BELO BLATO, SUSEK: U Belom Blatu organizovano je prvo Svetsko prvenstvo u ručnom sečenju trske, a tri prvoplasirane ekipe su upravo iz ovog mesta. Ipak se može reći da su svi učesnici na neki način i pobednici, jer je glavna ideja ove manifestacije da se ručno sečenje trske otrgne od zaborava. Svaka ekipa nosila je i svoj tradicionalni doručak.

 

 

Prvo Svetsko prvenstvo u ručnom sečenju trske okupilo je 17 ekipa sa po dva takmičara iz Belog Blata, Gospođinaca, Utrina i Novog Bečeja.

Ručnu seču trske treba sačuvati od zaborava. To je i osnovna ideja ove manifestacije.

„U sadašnje vreme sve više se trske seče mašinski, uz pomoć kombajna i raznih sekača, a ručno sve manje. Želja nam je da ovom manifestacijom, koju ćemo verovatno održavati i narednih godina, ovaj zanat, koji su još naši stari koristili, sačuvamo od zaborava“, kaže za RTV Požar Ištvan, predsednik Turističkog društva Belo Blato.

Trska se sve više koristi u građevinarstvu kao izolacioni materijal. Mnogim porodicama sečenje ili obrada trske jedini je izvor prihoda, a ovo nije nimalo lak posao.

U Belom Blatu živi 1 377 stanovnika, a gotovo trećina radno sposobnih muškaraca i žena na neki način bavi se trskarstvom.

 

Nenad Glišić – Foto priča: Seča trske kod Suseka, januar 2013.

 

Pre koji dan sam pored puta, kod Suseka video kako seku trsku. Stao sam i dok sam slikao setio sam se plehanih čizama i dugačkih kosira kojima se nekada trska sekla.

Ne tako davno sećam se snopova i kupa trske skoro pored svake vode. Danas se ovaj izuzetan materijal vrlo malo koristi, pa ni nema više majstora koji su znali te zanate – pokrivanje krovova ili pletenja trske za štukatur.

 

Fotografija snimljena kod Beočinske cementare

 

Trska 
Phragimites communis

Tekst o trsci koji sledi je sa sajta Gimnazije Veljko Petrović Sombor 'Gornje Podunavlje' pripremila ga je Ivana Knežević i govori pre svega o selu Belo Blato gde ima najviše trske i gde se ona najviše eksploatiše.

Trska je višegodišnja biljka koja raste na vlažnom i močvarnom tlu, na obalama reka, jezera i ribnjaka. U vodi i mulju nalazi se podzemno stablo sa snažnim korenima. Tanko nadzemno stablo dostiže visinu od 4 m. Vetru i nepogodama odoleva zahvaljujući čvorovima koji tu i tamo presecaju šuplje, cilindrično stablo. Oko tih čvorova razvijaju se uski, dugi i oštri listovi. Cvetovi su grupisani u metlicu na vrhu stabljike.

 

 

Ako vas neko pita gde ima najviše trske u Srbiji, sigurno nećete pogrešiti ako pomenete Vojvodinu. Ipak, malo ko zna da trske ima najviše u okolini sela zvanog Belo Blato. Obična trska (pharagimites communis) je samonikla biljka koja raste u močvarnim predelima i čije rezerve je gotovo nemoguće iscrpeti.

 

Ptice, žabe i mnogobrojne vrste insekata barsku trsku koriste kao azil i mesto opstanka. Posebnu ornitološku vrednost okoline čini 248 zabeleženih vrsta ptica, od čega su 140 gnezdarice. Ugrožene i retke vrste poput mrke čaplje, male i velike bele čaplje, sive čaplje i ćubastog gnjurca ovde su pronašle utočište.

 

Široka upotreba ove barske biljke opravdana je činjenicom da je ovaj prirodan materijal odličan izolator, koji zadržava štetna ultravioletna zračenja i predstavlja veliku zaštitu od insekata i glodara. Osušene stabljike trske koristile su se nekada a danas još nalaze primenu u građevinarstvu, tako što se njime prekrivaju krovovi kuća, za pravljenje ograda i slično. U Belom Blatu pričaju da trska u sebi sadrži neku vrstu kiseline koju „ne vole“ miševi, pacovi i komarci, kao i da se u hladovini pod trskom najlepše spava. Letnje vrućine u ravnici često su nepodnošljive. Tad toplota prikuje selo, rojevi komaraca vrebaju na svakom koraku, a u travi, grmlju i šumi kriju se kolonije opasnih krpelja. Tada se mora naći nekakav zaklon, utočište od sparine i insekata. Takvo mirno i prijatno mesto nalazi se pod trskom.

 

Zimi, dok druga sela „spavaju“, naizgled dremljivo Belo Blato počinje da živi. Sezona „žetve“ traje od novembra pa sve do marta, i u tom periodu trskari priželjkuju da im priroda donese jaku, ledenu zimu. Kad se bare zalede, mnogo je lakše seći trsku, lakše se prilazi i nema neugodnog, lepljivog blata i ledene vode.

 

 

Trska se seče kad je zrela za žetvu, kad su joj stabljike suve i krte i kad je krasi zlatnožuta nijansa. Žali se Andraš da je sve manje trske u ovim krajevima, da su tereni zapušteni i ugušeni. Trska nije dovoljno sečena, a ni paljena, što je preduslov za pravilan rast i razvoj te barske biljke. Ako se trska ne poseče u prvoj godini rasta, polje više ne može da se eksploatiše, obrasta korovom i postaje beskorisno. S druge strane, seča trske nimalo ne narušava prirodne procese u biosferi i ne izaziva negativne ekološke promene. Naprotiv, ako se trska ne seče redovno, vremenom počinje da truli, pada u vodu, gde prekomerno troši kiseonik, koji je neophodan živom svetu, kako pod vodom, tako i na vodi. Takve bare na kraju ostaju bez kiseonika, isušuju se i umiru. Na terenima oko Belog Blata ima dosta barske trske, ali sve je manje trskara. Uzrok tome nije mehanizacija koja bi mogla da zameni ljudsku snagu pri sečenju trske.

 

Autor: Redakcija
Datum: 23, 03, 2013.