centra KCV-a i član uprave KUD-a “Šajkaš”. Ona je u Banju donela ranije dogovoreni protokol iz Urgentnog centra, na osnovu kojeg će u “Vrućici” moći poboljšati svoju organizaciju rada.

Na sportskom poligonu smenjivala su se nadmetanja a u pauzi takmičenja nastupali su folkloraši KUD-a “Šajkaš” i AKUD-a “Ružin cvet”.

 

U skoku u dalj najbolji je bio Jovan Tešić, drugi Semir Halilović, a treći Nebojša Trivunović. Navlačenje klipa: 1. Željko Trivunović, 2. Enes Terzemehić, 3. Ibrahim Jahić. Ekipno takmičenje u navlačenju konopca: 1. Ekipa Šajkaša, 2. Ekipa Šerića, 3. Ekipa Tešnja. Najdalje je kamen s ramena bacio Ismet Goranović, 2. Jovan Tešić 3. Sedin Trekić. Najbolja ekipa u malom fudbalu bila je ekipa Bagića.

 

U glavnoj atrakciji manifestacije, borbi ovnova, najjači je bio ovan vlasnika Smaje Ćevenike, drugi je bio ovan vlasnika Osmana Mularahmića, a treći ovan vlasnika Slobodana Đekića. Najbolji ovčiji sir pravi Radislav Božić, drugi je Danko Radić a treći je Hasim Huseinović. Fond nagrada koje su podeljene iznosio je oko 10.000 maraka.

 

Domaćica na Vučijoj – Božica Bagić

Nakon takmičarskog dela učesnici su pod šatorom bili počašćeni ovčijim pečenjem, domaćim sirom, hlebom, domaćom rakijom i drugim pićem. Domaćica nam je na Vučijoj bila Božica Bagić. Na kraju nam je Milorad Bagić, glavni organizator manifestacije rekao: “Učinili smo sve što je bilo u našij moći da manifestacija uspe. Na vreme nismo mogli da utičemo, to je Božija volja. Zadovoljan sam posetom i svim ovde viđenim. Hvala svima i vidimo se dogodine.
Povratak sa Vučije planine bio je takođe naporan, ali sa mnogo manje straha od uspona. Kad smo se vratili u Banju “Vrućica”, svi su bili umorni, puni utisaka i doživljaja, ali rešeni da opet dođu u ove prelepe predele koji su, ipak, preteški za život.

Autor: Nikola D. Turajlić
Datum: 14, 08, 2013.