Retko će se ko od Titeljana setiti spomenika koji je krasio Paradni trg. Da bi se izbrisalo svako podsećanje na ujediniteljsku ulogu srpske kraljevske porodice Karađorđevića, fašistička mađarska soldateska prilikom ulaska u Titel aprila 1941. macolom se obračunala sa četiri metra i 15 centimetara visokim spomenikom kralju Aleksandru I Karađorđeviću.

Spomenik kralju bio je otkriven 17. maja 1936, a onovremene novine su oglasile da je to bio prvi podignuti spomenik kralju Aleksandru u celoj Vojvodini. Ipak, prvi su mu u Vojvodini podigli spomenik meštani Horgoša (1935).
Spomenik u Titelu je bio rad akademskog vajara Milorada Jovanovića iz Sremske Mitrovice. Kraljeva bronzana bista bila je postavljena na kameno, četvrtasto, postolje sa bazom. Ispod biste, na postamentu, bila su tri reljefa. Na jednom dr Svetozar Miletić, na drugom dr Laza Paču, a na trećem su zajedno bili prikazani dr Laza Kostić i Lukijan Mušicki. Na tabli je pisalo:

Blaženopočivšem Kralju
Aleksandru I Ujedinitelju –
zahvalni Šajkaši 1936

Na dan otkrivanja spomenika u Titelu se okupio veliki broj meštana i gostiju iz okolnih mesta, Novog Sada i Beograda. U Titel je došao izaslanik nj.v. kralja, artiljerijski brigadni general Čedomir Jovanović, komandant Prve armijske oblasti. Dočekali su ga predstavnik Ministarstva vojske i mornarice, pukovnik Relja Brabek; komandant Petrovgradskog vojnog okruga dr Čedomir Suvajdžić, načelnik Sreza titelskog i Vladimir Milojević, sudija u ime Odbora za podizanje spomenika.
Arhijerejsku liturgiju u srpskoj pravoslavnoj crkvi služio je episkop bački dr Irinej Ćirić sa sveštenstvom: arhimandritom Stevanom Ilkićem, protama Đorđem Parabućskim, Vlajkom Nikolinom, Milošem Katićem, Žarkom Pavlovićem, Velimirom Popovićem i đakonima Erdeljanom i Simićem. Na jektenije je odgovaralo titelsko Pevačko društvo „Gusle“ pod upravom Mladena Janića, upravitelja Građanske škole. Od visokih gostiju bili su ban Paunović, predsednik Senata dr Krulj, predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić, pukovnik Relja Brabek, general Vladimir Belić, narodni poslanici Branko Nikolić, dr Đorđe Jovanović i Jevrem Tomić (titelski poslanik). Predstavnik Udruženja ratnih dobrovoljaca Lujo Lovrić, četnici u punoj opremi, devojke Nemice iz Knićanina u belim narodnim nošnjama, delegacije nacionalnih i drugih organizacija. Spomenik je otkrio Čedomir Jovanović. Pred spomenikom je govorio predsednik Narodne skupštine Stevan Ćirić. Spomenik je predsedniku Opštine Branku Mutiću na čuvanje predao predsednik Odbora za podizanje spomenika prota Đorđe Parabućski.
Početkom Drugog svetskog rata, 1941, spomenik su uništili Hortijervci, a postament iskoristili za isticanje svoje zastave. Posle tog rata postament je odnet u Gardinovce i iskorišćen za obeležje partizanima na obali Dunava gde su prelazili u Srem i odande. Nepunih godinu dana kasnije, 9. januara 1942, u Raciji, mađarski fašisti su uhapsili protu Đorđa Parabućskog i streljali ga. Tako je zbog svojih nacionalnih osećanja stradao jedan uzoran sveštenik i agilan društveni radnik.
(Izvor: Uglješa Rajčević, Zatirano i zatrto, knj. 1, Novi Sad, 2001)

Autor: Dragan Kolak
Datum: 01, 07, 2012.