Na današnji dan 1842. godine u Irigu je srpski pisac i iguman manastira Krušedol Dimitrije Krestić otvorio Srpsku čitaonicu.

Na svečanosti prilikom otvaranja, prvi njen predsednik, Kiril Neofitović, sveštenik, obratio se prisutnima rečima: „da svi skupa revnosno služe narodu i da ne samo slavom nego i delom na oltar prosvešćenija žrtve prinose“. Srpska čitaonica u Irigu je čitavih stotinu godina primala svu važniju srpsku štampu kao i strane časopise, ali su ovu dragocenu zbirku 1944. tokom Drugog svetskog rata, uništile hrvatske ustaše.

Danas je subota, 14. januar, 14. dan 2012. Do kraja godine ima 352 dana.

1742. – Umro je engleski astronom i geofizičar Edmund Halej, direktor Griničke opservatorije i kraljevski astronom, koji je utvrdio da su komete uočene 1682, 1601. i 1551. zapravo isto nebesko telo koje se periodično pojavljuje. Predskazao je da će se ona pojaviti i 1758, 1835. i 1910. Njemu u čast dato joj je ime Halejeva kometa. Već u 19. godini objavio je raspravu o putanjama planeta. Izradio je prvi katalog sjajnih zvezda južnog neba i otkrio da se i zvezde kreću, shvatio ih kao sunca, a naše Sunce kao zvezdu. Izradio je prvu meteorološku kartu. Dela: „Katalog južnih zvezda“, „Pregled astronomije kometa“, „Teorija magnetskog kompasa“.

1784. – SAD su ratifikovale mirovni ugovor s Velikom Britanijom, čime je formalno okončan Američki rat za nezavisnost.

1809. – Britanija i Španija sklopile su savez protiv francuskog cara Napoleona I.

1850. – Rođen je francuski pisac Luj Mari Žilijen Vio, poznat kao Pjer Loti. Zbog napisa o okrutnosti kolonijalnih trupa u Indokini otpušten je iz vojne službe. Kao pomorski oficir bio je neka vrsta svetskog putnika i njegova dela obiluju egzotikom. Veliki turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Osmansko carstvo, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Dela: „U haremu“, „Lotijeva ženidba“, „Mornar“, „Islandski ribar“, „Gospođa hrizantema“, „Roman jednog spahije“.

1875. – Rođen je Albert Švajcer, lekar, teolog, muzičar, književnik i hrišćanski misionar. Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1952. Gotovo ceo život posvetio je borbi protiv bolesti u Africi. Od 1913. do smrti rukovodio je bolnicom koju je sam i osnovao u Gabonu, tada u sastavu Francuske Ekvatorijalne Afrike. Dela: „Kultura i etika“, „Između vode i prašume“, „Autobiografija“, „Afričke priče“, „Potraga za istorijskim Isusom“.

1890. – Rođen je srpski slikar Petar Dobrović, majstor kolorita i jasnog ekspresivnog crteža. Njegove slike svedoče o snažnom temperamentu i impulsivnoj strukturi ličnosti. Slikarstvo je studirao u Budimpešti, a u rodnom Pečuju učestvovao je 1918. u vojnoj pobuni, posle koje je uhapšen, ali je pobegao iz zatvora. Mađarske vlasti su ga u odsustvu osudile na smrt. Bio je predsednik Baranjske srpsko-mađarske republike 1921. Potom je živeo u Parizu, a zatim u Beogradu gde je bio profesor na Akademiji likovnih umetnosti.

1892. – Rođen je srpski klasični filolog Miloš Đurić, član Srpske akademije nauka i umetnosti, predsednik Srpske književne zadruge i urednik časopisa „Živa antika“. Objavio je više od 200 radova iz oblasti klasičnih nauka. Prevodio je Eshila, Sofokla, Platona, Aristotela, Plutarha i Homera – „Ilijada“ i „Odiseja“, kao i savremenike – Adlera, Junga, Duranta, Tagorea. Dela: „Vidovdanska etika“, „Filosofija panhumanizma“, „Racionalizam u savremenoj nemačkoj filosofiji“, „Problemi filosofije kulture“, „Istorija helenske etike“, „Ogledi iz grčke filosofije umetnosti“, „Aristotelovo etičko učenje“, „Iz helenskih riznica“, „Platonova akademija i njen politički rad“, „Sofisti i njihov istorijski značaj“, „Istorija helenske književnosti“.

1897. – Rođen je srpski istoričar Vasa Čubrilović, akademik, profesor Beogradskog univerziteta. Kao đak pristupio je nacionalno-revolucionarnoj organizaciji „Mlada Bosna“, a zbog učešća u Sarajevskom atentatu osuđen je na 16 godina robije i do sloma Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu bio je u zatvoru. Tokom Drugog svetskog rata izvesno vreme proveo je u logoru na Banjici. Studirao je filozofiju na Beogradskom univerzitetu, gde je doktorirao 1927. Između dva svetska rata pripadao je levom krilu Zemljoradničke stranke, a posle 1945. bio je direktor Balkanološkog instituta, neko vreme i ministar. Dela: „Bosanski ustanak 1875-1878“, „Poreklo muslimanskog plemstva u Bosni i Hercegovini“, „Prvi srpski ustanak i bosanski Srbi“, „Politička prošlost Hrvata“, „Istorija političke misli u Srbiji XIX veka“, „Odabrani istorijski radovi“.

1898. – Umro je engleski pisac i matematičar Luis Kerol, čiju prozu odlikuju humor i fantastika, po čemu je blizak potonjem nadrealizmu. Dela: „Alisa u zemlji čuda“, „Kroz ogledalo“.

1907. – Zemljotres je razorio grad Kingston na Jamajci i usmrtio oko hiljadu ljudi.

1912. – Rođen je srpski pisac Milorad Panić-Surep. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu. Između dva svetska rata bio je novinar, a u NOP je stupio 1941. Posle Drugog svetskog rata direktor je Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, Narodne biblioteke i Muzeja revolucije Jugoslavije. Dela: zbirke pesama „Vetar zviždi“, „Prosto“, „Ti dolaziš“, „Ada“, „Žito“, „Svetlost zemaljska“, „Jasika“, „Od sene i opomene“, poema „Mesec i pruće“, letopis „Kad su živi zavideli mrtvima“, studija „Filip Višnjić – pesnik bune“.

1922. – Umro je srpski general Pavle Jurišić Šturm, jedan od najistaknutijih srpskih oficira u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Bio je pruski oficir ali je prešao u Srpsku vojsku gde je ostvario sjajnu karijeru. Veoma je zaslužan za blistave pobede srpske vojske nad austrougarskom armijom u Cerskoj i Kolubarskoj bici. U Srpsku vojsku primljen je 1876. kao dobrovoljac u činu poručnika i već u Srpsko-turskom ratu 1876-1877. istakao se kao komandant Šabačkog i Posavsko-tamnavskog bataljona. U Srpsko-turskom ratu 1877-1878. veoma uspešno je komandovao Prvim dobrovoljačkim pukom, potom Krajinskim kombinovanim pukom u borbama kod Bele Palanke i Pirota. U Srpsko-bugarskom ratu 1885. komandovao je Šestim pukom Drinske divizije, u Prvom balkanskom ratu 1912-1913. Drinskom, a u Drugom balkanskom ratu 1913. Dunavskom divizijom. U Prvom svetskom ratu 1914. je kao komandant Treće armije primio prvi udar znatno nadmoćnije austrougarske Pete armije i usporio njeno napredovanje, što je omogućilo srpskim snagama da se pregrupišu za Cersku bitku. Trećom armijom komandovao je i u Kolubarskoj bici i na Solunskom frontu do avgusta 1916.

1923. – Rođen je srpski glumac Mihajlo Paskaljević „Bata“, koji je široku popularnost stekao nizom uloga u humorističkim televizijskim serijama i u filmskim komedijama poput „Sumnjivog lica“, „Diližanse snova“ i filma „Silom otac“. Upečatljive kreacije u pozorištu ostvario je kao kapetan Jerotije u „Sumnjivom licu“ Branislava Nušića i Estragon u drami „Čekajući Godoa“ Semjuela Beketa.

1925. – Rođen je japanski pisac Jukio Mišima. Kao književnik opisivao je mladu generaciju Japana posle Drugog svetskog rata i njihovu sve slabiju vezanost za tradicionalni Japan. Bio je izrazito angažovan umetnik i njegova dela su neretko bila jasan izraz njegovih uverenja. Literarni motivi su mu znatno širi nego kod ostalih japanskih romanopisaca, pri čemu se služio nekom vrstom psihoanalitičkog metoda. Njegova pripovetka „Patriotizam“ objavljena 1966. praktično je potpuno predvidela Mišiminu dalju sudbinu. Počinio je javno ritualno samoubistvo (sepuko) 1970. u znak protesta protiv uništavanja tradicionalnih vrednosti Japana od strane SAD. Ostala dela: romani „Ispovest maske“, „Šum valova“, „Zlatni paviljon“, „Posle banketa“, „Mornar koji je izneverio more“, drama „Pet modernih 'no' igara“.

1942. – Umro je srpski filolog Milan Rešetar, član Srpske Kraljevske akademije, univerzitetski profesor slovenske filologije u Beču i Zagrebu. Proučavao je jezik starih spomenika, dijalekte i akcenate, posebno književnu i kulturnu istoriju rodnog Dubrovnika i bio je najbolji znalac starog dubrovačkog novca. Dela: na srpskom – izdanje „Gorskog vijenca“, „Dubrovačka numizmatika“, „Nove dubrovačke povelje Stojanovićeva zbornika“, „Nikša Zvijezdić, dubrovački kancelar XV veka“, „Najstariji dubrovački govor“, „Najstarija dubrovačka proza“, „Dubrovački zbornik od god. 1520.“, „Jezik Marina Držića“, na nemačkom – „Čakavština i njene nekadašnje i sadašnje granice“, „Štokavski dijalekt“, „Dubrovački spomenici XIII-XV veka“.

1957. – Umro je američki filmski glumac Hemfri Deforest Bogart, dobitnik Oskara 1951. za film „Afrička kraljica“. Izuzetna popularnost koju je uživao posebno je porasla nakon njegove smrti 1957. – vremenom on je postao svojevrsna mitska ličnost istorije kinematografije. Ostali filmovi: „Kazablanka“, „Malteški soko“, „Duboki san“, „Blago Sijera Madre“, „Rt Largo“, „Imati i nemati“, „Pobuna na Kejnu“, „Bosonoga kontesa“, „Časovi očaja“, „Težak pad“.

1965. – Prvi put od osamostaljenja Irske sastali su se premijeri Republike Irske i britanske Severne Irske.

1969. – Lansiran je sovjetski „Sojuz 4“, dan kasnije „Sojuz 5“, da bi potom prvi put u orbiti oko Zemlje bila spojena dva vasionska broda s ljudskom posadom.

1977. – Umro je engleski državnik Robert Entoni Idn, premijer Velike Britanije od 1955. do 1957. Kao ministar za vezu s Društvom naroda pre Drugog svetskog rata zalagao se za sankcije Italiji zbog napada na Etiopiju. Od 1935. do 1938. bio je šef diplomatije i zastupao je „politiku nemešanja“ u Španski građanski rat. Dao je ostavku kad je premijer Nevil Čembrlen potpisao Minhenski sporazum kojim je Čehoslovačka prepuštena Nemačkoj. Ministar spoljnih poslova bio je ponovo od 1941. do 1945. i od 1951. do 1955. u vladama Vinstona Čerčila, posle čijeg je povlačenja 1955. postao premijer i šef Konzervativne stranke. Podneo je ostavku u januaru 1957. zbog neuspele britansko-francusko-izraelske agresije na Egipat u oktobru 1956.

1977. – Umrla je američka književnica francusko-španskog porekla Anais Nin, čiji su dnevnici remek delo samoanalize i zanimljivo svedočanstvo o modernoj boemiji. Osnovna tema njenih romana je traganje za vlastitim identitetom, a pisala je i po narudžbini erotske priče za kolekcionare erotike. Dela: romani „Požarne lestve“, „Kuća incesta“, „Zavođenje Minotaura“, „Deca Albatrosa“, „Špijun u kući ljubavi“, zbirka priča „Pod staklenim zvonom“, priče „Venerina delta“, „Ptičice“, studije „D. H. Lorens: neprofesionalna studija“, „Roman budućnosti“.

1986. – Vinisio Sereso preuzeo je dužnost predsednika Gvatemale kao prvi civilni šef te centralnoameričke države posle 16 godina.

1988. – Umro je sovjetski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i Centralnog komiteta vladajuće KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

1990. – U napadima Azera ubijeno je najmanje 20 jermenskih civila u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.

1991. – Umro je srpski filolog Mihailo Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Objavio je više od 600 radova. Uređivao je „Srpski dijalektološki zbornik, „Južnoslovenski filolog“, „Naš jezik“, „Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU“, „Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika Matice srpske“. Dela: „Savremeni srpskohrvatski jezik“, „Đakovački govor“, „Funkcije i značenja glagolskih vremena“, „Gramatika srpskohrvatskog jezika“.

1991. – U Tunisu su ubijena tri bliska saradnika Jasera Arafata, uključujući Abu Ijada, jednog od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije, što je nanelo ogromnu štetu PLO, jer je bilo očito da je atentator blizak vrhu te organizacije.

1992. – U okviru Vensovog plana za Krajinu, u Jugoslaviju je stigla prva grupa pripadnika UN. Kasnije je na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN raspoređeno oko 19.000 „plavih šlemova“ u Kninskoj krajini, Lici, Kordunu, Baniji, zapadnoj Slavoniji i u Sremsko-baranjskoj oblasti. Mirovne snage UN nisu reagovale prilikom agresije Hrvatske na Zapadnu Slavoniju 1. maja 1995. kao i na Kninsku krajinu, Liku, Kordun i Baniju 4. avgusta 1995.

1996. – Predsednik Gvatemale Alvaro Arsu je, preuzimajući dužnost šefa države, apelovao na levičarske gerilce da otpočnu pregovore o okončanju građanskog rata koji je 35 godina potresao tu zemlju Srednje Amerike.

2003. – Desetine hiljada ljudi demonstriralo je u Nikoziji, priredivši najveći protest u istoriji Kipra pod turskom okupacijom, zahtevajući okončanje decenija izolacije.

2005. – Posle sedam godina putovanja, evropska sonda „Hajgens“ uspela je da se spusti na Saturnov mesec Titan i pošalje prve fotografije kontroli leta u Darmštatu.

2006. – Umrla je američka glumica Šeli Vinters, dobitnica Oskara američke Filmske akademije za sporedne uloge u filmovima „Dnevnik Ane Frank“ i „A Patch of Blue“. Filmovi: „Mornarov odmor“, „Večeras i svake noći“, „Crvena reka“, „Mesto pod suncem“, „Dvostruki život“, „Lolita“.

2009. – Umro je Dušan Džamonja, jugoslovenski vajar, poznat po brojnim spomenicima vezanim za NOB. Diplomirao je na zagrebačkoj Akademiji likovnih umetnosti, prvu izložbu imao je 1954. Najčešće je kao materijale koristio bronzu, gvožđe i aluminijum. Njegove skulpture nalaze se na trgovima u Parizu, Londonu i Lisabonu kao i ispred Palate pravde u Briselu.

Danas je prvi dan Nove godine prema Julijanskom kalendaru, kojeg se pridržavaju srpska, ruska i još neke pravoslavne crkve, kao i neke stare istočne patrijaršije. Kod Srba je vremenom postalo uobičajeno da taj dan nazivaju – Srpska nova godina.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 13, 01, 2012.