Srpska pravoslavna crkva i vernici proslaviće danas praznik Svetog Dimitrija Solunskog, u narodu poznat kao Mitrovdan, u znak sećanja na stradanje i smrt ovog svetitelja.
Sveti Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku posle Hrista za vreme cara Maksimilijana. Kada je od cara dobio naređenje da progoni hrišćane, on se na to nije obazirao već je javno propovedao hrišćansku veru. Cara su obavestili o neposlušnosti Dimitrijevoj, koji je preobraćao narod u hrišćanstvo.
Kada je car čuo da je solunski komandant i sam hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu gde je mučen, a potom pogubljen. Solunski hrišćani su ga tajno sahranili, a na mestu njegovog groba kasnije je podignuta crkva. Sveti Dimitrije je proglašen zaštitnikom grada Soluna.
Crkveni spisi navode da se Sveti Dimitrije mnogo puta javljao i spasavao grad od zemljotresa i nesreća. I danas se veruje da je čudotvorna snaga negovih moštiju izlečila mnogobrojne bolesnike.
Prema narodnom predanju i žitijima svetaca, Dimitrijev grob je odisao bosiljkom i smirnom, pa je zato taj svetac nazvan Mirotočivi.
Sveti Dimitrije smatra se isceliteljem bolesnika i zaštitnikom Soluna, jer je spasao grad od neprijateljske vojske. Rusi ga takođe slave i smatraju ga za pokrovitelja i zaštitnika Sibira, a svi pravoslavni hrišćani slave ovog velikomučenika, verujući u njegove isceliteljske moći. Kult Svetog Dimitrija veoma je živ i kod Srba, a u srednjovekovnoj Srbiji posvećeni su mu mnogobrojni hramovi, uključujući i crkvu u Pećkoj Patrijaršiji i kapelu u manastiru Visoki Dečani. Sveti Dimitrije – Mitrovdan je krsna slava mnogih srpskih rodova. Praznik Svetog velikomučenika Dimitrija, ili Mitrovdan kako se naziva u srpskom narodu, obeležen je u crkvenom kalendaru crvenim slovom, a u Bogoslužbenom ustavu Crkve označen je znakom srednjeg praznika druge vrste (crvenim krstićem), što znači da po rangu i značaju pripada trećoj od šest grupa u koje su svrstani svi praznici u godini. Mitrovdan je nepokretni praznik, što znači da je uvek istog datuma, odnosno 8. novembra po novom ili 26. oktobra po starom kalendaru. U našem narodu Mitrovdan je jedna od većih slava, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetine u mnogim mestima.
Narodni običaji
Za Mitrovdan i Đurđevdan u srpskom narodu se kaže da su glave od kuće. Tih dana se mrsi ako su mrsni dani, ali ne izlazi se iz kuće i ne primaju gosti osim onih koji ovaj praznik slave kao Krsnu slavu. To su ostaci verovanja iz davnih vremena kada je Mitrovdan spadao u novogodišnje praznike. Sa Mitrovdanom počinje zimski period. U stara vremena se hajduci iz šume razilazili kućama svojih jataka da prezime, pa je ostalo u narodu poznato: „Đurđev danak, hajdučki sastanak, Mitrov danak, hajdučki rastanak.“
Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju domaćin pogodi sa dunđerima oko Đurđevdana. Do Mitrovdana se jede sveže spremljeno meso, a od Mitrovdana samo ono koje se suši u toku jeseni. Takovci u subotu, pred Mitrovdan, postavljaju spomenike umrlima. Na ovaj dan se ne ide na put, svako treba da spava kod svoje kuće. U Šumadiji seljaci u svaki ugao sobe stave belutak da ih brani od miševa. Žene na ovaj dan ne diraju vreteno, češljeve i makaze. Ako na ovaj dan bude mraza i pada sneg, takva će biti i čitava zima.
Autor: Redakcija
Datum: 08, 11, 2012.