ŠAJKAŠ: U Šajkašu se još može naći lepih starih kuća. Uglavnom su građene krajem XIX i početkom XX veka. Najbolje su očuvane one koje su sagrađene od pečene cigle, dok ih je sa nabojem sve manje. U njima danas uglavnom žive stariji ljudi koji ih teže mogu održavati.

Ali ima i drugih primera, gde baš stariji ljudi uređuju i lepo održavaju svoje „stare dame“. Među takvima su Nada i Milivoj Stankić iz Ulice Petra Drapšina broj 28, koji žive u kući koja ove godine puni stotinu godina od izgradnje. Na pročelju (zabatu) kuće lepo se vidi godina 1913, kao i na bakrenom oluku koji je takođe iz vremena njene izgradnje.

 

Gradnja kuće započela je 1912. godine a glavni majstor bio je neki Švaba koji je tada živeo u Šajkašu. Građena je od najkvalitetnijeg materijala koji se tada mogao kupiti: pečene cigle velikog formata, hrastove građe, biber crepa… Kuća je skoro metar viša od dvorišta da je ne bi ugrožavale podzemne i površinske vode. Pregradni zidovi zidani su kombinacijom čerpića i pečene cigle, podovi su bili od zemlje a u prvoj sobi bila je velika zidana peć koja se ložila iz kuhinje. Bila je to peć sa šicom, imala je zapećak i klupe za sedenje. Tu zidanu zamenila je kaljeva peć, a danas je u upotrebi peć na gas.
I stolarija (prozori, vrata) na kući veoma je stara. Nju je radio čuveni šajkaški stolar Dušan Marjanov – Baka i u tako dobrom je stanju da Stankići uopšte ne razmišljaju o zameni. Kad se prefarba, izgleda kao da je juče postavljena.
Raspored prostorija u kući tipičan je za Vojvodinu. Ima tri sobe: prva soba do ulice je i najveća (6 x 6 m), druga je kuhinja (3 x 6 m) i zadnja soba (5 x 6 m). Duž cele kuće bio je gonk, veoma širok, koji se na kraju kuće završavao stepenicama kojima se silazilo u staju povezanu sa kućom. Gonk je imao i direktna vrata na ulicu. Onako velik gonk, kakav je u početku bio, nije im bio naročito funkcionalan pa su ga ispregrađivali za kupatilo i letnju kuhinju i još im je ostalo dosta otvorenog prostora na kojem borave celo leto.

 

Pre nekoliko godina Stankići su obnovili kuću, „umili je“, kako vole da kažu, a pošto je ona redovno održavana za njenu obnovu i nije trebalo mnogo sredstava. Najlepši deo kuće sada je ulična fasada sa arhitektonskim ukrasima iznad prozora i vrata, a posebno se ističu godina izgradnje i ime domaćina Vlada Stankić koji je gradio.

 

 

Posebno raduje i to što sinovi, koji sa porodicama žive u gradu, vole ovu kuću i oni će je sigurno dalje održavati. Tako će ovo autentično staro zdanje produžiti svoje trajanje i u narednom veku. Na kuću je veoma ponosan unuk Vladimir Stankić, čiji je predak i izgradio ovako lep stambeni objekat.
Da je ovo bilo solidno gazdinstvo pokazao je i stari orah koji su prošle godine posekli jer je bio toliko veliki da je ugrožavao susednu kuću.. Od džinovske krošnje i hlada koji je pravio u dvorištu, ostao je ogromni koren kao svedok njegove veličine. 

Autor: N. D. Turajlić
Datum: 15, 02, 2013.