TITEL: Srpsko-rusko društvo iz Titela u saradnji sa Istitutom za savremenu istoriju iz Beograda i Opštinom Titel 14. juna obeležili su 165. godišnjicu od početka vojnog dela istorije Narodnog pokreta Srba i srpske revolucije 1848-9. u Austriji. Na tribini posvećenoj događajima iz Narodnog pokreta u Šajkaškoj govorili su prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta, prof. dr Predrag J. Marković, saradnik Instituta i Dragan Kolak, autor knjige Čitulja Titelskog brega 1848-1849. Pre tribine goste je primio predsednik Skupštine opštine Gojko Kostić i razgovaralo se o saradnji lokalne sredine i Instituta.

 

Tribina je održana uoči 15. juna, dana kada je pre 165 godina „vožd“ Đorđe Stratimirović sa oko 500 Srba parobrodom iz Sremskih Karlovaca stigao u Titel, gde se domogao ratnih zaliha i ceo Šajkaški bataljon, koji se dotle kolebao, preveo na stranu revolucionara. U vreme kada pokrajinska administracija obeležava 250 godina od osnivanja Šajkaškog bataljona, u titelskom Srpsko-ruskom društvu smatraju da je u istoriji Titela osnivanje Šajkaškog bataljona važan događaj, ali da je revolucionarna 1848-9. važnija. I profesor Marković je rekao da je Revolucija 1848-9. vrlo važan događaj u istoriji srpskog naroda i da je nepravedno zapostavljena.

 

 

Prof. dr Predrag Marković je svoje izlaganje naslovio kao Revolucija 1848-9. – najava budućnosti. Narodni pokret Srba bio je deo evropske socijalne i političke revolucije, a na svome prostoru i naglašeni nacionalni pokret. To je , kaže Marković, kraj feudalizma i početak stvaranja kapitalističkih društvenih odnosa. U tom smislu je to najava budućnosti. Ideje Francuske revolucije brzo su stigle među Srbe. Četiri dana posle Bečke revolucije i dva dana posle mađarskog narodnog sabora u Pešti su se sastali najugledniji Srbi iz Pešte, Budima i iz „donjih krajeva“ i istakli srpski narodni program u sedamnaest tačaka – Zaktevanja srpskog naroda. Uoči 1848. značajnu ulogu u kulturno-političkom životu Srba imala je đačka i studentska omladina u Beču, Požunu (Bratislava), Pešti i Segedinu. Vodeću ulogu među onovremenom omladinom imao je Svetozar Miletić, student prava u Požunu, iz Mošorina.
U svom izlaganju profesor Marković se osvrnuo i na knjigu Čitulja Titelskog brega 1848-1849. istakavši kako je ona dragocena građa za izučavanje revolucionarne 1848-9. u Šajkaškoj i najbolji način da se događaji otrgnu od zaborava.

 

 

Dragan Kolak je govorio kako je knjiga Čitulja Titelskog brega 1848-1849 nastala povodom 150. godišnjice Srpskog narodnog pokreta, ali da je, zbog toga što onovremena lokalna administracija nije razumela značaj ovih događaja, knjiga štampana kasnije. Zamisao o izdavanju knjige potekla je u onovremenom Društvu prijatelja Titela, koje ju je i izdalo četiri godine kasnije.
Ideja o srpskoj autonomiji u okviru Habzburške monarhije ostvarena je na Majskoj skupštini 1848, kada je proglašeno Vojvodstvo Srbija. Ostvarenje ideje o Srpskoj Vojvodini praćeno je srpskim žrtvama. U vremenu rata iz Šajkaške je nestalo 7.713 osoba, odnosno, 23 odsto stanovništva. Imena 1.511 ratnih žrtava, vojnika Narodne i Knićaninove vojske i izbeglica, zapisana su u Čitulji. U njoj su i imena izbeglica koje nisu stradale, a ispisane su iz matičnih knjiga rođenih i venčanih SPC 1848-1950. godine. I svi su oni danas pokojnici, te su s pravom u knjizi, naglasio je Kolak.
On je rekao da su ocenjivači rukopisa knjige, Ljubisav Andrić, Pavle Stanojević i Laza Čurčić, istakli u recenziji da na grobljima Bačke i Banata nema nadgrobnih spomenika unesrećenima u ratnim zbivanjima tokom revolucije: „Već 150 godina niko nije podigao spomenik tolikim nesrećnicima. Knjiga je uistinu spomenik poginulim i umrlim“. 

 

Direktor Instituta za savremenu istoriju prof. dr Momčilo Pavlović govorio je o Institutu i saradnji sa lokalnim samoupravama i institucijama. Po završetku razgovora na tribini između Instituta, Društva i Opštine potpisan je Protokol o saradnji. U znak početka te saradnje Institut je lokalnoj zajednici poklonio oko 200 knjiga iz sopstvene produkcije. Knjige će biti podeljene gradskoj i školskim bibliotekama.

Autor: Redakcija
Datum: 15, 06, 2013.