Na današnji dan 1921. godine u Beogradu je izvršen atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića, dok se vraćao iz Skupštine u kojoj je ozakonio Vidovdanski ustav.

Sa skela nedovršene zgrade na uglu Miloševe i Masarikove ulice molerski radnik Spasoje Stejić, bacio je bombu na regentovu kočiju, ali je ona zapela za telefonske žice i eksplodirala ne pogodivši cilj. Iza terorističkog akta stajali su komunisti. Stejić je potom osuđen na smrt, ali ga je regent pomilovao i presuda je preinačena na 20 godina robije.

Danas je petak, 29. jun, 181. dan 2012. Do kraja godine ima 185 dana.

1798 – Rođen je italijanski pisac Đakomo Leopardi, izraziti pesimist. I u stihu i u prozi stvorio je nov, snažan i moderan jezik. Dela: „Pesme“, proza „Dijalozi i eseji“, „Zibaldon“, dnevnik „Misli“.

1844 – Rođen je srpski matematičar i pronalazač Ljubomir Klerić, profesor mehanike na Velikoj školi u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije, ministar prosvete i privrede. Izumeo je više naprava s primenom u rudarstvu. Bavio se uglavnom teorijskom mehanikom, napisao je više naučnih radova i univerzitetski udžbenik „Teoriska mehanika“.

1858 – Rođen je američki vojni inženjer Džordž Vašington Getals, koji je dovršio izgrađu Panamskog kanala, prvi guverner zone Kanala.

1869 – Skupština Srbije usvojila je ustav koji su posle smrti kneza Mihaila Obrenovića 1868. sačinili Milivoje Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, namesnici kralja Milana Obrenovića (tada kneza). Bio je to prvi demokratski ustav u Srbiji, sa nizom ograničenja – kao što je to bilo uobičajeno u tadašnjoj ustavnoj praksi Evrope. Brojne evropske zemlje u to vreme nisu ni imale ustav, a većina onih koje su ga posedovale je imala bitno konzervativnije ustrojstvo od Srbije.

1877 – Rođen je srpski pisac Petar Kočić, jedan od najistaknutijih srpskih realista, nacionalni borac protiv austrougarske okupacije Bosne i Hercegovine. Po povratku sa studija slavistike u Beču i službovanja u Srbiji i Skoplju, dugo je bio bez posla, osuđivan je i tamnovao je u Banjaluci i Tuzli. U Banjaluci je pokrenuo list „Otadžbina“ koji je često zabranjivan. Počeo je pesmama, ali je ubrzo prešao na prozu. Jedrim i sažetim pripovedanjem i svežim poetskim jezikom, snažno je prikazao planinski zavičaj, život u njemu i sudbinu seljaka, a u satirama je britko kritikovao prilike u kojima su živeli bosanski seljaci pod austrougarskom okupacijom. Dela: satire „Jazavac pred sudom“, „Sudanija“, zbirke pripovedaka „S planine i ispod planine“, „Jauci sa Zmijanja“.

1880 – Francuska je anektirala pacifičko ostrvo Otaheite, sada poznato kao Tahiti, francuski protektorat od 1842. sada u sastavu Francuske Polinezije – prekomorske teritorije Francuske.

1886 – Rođen je francuski državnik i finansijski stručnjak Rober Šuman, tvorac „Šumanovog plana“ 1950, na osnovu kojeg su 1952. Belgija, Holandija, Luksemburg, Zapadna Nemačka, Italija i Francuska stvorile – Evropsku zajednicu za ugalj i čelik, preteču sadašnje Evropske unije. Bio je ministar finansija 1946, predsednik vlade od 1947. do 1948, šef diplomatije od 1948. do 1953. i ministar pravde od 1955. do 1956.

1895 – Umro je engleski biolog i filozof Tomas Henri Haksli, vatreni pobornik teorije Čarlsa Darvina. Snažno se protivio tradicionalnoj teologiji i skovao je termin „agnosticizam“ (nije spoznao) da bi opisao sopstvenu poziciju. Od 1883. do 1885. bio je predsednik Kraljevskog društva (Akademija nauka). Evolucionistička shvatanja je izložio u delu „Mesto čoveka u prirodi“. Ostala dela: „Evolucija i etika“, „Nauka i kultura“, „Priručnik komparativne anatomije kičmenjaka“.

1900 – Rođen je francuski pisac Antoan Mari Rože de Sent Egziperi, autor „Malog princa“, jednog od najlepših dečjih romana u svetskoj književnosti. Literata koji je odisao aristokratskim duhom u delima je veličao moralnu snagu lične žrtve i herojstva. Dela: „Pošta za Jug“, „Zemlja ljudi“, „Ratni pilot“, „Mali princ“.

1914 – Rođen je češki dirigent i kompozitor Rafael Jeronim Kubelik, koji je već u 20. godini počeo da diriguje Češkom filharmonijom. Otišao je u izbeglištvo kada su komunisti uzeli vlast 1948, a u otadžbinu se vratio 1990. da bi dirigovao na Praškom prolećnom muzičkom festivalu. U međuvremenu je priređivao velike koncertne turneje u Velikoj Britaniji i SAD, gde se preselio 1950, postavši dirigent simfonijskog orkestra u Čikagu, a 1955. direktor londonskog „Kovent Gardena“. Dela: dve simfonije, koncert za violinu i orkestar, koncert za violončelo i orkestar, končertino za flautu i kamerni orkestar, fantazija za violinu i orkestar, gudački kvartet, sonata za violinu i klavir, opera „Veronika“, kantata „Pro memoria patris“, solo pesme.

1922 – Rođen je srpski pisac Vasko Popa, član Srpske akademije nauka i umetnosti, najprevođeniji srpski pesnik u drugoj polovini 20. veka. Nazivan je jezičkim čudotvorcem i poslednjim velikim originalnim pesnikom. Dela: zbirke pesama „Kora“, „Nepočin-polje“, „Sporedno nebo“, „Uspravna zemlja“, „Vučja so“, „Živo meso“, „Kuća nasred druma“, „Rez“, antologija narodnih umotvorina „Od zlata jabuka“, antologija poetskog humora „Urnebesnik“.

1939 – U prvom komercijalnom letu preko Atlantika avion „Diksi kliper“ doleteo je iz SAD u Lisabon.

1941 – Umro je poljski državnik, pijanista i kompozitor, Ignac Jan Paderevski, profesor Konzervatorijuma u Varšavi, koji je od 1919. do 1921. bio Predsednik vlade i šef diplomatije a 1940. predsednik Poljske. Dela: opera „Manra“, „Poljska fantazija“ za klavir i orkestar, jedna simfonija, klavirska dela, solo pesme.

1943 – U aktu odmazde, posle sukoba sa borcima Rasinskog i Južnomoravskog partizanskog odreda kod Ćalija, Nemačka vojska je u podnožju brda Bagdala u Kruševcu streljala oko 600 civila. To mesto je nazvano Slobodište i na njemu se svake godine održavaju manifestacije „Svečanosti slobode“.

1949 – Južnoafrička Republika (tada Unija) započela je sprovođenje specifičnog političkog modela po imenu – aparthejd. Zvanično taj sistem je značio razdvojen život različitih rasnih grupacija u toj zemlji, u stvarnosti on je značio teorijsku racionalizaciju za strogi rasizam i obespravljenost, na svim poljima, stanovnika koji nisu evropskog porekla.

1966 – Amerikanci su u Vijetnamskom ratu prvi put istovremeno bombardovali prestonicu Severnog Vijetnama Hanoj i glavnu luku Hajfong.

1967 – Posle pobede u šestodnevnom ratu sa arapskim državama, Izrael je ujedinio podeljeni Jerusalim, koji je ubrzo proglašen za prestonicu Izraela.

1974 – Marija Estela Isabelita de Peron proglašena je predsednikom Argentine, pošto je njen suprug Huan Peron teško oboleo.

1974 – Veliko klizište, koje se iznenada pokrenulo oko 160 kilometara istočno od Bogote u Kolumbiji, usmrtilo je više od 250 ljudi.

1980 – Vigdis Finbogadotir izabrana je za predsednika Islanda, postavši prva žena u Evropi demokratski izabrana za šef države.

1981 – Hu Jaobang je na čelu Komunističke partije Kine nasledio Huo Guofenga.

1992 – Islamski teroristi su ubili šefa vladajućeg saveta Alžira Mohameda Budiafa dok je otvarao kulturni centar u gradu Anaba na istoku Alžira.

1995 – U najgoroj mirnodopskoj nesreći u Južnoj Koreji, u Seulu se srušila petospratna robna kuća, usmrtivši 502 osobe.

1995 – Umrla je američka filmska glumica Lana Tarner, jedna od najsjajnijih zvezda Holivuda pedesetih godina 20. veka. Filmovi: „Oni neće zaboraviti“, „Ljubav je snašla Endija Hardija“, „Dr Džekil i Mr Hajd“, „Poštar uvek zvoni dvaput“, „Kas Timberlan“, „Gradić Pejton“, „Imitacija života“, „Ljubav ima mnogo lica“, „Monsunske kiše“.

1998 – U zatvorskoj ćeliji Međunarodnog tribunala u Hagu tragično je nastradao bivši gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović, izvršio je samoubistvo.

2000 – Usled velike oluje, u blizini indonezanskog ostrva Sijau u Molučkom arhipelagu, potonuo je brod sa oko 500 putnika. Nesreću je preživelo samo desetak ljudi.

2000 – Umro je italijanski glumac Vitorio Gasman, jedan od najboljih italijanskih filmskih i pozorišnih glumaca posle Drugog svetskog rata. Osnovao je i putujuće pozorište i vodio školu glume. Filmovi: „Sram“, „Gorki pirinač“, „Ana“, „Ako dozvoljavate, govorimo o ženama“, „Brankaleonova vojska“, „Miris žene“, „Toliko smo se voleli“, „Život je roman“.

2001 – Ruski plivač Roman Sludnjov prvi je uspeo da 100 metara prsnim stilom ispliva za manje od minut, prešavši tu deonicu za 59,97 sekundi.

2003 – Umrla je američka glumica Ketrin Hepbern, koja se isticala ulogama psihološki složenih ženskih likova. Glumila je u stotinak filmova, a rekordna četiri Oskara za najbolju žensku ulogu dobila je za ostvarenja u filmovima „Ladolež“, „Pogodi ko dolazi na večeru“, „Zima jednog lava“ i „Letnjikovac na Zlatnom jezeru“. Ostali filmovi: „Afrička kraljica“, „Ženice“, „Letnje doba“, „Marija Stjuart“, „Dugo putovanje u noć“, „Iznenada prošlog leta“.

2008 – Papa Benedikt XVI i vaseljenski patrijarh Vartolomej održali su zajedničku liturgiju, u bazilici Svetog Petra u Vatikanu. Duhovne vođe rimokatolika i pravoslavnih iskazale su svojim molitvama, odrzanim na latinskom i grčkom, želju za jedinstvom među hrišćanima. Naglašeno je da je stalna misija Crkve da se ne identifikuje samo sa jednom nacijom ili kulturom, već da bude Crkva svih ljudi i da ujedinjuje i miri čovečanstvo. Svečanosti u Rimu i Vatikanu uprilicene su povodom 2000. godišnjice rođenja apostola Pavla.

2011 – Umro je srpski glumac Stevan Gardinovački, prvak Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Gardinovački je više od četiri decenije bio je jedan od vodećih glumaca najstarijeg srpskog profesionalnog teatra. Glumačku karijeru započeo je u Subotici, nastavio u Zrenjaninu, a 1969. postao je stalni član SNP-a.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 28, 06, 2012.