BEOGRAD: Akademik Dušan Kovačević kaže da se nadležni u Srbiji povremeno i sete mrtvih umetnika, a da živa kultura nikoga ne interesuje.

 

Tom konstatacijom on je opisao dugogodišnje stanje u domaćoj kulturi, čije je devastiranje, prema rečima kulturnih poslenika – sagovornika Tanjuga, bolest koja dugo traje, a skandalozno mali budžet namenjen kulturi samo je odraz nezainteresovanosti vlade, ali i građana za čitavu tu oblast.

Većina „velikih imena“ za života su živeli kao psi

Kovačević je u izjavi Tanjugu rekao da se kultura spominje samo u povodu bitnih istorijskih datuma, kao što je Andrićeva godišnjica.

„Na određeni datum se setimo nekog velikog imena, kao što su Desanka Maksimović ili Đura Jakšić, pa se organizuju njihovi 'dani'. Tu se zaboravlja samo jedan mali detalj – većina tih ljudi za života su živeli kao psi. Andrić i Desanka – to je gospodstvo koje se sačuvalo samo po sebi. Ali većina naših pesnika, slikara, vajara, pisaca živela je po nekim udžericama, životom jadnika i bednika“, kazao je Kovačević.

Naravno, dodao je, kasnije, kada umru i kada prođe neko vreme, dižu im se spomenici, oni se slave i podseća se na njih kao na jedan jako bitan deo srpske istorije.

„Kultura nam služi samo kad su dani mrtvih, kad su dani otvaranja i zatvaranja nekakvih zgrada i institucija, a živa kultura nikoga ne interesuje. Mrtva povremeno, a živa nikako“, zaključio je Kovačević.

Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »

Autor: Redakcija
Datum: 24, 11, 2012.