Na današnji dan 1939. godine od povreda je umro srpski lekar Dragiša Mišović, dva dana posle sudara u Beogradu između tramvaja i automobila kojim je prevožen u zatvor.

 

Njegova sahrana u Čačku, kojoj je prisustvovalo više od 10.000 ljudi, bila je jedna od najvećih komunističkih manifestacija u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Tokom studija u Francuskoj postao je član KP Francuske i predsednik udruženja „Clarte“ (Svetlost), zbog čega mu je ukinuta stipendija pa je medicinu završio u Pragu. Premda krhkog zdravlja, istakao se u borbi protiv lične vlade Kralja Aleksandra i bio je veoma aktivan od 1936. do 1938. u stvaranju takozvanog Narodnog fronta.

Danas je sreda, 18. januar, 18. dan 2012. Do kraja godine ima 348 dana.

1535 – Španski osvajač Francisko Pizaro osnovao je Limu, glavni grad Perua.

1654 – Kozačka skupština pod vođstvom vođe zaporoških kozaka hetmana Bogdana Hmeljnickog je priznala vrhovnu vlast moskovskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom. Kozački ustanak izbio je u aprilu 1648. i ubrzo su mu se priključili seljaci, gradsko stanovništvo i pravoslavno sveštenstvo, ogorčeni nasiljem Poljaka koji su u Ukrajini nasilno pokatoličavali i prevodili na uniju pravoslavne vernike.

1689 – Rođen je francuski politički mislilac Šarl Luj Monteskje, s Volterom, Rusoom i Didroom – duhovni i intelektualni vesnik Francuske revolucije. U alegoriji „Persijska pisma“ prikazao je francusko društvo 18. veka kao istočnjačku despotiju, a u najznačajnijem delu „Duh zakona“ razvio je teoriju o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku – koja je postala temelj parlamentarnih demokratija.

1777 – Država Vermont je proglasila nezavisnost od Velike Britanije. Sjedinjenim državama Vermont se priključio 1791.

1778 – Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvička ostrva.

1871 – Pruski kralj Vilhelm I proglašen je u Versaju kod Pariza prvim carem ujedinjenog Nemačkog carstva. Pod vođstvom kancelara Ota fon Bizmarka Pruska je ujedinila razne nemačke države. Nemačka je tada nametnula mirovni ugovor poraženoj Francuskoj preotevši joj Alzas i Lorenu (Lotaringiju).

1879 – Uspostavljeni su diplomatski odnosi između Srbije i Italije. Kneževina Srbija je tada otvorila poslanstvo u Rimu.

1882 – Rođen je engleski pisac Alen Aleksander Miln, autor veoma popularnih romana za decu. Dela: romani „Kad smo bili vrlo mladi“, „Vini Pu“, „Kuća na Puovom uglu“, „Sad nas je šestoro“.

1886 – Rođen je francuski vajar i slikar ruskog porekla Antoan Pevzner, jedan od najistaknutijih predstavnika pokreta ruskih konstruktivista. Studirao je u Kijevu i Petrogradu, a u Francusku je emigrirao 1923. Stvarao je u maniru apstraktnog konstruktivizma.

1892 – Rođen je američki filmski glumac, simpatični debeljko Oliver Norvel Hardi, čiji neponovljivi gegovi u paru sa Stenom Lorelom i sada zasmejavaju publiku širom sveta. Filmovi: „Mi iz Oksforda“, „Dva dobra drugara“, „Fra đavolo“, „Veliki posao“, „Udri brigu na veselje“, „Naša žena“, „Na divljem zapadu“.

1904 – Rođen je američki filmski glumac engleskog porekla Arčibald Aleksander Lič, poznat kao Keri Grant, koji se iskazao kao sjajan komičar u komedijama Hauarda Hoksa, ali i kao tumač karakternih rola u filmovima Alfreda Hičkoka. Filmovi: „Plava Venera“, „Strašna istina“, „Samo anđeli imaju krila“, „Filadelfijska priča“, „Osumnjičen“, „Ozloglašena“, „Dan i noć“, „Majmunska posla“, „Drž'te lopova!“, „Sever-severozapad“, „Šarada“.

1909 – Rođen je srpski pisac Oskar Davičo, koji je između dva svetska rata pripadao grupi pisaca nadrealista izrazito leve orjentacije. U vreme nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu interniran je u Italiju, odakle je 1943. pobegao i priključio se partizanima. Dela: zbirke pesama „Višnja za zidom“, „Nastanjene oči“, Flora“, „Tropi“, „Kairos“, „Trema smrti“, romani „Pesma“, „Beton i svici“, „Radni naslov beskraja“, „Ćutanje“, „Gladi“, „Tajne“, „Bekstva“, „Zavičaji“, „Gospodar zaborava“.

1913 – Rođen je američki pozorišni i filmski glumac Dejvid Denijel Kaminski, poznat kao Deni Kej, sjajan komičar, koji se angažovao i u UNICEF-u, agenciji UN za pomoć deci. Filmovi: „Čudo od čoveka“, „Momak iz Bruklina“, „Pesma se rodila“, „Tajni život Voltera Mitija“, „Revizor“, „Ludi podvig“.

1919 – Francuski predsednik vlade Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju posle pobede sila Antante nad Centralnim silama u Prvom svetskom ratu. Na skupu predstavnika 27 država pobednica pravo odlučivanja imale su samo Velika Britanija, Francuska, SAD i Italija. Ostale zemlje su u raspravi učestvovale jedino o pitanjima koja su ih se direktno ticala, dok su pobeđenim državama ultimativno nametnuti uslovi. Mirovnim ugovorom potpisanim 28. juna 1919. Nemačka je preuzela odgovornost za rat, obavezala se na isplatu ratne štete i zabranjeno joj je naoružavanje. Stvorene su nove države Poljska, Mađarska, Čehoslovačka, Estonija, Letonija, Litvanija i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

1936 – Umro je engleski pisac Radjard Kipling, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1907. majstor kratkih priča u kojima su s puno efekta isprepleteni humor i užas. Prikazivao je život u Indiji, u kojoj je i rođen. Imao je izuzetan smisao za svet dece ali i životinja. Dela: „Knjiga o džungli“, „Hrabri kapetan“, „Kim“, „U belom i crnom“, „Priče za decu“, „Izistinske priče“.

1943 – Sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu, posle sedam dana ogorčenih borbi s nemačkim snagama, uspele da olabave obruč oko Lenjingrada koji su Nemci stvorili 16 meseci ranije.

1977 – U najgoroj železničkoj nesreći u Australiji, u Sidneju je poginulo najmanje 80 ljudi kad je lokomotiva udarila u most koji je potom pao na putnički voz.

1991 – Skupština Jordana osudila je vazdušne napade na Irak u operaciji „Pustinjska oluja“ i pozvala je arapske i islamske zemlje na akciju protiv interesa SAD i država koje učestvuju u masovnom bombardovanju iračkih ciljeva. Istog dana Irak je ispalio osam raketa tipa „skad“ na Izrael.

1996 – Vladajući PASOK izabrao je za grčkog predsednika vlade Kostasa Simitisa, posle ostavke teško obolelog osnivača te partije Andreasa Papandreua.

1997 – Austrijski kancelar Franc Vranicki podneo je ostavku nakon 11 godina na vlasti.

1999 – Vlada SRJ proglasila je Vilijama Vokera za „personu non grata“.

2000 – Bivši nemački kancelar Helmut Kol podneo je ostavku na mesto počasnog predsednika Demohrišćanske unije pod pritiskom finansijskog skandala, odnosno protivzakonitog skupljanja novčanih donacija dok je predvodio nemačku vladu.

2001 – Predsednik Konga Loran Kabila zvanično je proglašen mrtvim, dva dana pošto je na njega pucao jedan od njegovih telohranitelja.

2004 – U eksploziji automobila-bombe ispred središta privremene administracije SAD u Bagdadu poginulo je najmanje 25 ljudi.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 17, 01, 2012.