ТИТЕЛСКИ БРЕГ – СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ (I)

Foto priča: Nenad Glišić (од Тисе, преко Мошорина до Вилова)

СПЕЦИЈАЛНОИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ТИТЕЛСКИ БРЕГ” проглашен је Уредбом Владе РС 30. маја 2012. године. У Уредби се, између осталог каже:

''Подручје одсека и падина тителског лесног платоа односно Тителског брега

проглашава се заштићеним подручјем од изузетног значаја односно I категорије као

специјални резерват природе под именом „Тителски брег”.''

Специјални резерват природе „Тителски брег” поверава се на управљање Јавном предузећу „Тителски брег” у Тителу.

У два поста приказаћу фотографијама општи изгледа обода, односно ''одсека и падина лесног платоа'' који је заштићен као специјални резрват природе.

Фотографије Брега дуж Тисе (надам се за сада само) немам.

Положај Тителског брега

Мапа која је саставни део Уредбе о проглашењу Специјалног резервата природе 'Тителски брег'.

Поглед са североисточног краја Тителског брега (изнад викенд-насеља 'Дукатар' код Мошорина)

''Тителски брег се налази у Војводини, на подручју југоисточне Бачке, у области која се назива Шајкашка. Са северне стране Тителског брега налази се насеље Мошорин, са југозападне Вилово, а са јужне Лок и Тител. Тител је највеће насеље и седиште истоимене општине на чијој територији се налази Тителски брег.

Тителски брег представља усамљену лесну узвишицу, има облик елипсе што је последица ерозивног дејства дунавских и тиских вода, јер се пружа дуж десне обале доњег тока реке Тисе, недалеко од њеног ушћа у Дунав. Најновијим истраживањима утврђено је да површина овог лесног платоа износи 79,5 км2, максимална дужина 18 км, а просечна надморска висина износи 120 м…''

Викенд-насеље је на обали Тисе где почиње североисточна страна Брега.

Сурдук којим се од викенд-насеља излази на плато Тителског брега.

''…У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег заправо представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.

Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе. Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година…''

Од Тисе према Мошорину.

Настанак и природне карактеристике Tителског брега

''…Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменским, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи…''

Један од сурдука између Тисе и Мошорина – у подножју је вештачки рибњак.

Између Тисе и Мшорина.

''..Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, сурдуци, глодине, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавине, сливке, одроње…''

Улазак у источни крај Мошорина путем који преко Брега иде од Вилова.

Мошорин

''Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и сурдуке који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиран је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.'' (Постављени зекст је преузет са сајта ЈКП 'Тителски брег' на коме је текст из ''Студија заштите: Специјални резерват природе „Тителски брег“, предлог за стављање под заштиту као заштићено подручје I категорије'', Завода за заштиту природе Србије, РЈ у Новом Саду.)