TITEL: Pojedine fenje u Titelu su pune malih ušara. Mirno stoje na granama, eventualno se pomerajući za sprat gore ili dole, zavisno od dela dana i od sunca. Retko ko ih primeti, a one poneke od prolaznika vrlo vešto obaveste da su tu.
Mala ušara ili utina živi na prostoru Evrope, Azije, Severne Amerike i Afrike. Spada u sove srednje veličine. Dužina tela kod ove vrste se kređe između 31 i 40 centimetara, a raspon krila od 85 do 100 cm. Prosečna težina je kod mužijaka 259 g dok je kod ženki 282 g. Prepoznatljive su po tome što na vrhu glave imaju „uške“ — uzdignuto perje koje podseća na uši, a po tome su i dobile naziv. Imaju crn kljun, oči su im narandžasto-crvenkaste boje, noge prekrivene paperjem.
Mužjak se oglašava tihim hukanjem, dok ženka ima malo kmečaviji glas. Mlade ptice imaju veoma prodoran glas koji podseća na škripu ljuljaške i može se čuti i na udaljenosti od preko 2 kilometra. Ne grade gnezda već od drugih ptica preotimaju već napravljena gnezda. Najčešće se gnezde na četinarima, posebno onima sa gustom krošnjom. Mala ušara je vrsta koja je aktivna noću. Preko dana sedi sakrivena u krošnji drveća. Veoma je plašljiva. Zimi se skupljaju u zimska jata, a mesto na kome se jato skuplja tokom godina se ne menja. Grabljivice su i plen love noću, u niskom letu, na rubovima šuma ili uz živice. Najčešće se hrane sitnim sisarima kao što su poljski miševi i voluharice. Veoma retko se hrani ostalim glodarima, sitnijim pticama, insektima i žabama. Ovi glodari kojima se hrane predstavljaju štetne vrste tako da ove sove imaju i pozitivan ekonomski značaj za ljude. Pošto prirodno kontrolišu brojnost glodara smanjuju potrebu za korišćenjem otrova i time ljudima štede znatna materijalna sredstva. Pri tom primena ovih otrova u poljoprivredi narušava zdravlje ljudi i životinja pošto zagađuje hranu i životnu sredinu.
Populacije ove vrste se u severnim i hladnijim krajevima delimično sele zbog nedostatka hrane, dok se u toplijim krajevima redovno skupljaju u zimska jata. Zimska jata se često nalaze u naseljenim mestima, a broj jedinki u njima se kreće od nekoliko do više stotina ptica. U Titelu je 2010. godine zabeleženo oko 100-150 jedinki. Ove fotografije je snimio Dejan Dečermić u Titelu 2009. godine, kada je na svega tri susedna stabla izbrojano 68 jedinki.
Male ušare su u mnogim delovima sveta zaštićene zakonom. U Srbiji su zaštićene kao prirodna retkost i zabranjeno je njihovo hvatanje, ubijanje i uznemiravanje u toku cele godine. Veliki problem za ove ptice je narušavanje njihovih prirodnih staništa, i nestajanje mesta gde se mogu gnezditi, kao i mesta gde love. Često stradaju i na putevima u sudarima sa vozilima. Pošto se nalaze u neposrednoj blizini ljudi ove sove se često uznemiravaju. Dešava se da ih ljudi progone, pa čak i ubijaju zbog predrasuda i sujeverja.
Zato s vremena na vreme podignite pogled u vis i videćete ove naše male komšije. Namignuće vam ili nezainteresovano okrenuti glavu od vas. Čuvajmo ove ptice koje, sem što doprinose da nam lepše izgleda okolina, veoma su korisne za ljude.
Izvor: titelskibreg.com
Autor: Jelena Sovilj
Datum: 12, 10, 2012.