Na današnji dan 1876. godine rođen je američki književnik Džek London, jedan od najčitanijih autora prve polovine 20. veka. Njegova dela imaju istovremeno i avanturističku i socijalnu notu.

Radio je kao raznosač novina, kopač zlata, ratni dopisnik za vreme Rusko-japanskog rata. Težak život, naporan rad, novčane nedaće, ali i sklonost alkoholu, proizveli su nervno rastrojstvo i samoubistvo u 40. godini. Bio je jasno politički opredeljen i angažovan kao ubeđeni komunist. Napisao je oko 50 pripovedaka i romana. Dela: „Zov divljine“, „Beli očnjak“, „Gvozdena peta“, „Martin Idn“, „Ljudi sa ponora“, „Zlato“, „Kralj alkohol“, „Džeri ostrvljanin“, „Morski vuk“, „Mesečeva dolina“, „Priče s južnih mora“.

Danas je četvrtak, 12. januar, 12. dan 2012. Do kraja godine ima 354 dana.

812. – Izaslanici vizantijskog cara Mihaila I Rangabea su s franačkim carem Karlom Velikim u Ahenu sklopili mir posle više od decenije rata. Jedan od uzroka rata bilo je Karlovo krunisanje 800. u Rimu za rimskog cara, što je titula na koju je isključivo pravo imao vladar Konstantinopolja. Taj sporazum je imao veoma ozbiljne posledice za srpske zemlje – one su podeljene linijom koja će vremenom postati granica istočnog i zapadnog hrišćanstva.

1628. – Rođen je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki „Vilinske priče“, u kojoj su i deci širom sveta poznate bajke „Mačak u čizmama“, „Crvenkapa“, „Plavobradi“, „Uspavana lepotica“. Ostala dela: „Vek Luja Velikog“,“Poređenja starih i modernih“.

1773. – U Čarlstonu u Južnoj Karolini osnovan je prvi muzej u SAD.

1829. – Umro je nemački pisac Fridrih fon Šlegel, najznačajniji teoretičar nemačkog romantizma i jedan od prvih evropskih modernista. S bratom Augustom Vilhelmom Šlegelom uređivao je glavni romantičarski časopis „Ateneum“. Pored radova o antičkoj književnosti, eseja, pesama i pripovedaka, pisao je aforizme. Dela: roman „Lucinda“,“Istorija stare i nove književnosti“ (jedan od prvih pregleda svetske literature).

1852. – Rođen je francuski maršal Žozef Žak Sezer Žofr, tvorac ratnog plana Francuske u Prvom svetskom ratu i pobednik odsudne bitke na Marni 1914. Krajem 1916. smenjen je s položaja glavnokomandujućeg francuskih armija zbog neuspeha u operacijama 1915. i 1916.

1876. – Rođen je italijanski kompozitor nemačkog porekla Ermano Volf-Ferari, obnovitelj italijanske komične opere, koji je komponovao uglavnom prema komedijama italijanskog pisca Karla Goldonija. Komponovao je i instrumentalne kompozicije i kantate. Dela: opere „Četiri grubijana“, „Radoznale žene“, „Škola za očeve“, „Suzanina tajna“.

1878. – Rođen je mađarski pisac Ferenc Molnar, tvorac publicističkog stila u mađarskoj literaturi, koji je romanom „Junaci Pavlove ulice“ stvorio klasično delo omladinske književnosti. U pozorišnim komadima je iskazao izuzetnu tehniku i duhovitost. Ostala dela: drame i komedije „Liliom“, „Vuk“, „Gardist“, „Crveni mlin“, „Čudo među brdima“, „Labud“, „Olimpija“, „Igra u dvorcu“.

1893. – Rođen je nemački ratni zločinac Herman Vilhelm Gering, rajhsmaršal Trećeg rajha i osnivač zloglasne nacističke političke policije – Gestapo. Poznat je i kao organizator nezapamćene pljačke kulturnog blaga širom okupirane Evrope. Kao ministar vazduhoplovstva odgovoran je za bombardovanje nezaštićenih gradova i masovno stradanje civila u Drugom svetskom ratu. Posle smrtne presude koju mu je zbog ratnih zločina izrekao Međunarodni sud u Nirnbergu, ubio se u oktobru 1946. ispivši otrov.

1899. – Rođen je švajcarski biohemičar Paul Herman Miler, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1948. koji je otkrio insekticid DDT.

1932. – Heti Karavaj, demokrata iz Arkanzasa, postala je prva žena izabrana u Senat SAD.

1964. – Zbacivanjem sultana u Zanzibaru – mesec dana pošto je ta ostrvska afrička država u Indijskom okeanu postala nezavisna – okončan je ustanak i proglašena je republika s predsednikom Abeidom Karumeom. Zanzibar se četiri meseca docnije ujedinio s Tanganjikom i obrazovana je Tanzanija.

1976. – Umrla je engleska književnica Agata Kristi, autor brojnih detektivskih romana, ali i dramskih dela. Napisala je i neobično zanimljivu autobiografiju. Dela: „Ubistvo Rodžera Ajkrofta“, „Leš u sarkofagu“, „Ubistvo u Orijent ekspresu“, „Deset malih crnaca“, „Vašar zločina“, „Nikotin“, „Tajna zamka Čimniz“, „Tajna sedam brojčanika“, „Otvorenih karata“, „Ubistvo u Mesopotamiji“.

1990. – Rumunski predsednik Jon Ilijesku saopštio je da je Komunistička partija Rumunije stavljena van zakona.

1991. – Kongres SAD odobrio je predsedniku Džordžu Bušu da vojnom silom izbaci iračku armiju iz Kuvajta.

1992. – Vlada Alžira je dan posle ostavke šefa države Bendžedida Šadlija odložila drugu rundu parlamentarnih izbora, obrazloživši to „nemogućnošću nastavljanja izbornog procesa“. Na izborima je vodio islamski Front nacionalnog spasa, a islamisti su ubrzo odgovorili terorističkim napadima.

1993. – Na mirovnim pregovorima u Ženevi predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić prihvatio je ustavne principe predviđene Vens-Ovenovim mirovnim planom za BiH.

1995. – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je za još 100 dana produžio delimičnu suspenziju sankcija Saveznoj Republici Jugoslaviji.

1996. – Prve ruske jedinice u sastavu Ifora stigle su u BiH, u prvoj zajedničkoj vojnoj misiji s trupama SAD i ostalih zapadnih zemalja posle Drugog svetskog rata.

1998. – Kanađanka Luiz Frešet naimenovana je za zamenika generalnog sekretara UN, funkciju koja do tada nije postojala u svetskoj organizaciji.

1998. – Nemačka je pristala da ustanovi fond od 200 miliona maraka radi obeštećenja oko 18.000 Jevreja iz istočnoevropskih zemalja, žrtava nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

2000. – Turska vlada saglasila se da odloži izvršenje smrtne kazne, vešanjem, nad liderom kurdskih pobunjenika Abdulahom Odžalanom.

2000. – Velika Britanija je homoseksualcima dozvolila službu u oružanim snagama.

2002. – U njujorškoj bolnici „Sinaj“ umro je nekadašnji državni sekretar SAD Sajrus Vens (84). Godine 1991. on se nalazio na mestu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Havijera Peresa de Kueljara u bivšoj Jugoslaviji.

2005. – Evropski parlament ratifikovao je Ustav Evropske unije.

2006. – U stampedu među vernicima, poslednjeg dana hodočašća u Mini, istočno od svetog grada Meke, poginulo je 363 ljudi a više od 200 je povređeno.

2006. – Turčin Mehmed Ali Agdža, koji je 1981. pokušao da ubije papu Jovana Pavla II, pušten je na slobodu posle odležanih gotovo 25 godina robije u italijanskim i turskim zatvorima zbog atentata na papu kao i ubistva jednog turskog novinara.

2009. – Umro je Klod Beri, francuski režiser, glumac, producent i scenarista, dobitnik Oskara. Među njegovim najpoznatijim filmovima su adaptacije tragičnih priča iz provansalskog života francuskog pisca Marsela Panjola – „Žan de Floret“ i „Manon“. Važio je za autora koji primorava publiku da razmišlja i postavlja pitanja.

2009. – Umro je Dragan Savić, srpski ilustrator, karikaturista i strip autor, poslednji iz plejade velikih strip autora međuratnog Beograda. Nakon Drugog svetskog rata završio je Akademiju za primenjenu umetnost. Najveći deo radnog veka proveo je kao karikaturista i novinar u dnevnom listu „Borba“. Njegove karikature objavljivane su i u „Njujork tajmsu“, „Krokodilu“, „Uniti“, „Ođiju“, „Čikago san tajmsu“, „Asahi šimbunu“. Bio je dopisni član Akademije „San Marko“ u Veneciji. Prvi je dobitnik nagrade za karikaturu „Pjer“, a dobio je i niz međunarodnih priznanja poput Srebrne medalje s palmom na Svetskom festivalu karikature u Bordigeri, prve nagrade na Svetskom konkursu „Karikatura u borbi za mir“ u Njujorku, Zlatne medalje na Bijenalu humora u Tolentinu.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 11, 01, 2012.