Ovogodišnji, 54. po redu festival amaterskih pozorišta Srbije koji će se od 16. do 24. juna održati u Kuli, a na kome će učestvovati osam amaterskih trupa – iz Sečnja, Šida, Batajnice, Velike Plane, Uba, Trstenika, Sente i Surdulice, prema odluci organizatora – Saveza amatera Srbije i KPZ Kula biće protestni.

Organizatori ovim žele da skernu pažnju javnosti na nedopustivo ignorantski i prezriv odnos koje Ministarstvo kulture Srbije već nekoliko godina ima prema ovoj najznačajnjoj manifestaciji umetničke samodelatnosti u Republici ne odvajajući za nju u svom finansijskom planu ni jedan jedini dinar. Ovo je jedinstvena republička kulturna manifestacija u Srbiji čiji je osnivač Republika, a čije sve troškove snosi jedna lokalna samouprava – u ovom slučaju opština Kula koja i u vreme teške ekonomske krize pokazuje razumevanje za pozorišni amaterizam u celoj Srbiji snoseći sve troškove finansiranja najznačajnije manifestacije neprofesionalnih pozorišta u državi – Festivala dramskih amtera.
Čast da otvore 54. festival, jedini protestni od kad je u Beogardu 1951. pod pokroviteljstvom Dobrice Milutinovića održan prvi susret pozorišnih društava Srbije, pripala je Pozorišnom klubu Gest iz Sečnja koji će izvesti autorski projekat Maje Šnajder „Pandorina kutija“, pobedničku predstavu na nedavno održanom jubilarnom 50. Susretu amaterskih pozorišnih društava Vojvodine. Amateri iz Šida izvode mjuzikl „Mulen ruž“ Cvetina Aničića, rađen prema romanu Pjera la Mira; „Pozorište u skloništu“ iz Batajnice predstavlja se festivalskoj kulskoj publici „Nakazama“ (Creeps) Lica Ibnera u scenskoj postavci Slobodana Ćustića; CZK „Masuka“ iz Velike Plane dolazi sa Gogoljevom „Ženidbom“, a kao navodadžija – reditelj se predstavlja Dejan Cicmilović; Ustanova za kulturu „Raša Plaović“ sa Uba izvešće „Limuniaciju“ Dušana Kovačevića koju je scenski „dosvetlio“ Mirosalv Trifunović; „Ženske razgovore“ Dušana Radovića u Trsteničkom pozorištu „scenski je upodobio Branislav Stefanović; Kamerna scena iz Sente na maloj sceni će izvesti „Cvrčak“ Aleksandra Obrenovića u režiji Lazara Pajtića, penzionisanog sveštenika, oca aktuelnog predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajtića, koji je i sam pozorišni amater, a na repertoaru poslednje festivalske večeri je „Košatna“ Bore Stankovića u kojoj pevaju, igraju i glume amateri iz Surdulice baš onako kako ih je naučio reditelj Dragan Stanković.
Na prvom festivalu amaterskih pozorišta Srbije održanom u dvorani Železničkog AP „Branko Cvetković“ u Beogradu 1951. u okviru proslave desetogodišnjice ustanka protiv fašističkih okupatora i njihovih domaćih slugu, izvedeno je deset predstava na albanskom, mađarskom i srpskom jeziku pozorišnih trupa iz Smederevske Palanke, Bečeja, Peći, Niša, Zrenjanina („Učitelji“ Šandora Brodija, reditelj:Reže Njarai, na mađarskom, pobednička predstava), Kosovske Mitrovice, Rume, Loznice, Beograda (2 predstave). U početku festivali nisu održavani redovno svake godine (od 1952-1962 nisu održavani), a od sedam festivala održanih s prekidima od 1951. do 1966. tri su održana u Beogradu, dva u Kraljevu i po jedan u Vrnjačkoj Banji i Smederevskoj Palanci. Od 1966, od VIII festivala, ova manifestacija se redovno održava u Kuli i dosad je u ovoj srpskoj prestonici pozorišnog amaterizma održano 47 festivala.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 10, 06, 2012.