Pisac Grigorij Čhartišvili, poznat pre svega kao Boris Akunjin, priznao je da je tokom poslednje četiri godine pisao još pod dva pseudonima – Ane Borisove i Anatolija Brusnjikina. Knjige ovih autora je objavljivala izdavačka kuća AST u okviru projekta „Autori“.

Na svom blogu Akunjin je objasnio zbog čega mu je u jednom momentu došlo da „piše beletristiku na drugi način, a ne po akunjinski pošto je čitalac već očekivao od Borisa Akunjina određeni žanr, bilo je neophodno da za sva nova dela koja ne liče dosadašnji, izmisliti i novog autora.
Tako je nastao projekat u AST-u koji se obavezao da ne otkriva ime pravog autora. Ali, po rečima Akunjina već nakon potpisivanja ugovora, tajna je počela da curi, a u književnim krugovima su stalno kružile glasine da pod pseudonimima Borisove i Brusnjikina piše upravo Akunjin.
Najpopularniji savremeni ruski pisac i veoma uticajni intelektualac, japanolog, Grigorij Čhataršvili ovako objašnjava na svom blogu početak i kraj ove „podvale”: „Eksperiment kojim sam se zabavljao četiri i po godine je završen. Vreme je da se svode računi. Odavno sam želeo da pišem beletristiku na neki drugi način. Da zamislim kako ja nisam ja, nego neko ko se pomalo razlikuje od mene, ili sasvim drugi autor. Ali maska „Boris Akunjin” mi je prirasla tako uspešno da se sasvim primila. Ugledavši na koricama knjige to prezime, čitalac je već očekivao nešto detektivno, oštrog sižea, u svetu da pokušam da malo skrenem u stranu i pomešam pravila igre, čitalac će početi da se ljuti govoreći kako sam ga obmanuo. Zato sam napravio pravilan izbor. Rešio sam da, ako hoću da pišem ne sasvim po akunjinski, onda treba i da se nazovem drugim imenom. Da nikog ne razočaram.“
Na svom portalu Akunjin se podrobno zadržao na izmišljenoj spisateljici Ani Borisovoj koju je zamislio kao odraslu, zbrinutu damu koja se latila pera iz najmanje dva razloga: da bi nekako prekratila mučnu dosadu i da bi, s druge strane, sa drugima podelila misli koje su joj se nakupile. Ona je prva izmišljena. Za to vreme pod tim pseudonimom su izašla tri dela: „Tamo…“ (Tам, roman je objavila izdavačka kuća „KoLibri“), „Kreativac“ (Креaтаивщик) i „Godišnja doba (Vremena goda, naslov štampa, latiničnom, a ne ruskom azbukom). Ta dela nisu postigla uspeh kod čitalaca kao Akunjinovi romani: ukupan tiraž izdanja romana Ane Borisove nije dosegao ni do 200 hiljada primeraka, istovremeno kad su se romani o Fandorinu prodavali u milionskom tiražu. Uostalom, na neki komercijalni uspeh ovog eskperimenta Čhartišvili nije ni računao. Naprotiv, on tvrdi da je hteo da se približi granici iza koje počinje ozbiljna književnost. „Više i ne krijem da sam zavideo Ljudmili Ulickoj”, koja se, uzgred budi rečeno blagonaklono ponela prema romanu „Kreativac“, priznaje Akunjin.
O sudbini pisca Anatolija Brusnjikina, Akunjin je obećao da će ispričati drugom prilikom uz napomenu da je to „sasvim druga priča“.
Prvi roman koji je „potpisao“ Brusnjikin, „Deveti Spas“ (Девятый Спас) izašao je 2008. godine i bio je propraćen velikom reklamnom kampanjom kompanije AST, što je dalo povoda da se misli kako se iza tog pseudonima skriva neki poznati autor.
Da podsetimo: još pre četiri godine visoko tiražni dnevnik „Komsomolska Pravda“ (Комсомолъская правда) sprovela je istraživanje čije je rezultate objavila na svojim stranama na temu autorstva „Devetog Spasa“ i pri tome kao notornu činjenicu, kao dva puta dva, dokazala da je autor knjige niko drugi nego – Akunjin. Tada je Grihorij Šalvovič ne izlazeći iz lika Brusnjikina dao ovom listu intervju elektronskom poštom šaljući čak i svoju fotografiju koja je neverovatno ličila na pljunutog Čhartišvilija. Ali se, kao što se ispostavilo, na njegovo priznanje, kojim je želeo da razjasni taj skoro detektivski zaplet, čekalo dosta dugo.
Izdavač ADT se priprema da već 21. januara izađe s informacijom o svoja tri najpopularnija pisca iz serije „Autori“. Međutim, već 9. januara u magazinu „Moksva“ objavljena je fotografija korica romana „Belona“ (Белона) sa imenom „Akunjina” koje se nalazi u zagradi pored prezimena „Brunjikin“.
Na svom portalu AST ističe da se glavna zasluga projekta sastoji u tome da dokaže kako i nepoznati autori mogu postati popularni.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 13, 01, 2012.