NOVI SAD: Cenu pšenice, kao uostalom i svake druge robe, odredjuje ponuda i tražnja. Zato nisku cenu te strateške biljne kulture, uz veliku ponudu dodatno ograničava i platežno nesposobna tražnja, odnosno besparica domaćih preradjivača.

Pšenica je dobro rodila, najbolje u poslednjih 15-ak godina. Rod se procenjuje na 2,5 miliona do 3 miliona tona, ali je pitanje ko će ga kupiti i po kojoj ceni. Tražnju za hlebnim zrnom formiraju izvoznici i prerađivači, kaže direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin.

„S obzirom na to da imamo prinos kakav imamo i da će biti oslobođen jedan sasvim solidan izvozni potencijal, oko milion tona pšenice, a možda čak i više, imate dva ozbiljna segmenta tražnje koja će se javiti na našem tržištu. To su tražnja namenjena domaćoj prehrambenoj industriji, to jest mlinarsko-prerađivački kapaciteti s jedne strane, a sa druge strane izvozna tražnja“, objašnjava Galetin.

Međutim, nedostatak novca koči mlinare da više kupuju pšenicu, upozorava Galetin.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 16, 07, 2013.