Na današnji dan 1806. godine rođen je srpski pisac Jovan Sterija Popović, najpoznatiji je kao komediograf, ali bio je i pravni stručnjak, pedagog, muzeolog, čak lingvista – jedna od najumnijih glava srpske kulture uopšte.

Njegove komedije ismevaju mane tadašnjeg visokog društva, naročito pomodarstvo i nadriučenost. Posle završenih studija prava u Kežmarku (danas Slovačka) radio je kao advokat u rodnom Vršcu, potom je prešao u tadašnju Kneževinu Srbiju i postao je profesor prava na Liceju, prvo u Kragujevcu pa u Beogradu. Kao načelnik ministarstva prosvete Srbije obavio je pionirski rad u organizovanju školstva, pokrenuo inicijativu za osnivanje Akademije nauka, Narodne biblioteke i Narodnog muzeja. Učestvovao je u organizovanju prvog beogradskog teatra koji je otvoren izvođenjem njegove tragedije „Smrt Stefana Dečanskog“. U početku je pisao pod uticajem Lukijana Mušickog i Milovana Vidakovića, ali je „Romanom bez romana“ napustio romantičarsku i avanturističku književnost. Ostala dela: komedije „Laža i paralaža“, „Pokondirena tikva“, „Zla žena“, „Tvrdica ili Kir-Janja“, „Rodoljupci“, zbirka pesama „Davorje“. Autor je i jednog priručnika retorike, kao i neke vrste rečnika filozofskih i pravnih termina koje je predlagao kako bi se posrbila strana terminologija.

Danas je petak, 13. januar, 13. dan 2012. Do kraja godine ima 353 dana.

1854. – Posle Britansko-kineskog rata, koji je Evropljanima omogućio prodor na Daleki Istok, američki i ruski brodovi su uplovili u luku Uraga kod Eda (sadašnji Tokio), gde je potpisan ugovor kojim je Japan otvorio vrata američkoj trgovini. U potonje četiri godine potpisivanjem sličnih ugovora s Rusijom, Velikom Britanijom, Holandijom i drugim zemljama, Japan je stavljen u polukolonijalni položaj. Zbog opšteg nezadovoljstva, izazvanog preteranim uticajem stranaca, japanski car je 1867. zbacio šoguna i preneo prestonicu iz Kjota u Edo. Zatim je odlučnim carskim reformama okončan tradicionalni poredak i započela je odlučna modernizacija japanske države.

1893. – Osnovana je britanska Laburistička partija, čiji je predsednik postao škotski radnički vođa Džejms Kir Hardi.

1898. – Francuski pisac Emil Zola objavio je pod naslovom „Optužujem“ u listu „L'oror“ otvoreno pismo predsedniku Republike u kojem je ukazao na mahinacije najviših vojnih krugova i zatražio oslobađanje kapetana Alfreda Drajfusa, koji je na montiranom procesu 1894. osuđen na doživotnu robiju zbog navodnog odavanja vojnih tajni Nemačkoj. Drajfus je na obnovljenom procesu oslobođen optužbi i 1906. rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1906. – Umro je ruski fizičar i elektroinženjer Aleksandar Stepanovič Popov, koji je pronašao i uspostavio prvu radiotelegrafsku vezu. Napravio je prvi radio prijemnik – pre italijanskog pronalazača Giljelma Markonija.

1915. – U gradu Avecano u centralnoj Italiji u zemljotresu je poginulo 30.000 ljudi.

1935. – Na plebiscitu u oblasti Sar, kojom je na osnovu mandata Društva naroda upravljala Francuska, nadmoćna većina je glasala za pripajanje Nemačkoj. Nemački vođa Adolf Hitler je iste godine iskoristio popustljivost saveznika i samovoljno odbacio sva ograničenja, uključujući zabranu naoružavanja, nametnutu poraženoj Nemačkoj u Prvom svetskom ratu mirovnim ugovorom iz Versaja.

1941. – Umro je irski pisac Džejms Džojs, jedan od najvećih u 20. veku. Počeo je kao buntovnik protiv uskogrudosti irske provincije, ali je glavni grad Irske Dablin, njegovu istoriju, žitelje i topografiju učinio središnjom temom svog dela. U najpoznatijem delu, romanu „Uliks“, na 700 strana opisao je jedan dablinski dan svog junaka, prema jednom književnom kritičaru „na vešt i katkad neprimetan način, lica i događaji paralelni su onima u Homerovoj 'Odiseji', čiji se gotovo svaki detalj može naći u 'Uliksu'“. Ostala dela: romani „Portret umetnika u mladosti“, „Fineganovo bdenje“, pesme „Kamerna muzika“, pripovetke „Dablinci“, drama „Izgnanici“.

1945. – Sovjetska armija je u Drugom svetskom ratu započela veliku ofanzivu na Nemačku – 180 sovjetskih divizija ubrzo je probilo nemačke položaje u Poljskoj i istočnoj Pruskoj u dubini od oko 150 kilometara.

1963. – U vojnom udaru ubijen je prvi predsednik Togoa Silvanus Olimpio i vojska je na vlast dovela Nikolasa Grunickog, koji se od 1961. nalazio u izbeglištvu. Istog dana 1967. vojnim udarom bez prolivanja krvi vlast je Grunickom preoteo potpukovnik Etjen Gnasingbe Ejadema.

1972. – Vojska je u Gani zbacila civilnu vladu predsednika Edvarda Akufa Ada, a vlast je preuzeo potpukovnik Ignacijus Ačempong.

1977. – Umro je francuski režiser i scenarista Anri Žorž Kluzo, čiji su filmovi prepoznatljivi po oporom realizmu. Filmovi: „Kej Orfevr“ („Zlatni lav“), „Misterija Pikaso“ („Zlatna palma“), „Ubica stanuje u broju 21“, „Gavran“, „Nadnica za strah“, „Dijabolik“, „Istina“.

1985. – Prilikom pada voza u provaliju, oko 250 kilometara istočno od glavnog grada Etiopije Adis Abebe, poginulo je najmanje 428 putnika.

1991. – Na svetskom prvenstvu u australijskom gradu Pertu jugoslovenski vaterpolisti osvojili su zlatnu medalju. Jugoslavija je prvi put postala prvak sveta u vaterpolu u Madridu 1987.

1995. – Bivši državni sekretar SAD Džejms Bejker izjavio je u američkom Kongresu da su rat u Jugoslaviji izazvale Slovenija i Hrvatska i da u sukobima koji su usledili Srbi ni izdaleka nisu jedini krivci.

1998. – Pad transportnog aviona avganistanske kompanije „Arijana Afgan erlajnz“ u planinskoj oblasti na severozapadu Pakistana nije preživeo niko od 51 osobe, putnika i članova posade.

2000. – Bil Gejts, koosnivač „Majkrosofta“ i zvanično najbogatiji čovek u svetu, prepustio je položaj izvršnog direktora kompanije svom „broju dva“ Stivu Balmeru.

2001. – U zemljotresu sa epicentrom u blizini San Salvadora, glavnog grada centralnoameričke države El Salvador, poginulo je najmanje 725 ljudi.

2002. – Preminuo je književnik Antonije Isaković, član Srpske akademije nauka i umetnosti i njen potpredsednik od 1980. do 1992. godine. Dobitnik je Zmajeve nagrade, Oktobarske nagrade Beograda, Ninove, Sedmojulske, kao i Andrićeve nagrade. Napisao je romane „Gospodar i sluge“, „Tren 1“ i „Tren 2“, „Ni jedan zločin“, knjigu „Govori i razgovori“, zbirke pripovedaka „Velika deca“, „Paprat i vatra“, „Prazni bregovi“ i „Obraz“.

2006. – Umro je Dimitrije Perišić, utemeljivač savremenih studija prostornog planiranja na beogradskom Univerzitetu. Rukovodio je izradom prvog Regionalnog prostornog plana u Srbiji, od Podunavlja do bugarske granice, kao i izradom prvog Prostornog plana Srbije.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 12, 01, 2012.