Ekskluzivno iz Pariza za magazin Ravnica piše MIRJANA ĐURIČIĆ:

 

Moja putovanja i blogerski svet u meni iznedrili su potrebu da ostavljam pisani trag sa putovanja. Shvatila sam prošli put, pišući iz Holandije, da je odlično rešenje umesto pojedinačnih kafa koje bih morala da ispijem po povratku sa nekog putovanja da svima pored slika dam i objašenje uz svaku, a može da bude i veoma iscrpljujuće, pišem šta sam videla i gde sam bila, ujedno pružajući mogućnost da oni koji nisu posetili mesto ili zemlju dobiju jednostavniji, realističniji pogled na nepoznati svet.

Ovog puta javljam vam se iz Pariza, grada svetlosti, a po meni i mladosti. Nije mi prvi put da boravim ovde, tako da će se pisanje verujem, u startu razlikovati od prethodnog.
Napomena: kada sam prvi put u svom životu kročila u ovaj grad između nas je nastala posebna veza, simpatija u početku, a sa svakim korakom po njegovim ulicama simpatija je prerasla u ljubav, iskrenu, neiskvarenu, čistu. Ljubav prema prelepom gradu.
Ako očekujete od mene da vam odgovorim na pitanje šta da očekujete kada dođete ovde, ne znam da li ćete pronaći odgovor u ovim redovima, ali sigurno ćete moći da pronađete barem po neki savet šta da posetite.

Dan 1
Želela sam odmah da izađem na ulicu i osetim taj žagor, tempo i način života, lepotu i neobičnost Pariza, želela sam da mojim venama poteče ljubav koju mi pruža, baš zato smo izabrali da se samo šetamo i uživamo. Bez cilja i bez planova. Kafa, šetnja i ljudi, to je ono što mi je bilo potrebno.

Prvo ono što morate da znate je da ako želite da budete turista u Parizu odlično vreme za to je avgust, godišnji odmori su u toku, gužva u gradu je minimalna, moćićete da sednete gde želite bez čekanja u redu, da posetite turističke atrakcije bez prevelikog cimanja. Odlično vreme da umesto na more zbrišete ovamo. Veoma bitna stvar kada birate hotel u kom ćete biti smešteni je udaljenost metroa, koji je prsten (arandousman) zbog kraja u koji dolazite, jer ovo je višemilionski grad u kojem je nemoguće moguće.

Drugo odaberite i napravite program za svaki dan ako dolazite prvi put, jer desiće vam se ako niste dobro isplanirali da vas povuče ova ili ona ulica, zgrada, prodavnica (ako ste došli sa makar malo želje da kupujete) i sati se pretvaraju u minute, te ostajete na kraju kratki sa vremenom, bez mogućnosti da vidite željeno.

Dva, mogu reći, istorijski poznata kafića u koje ćete želeti svakako da svratite su „Les Deux Magots” i „Cafe de Flore”, ako niste bili ovde, pa, recimo da niste bili u Parizu. Oba se nalaze na Bulevaru San Žerman (Boulevard Saint Germain). Ovaj deo grada, drugi prsten, je stvarno fantastičan, zgrade koje vas okružuju su prelepe, dovoljno je samo da sedite,pijuckate vaš espreso i uživate. Dosano vam sigurno biti neće.
Ono što je karakteristično za pariske lokale je, da ako želite da sedite napolju, računajte da nećete baš imati previše slobodnog prostora, naime na što manje kvadrata treba staviti što više stolova i poslužiti što više ljudi, bilo da su u pitanju obroci ili jednostavno uživanje. Ako želite da sedite unutra imaćete nešto više prostora,ali ne previše. Što u prevodu znači u oba slučaja nema baš previše intime. 

No, vremenom se naviknete na to i prestanete da obraćate pažnju. Uopšte ne smeta da uživate, verujte na reč.

Možete jesti na svakom koraku, grad je okrenut turistima, što je sasvim logično, no postoji jedno mesto koje ja posebno volim i ka kojem gajim poseban odnos, a koji je na korak dva od bulevara. Doduše ima ih na više lokacija, ali kad ste već na Bulevaru možete da svratite. Mi ga skraćeno zovemo Ontrokot a piše se Le Relais de l`Entrecote, na adresi rue Saint-Benoît. Karakteristika ovog restorana je to što za ručak, a bogami i večeru možete dobiti samo jedno jelo, ili bolje da pojasnim ovde inače postoji samo jedno jelo. Ako nije avgust, čekaćete oko pola sata u najboljem slučaju za sto. Imate višak vremena, dođite ranije, večera se služi od 7 časova, u tom slučaju dobićete sto ranije, ali svakako ćete morati da sačekate. Zašto je tolika gužva?

 

Vrlo jednostavno, ono što služe za jelo nema ni jedan drugi restoran. Za predjelo ćete dobiti salatu: zelena salata, maslačak list, orasi i dresing od maslinovog ulja i senfa. Glavno jelo: juneće meso, moja preporuka srednje pečeno, jer kada je dobro pečeno ne dobija se isti ukus, sa određenim sosom, koji se čak ne pravi u restoranima, već se donosi spremljen, jer je poenta baš u njemu, recept sigurno nećete dobiti, ali sam sigurna da će vam se dopasti, i pomfrit. Glavno jelo se služi u dva puta, tako da verujem gladni nećete ostati. Želite li desert, imaćete mogućnost izbora. Deserti su podjednako dobri kao i glavno jelo. Ovaj lanac restorana vlasništvo je dve sestre, koje su i smislile recept za sos i verujte mi zarađuju odlične parice na tome.
Odavde sigurno izlazite punog stomaka, nasmejani i zadovoljni. Osoblje je više nego ljubazno, možete sedeti napolju ako želite, malo ćete se gurati i velika je verovatnoća je da ćete sedeti za istim stolom sa potpunim strancima, ali bitnije je to što ćete uživati.

 

Verujem da sve dame ovog sveta žele da prošetaju ulicama ovog grada i osete modu koja se kreira i nosi. Savršena ulica za kupovinu je Rue de Rivoli, pogotovo za naš džep. Ovde možete pronaći brendove kao što su H&M, C&A, Bershka, Zara, Etam nanizane jedan do drugog, a u periodu jul-avgust cene su dosta snižene i stvarno povoljne, jer je sniženje stvarno, a ne ono po našem sistemu. Međutim dok ne dođete do tamo, morate proći preko Sene, a mi smo ovaj put preko čuvenog mosta Ponte des Artes na kom su snimane scene famoznog sastanka Zverke i Keri, kao i šetnja junakinja iz serije Gossip girl.
Osim katanaca koji su na sve strane, kako na mostu, tako i na svetiljkama, vrlo često ćete videti ljude koji piknikuju ovde. Sasvim normalna stvar.

 

U ovom momentu onaj romantični deo svakog čoveka jednostavno mora da proradi. Pogotovo po ovakvom danu, sunce, malo oblaka, temperatura je prijatna, oko 25 stepeni. Savršeno za zaljubljene. Grad ljubavi,definitivno.
U ulici u kojoj se nalazi gomila prodavnica postoji jedna veoma zanimljiva zgrada između ostalog, zgrada je možemo reći data umetnicima na korišćenje. Na svakom spratu nalazi se nekoliko ateljea, na 4 sprata, raj za umetnike.

 

   

Osim ljubavi u Parizu umetnost na svakom koraku je nešto što ne možete da izbegnete. Umetnost je u izlozima prodavnica, građevinama, ljudima, osećate to na svakom koraku, samo ako želite da se prepustite tome.

Vreme neprimetno teče, reč po reč, izlog po izlog, korak po korak, pada veče i ono što želim da vidim je Ajfelov toranj.

 

Svaki put kad dođem obiđem ga, tu građevinu koja me asocira na inat, volju, upornost. Tu građevinu koja ima jedinstvenu moć da vas samo zbog postojanja učini srećnim.
Postoji nešto magično i veličanstveno tu. Pogotovo ako znate i odete uveče u periodu kada se pale specijalna svetla, od 10 i 45, do 02 posle ponoći, a u zimskom periodu do 01. Tada, u tom momentu, hteli ili ne, izleteće vam vao!

Tada, baš tu, shvatićete koliko je stvarna romantika Ajfelovog tornja! To mi ne možete poreći!

Autor: Mirjana Đuričić
Datum: 06, 08, 2012.