Na današnji dan 1642.godine Uumro je italijanski astronom, fizičar i matematičar Galileo Galilej, osnivač mehanike kao nauke (dinamike i kinematike).

Hidrostatsku vagu pronašao je 1585. a 1589. formulisao je zakone slobodnog pada tela pod dejstvom sile teže i kretanja po kosoj ravni. Uveo je pojmove ubrzanja i inercije. Konstruisao je astronomski durbin, otkrio Orionovu maglinu, neravnine na Mesecu, četiri Jupiterova satelita (Io, Evropa, Ganimed i Kalisto), Venerine faze, pege na Suncu i konstatovao da je Mlečni Put ogroman skup zvezda. Zalažući se za heliocentrični sistem Nikole Kopernika i dokazujući da je geocentrični ptolomejski sistem zabluda, 1616. sukobio se s rimokatoličkom crkvom. Sud inkvizicije prisilio ga je da se odrekne teze da se Zemlja okreće oko Sunca.

Danas je nedelja, 8. Januar. Do kraja godine ima 358 dana.

1297. – Italijanski plemić Frančeskino Grimaldi, preobučen u kaluđera, ušunjao se u tvrđavu Monako koja se tada nalazila pod vlašću Đenove, potom je u nju pustio svoje vojnike i osvojio je. On je osnivač dinastije Grimaldi – koja je i sada na vlasti u kneževini Monako.

1324. – Umro je italijanski istraživač Marko Polo, najpoznatiji evropski srednjovekovni putnik. Ka Dalekom istoku krenuo je u 17. godini iz Venecije 1271. Proputovao je Mesopotamiju, Kurdistan, Persiju, Turan, Pamir, Kineski Turkestan i Mongoliju i stigao u Peking 1275. Kao prvi Evropljanin prešao je preko Pamira, Turkestana i Mongolije. Od 1275. do 1292. proputovao je gotovo celu Kinu, a na povratku je od 1292. do 1295. putovao preko Indokine, današnje Indonezije, Singapura, Indijskog okeana, Persije i Crnog mora. Opisao je svoja putovanja u „Knjizi o čudima sveta“, objavljenoj 1298. docnije nazvanoj „Milion“.

1589. – Rođen je Ivan (Dživo) Gundulić, pisac iz Dubrovnika, čija je poezija prožeta opevanjem slobode, kao i pozivanjem Srba i drugih Slovena na borbu protiv Turaka. U najznačajnijem delu, epu „Osman“, opevao je Hoćimsku bitku i Osmanovu smrt 1621. videći u tome predznak propasti Osmanskog carstva i oslobođenja Srba i drugih Slovena. U mladosti je pisao drame, pastorale i lirske pesme, koje su najvećim delom izgubljene. Smatra se najvećim baroknim pesnikom među Slovenima uopšte. Ostala dela: pastorala „Dubravka“, spev „Suze sina razmetnoga“, „Arijadna“.

1679. – Francuski istraživač Rober Kavelije de la Sal otkrio je vodopade Nijagare.

1713. – Umro je italijanski kompozitor i violinista Arkanđelo Koreli, osnivač bolonjske violinske škole. Suptilan ali uravnotežen umetnik, uspešno je uspostavio ravnotežu s obiljem baroknih ukrasa u svojoj muzici, postigavši neobičnu smirenost. Znatno je uticao na Johana Sebastijana Baha. Dela: 12 končerta grosa, sonate za violinu, trio sonate.

1870. – Rođen je španski general Migel Primo de Rivera i Orbaneha, profašistički vojni diktator Španije od septembra 1923. do januara 1930. Njegov režim je pokušao da ujedini Španiju geslom „jedna zemlja, jedna vera, jedna monarhija“, ali nije uspeo da stvori prihvatljiv politički sistem, pa je podneo ostavku pod pritiskom vojske čiju je podršku izgubio.

1896. – Umro je francuski pisac Pol Verlen, boem i pustolov, čija je poezija, puna lirizma i muzikalnosti, znatno uticala na francuske simboliste. Dela: zbirke „Romanse bez reči“, „Galantne svečanosti“, „Elegije“, „Mudrost“.

1899. – Rođen je cejlonski državnik Solomon Bandaranaike, osnivač i vođa Partije slobode i predsednik vlade Cejlona (sadašnja Šri Lanka) od 1956. do 1959. kad je ubijen u atentatu. Zalagao se za ukidanje stranih vojnih baza, nacionalizaciju stranog kapitala i vanblokovsku spoljnu politiku. Posle pobede na izborima, na položaju predsednika vlade nasledila ga je njegova udovica Sirimavo.

1902. – Rođen je ruski političar Georgij Maksimilijanovič Maljenkov, koji je 1953. na položaju predsednika vlade nasledio preminulog Staljina. U februaru 1955. dao je ostavku i postao jedan od potpredsednika u vladi Nikolaja Bulganjina, a u junu 1957. smenjen je s funkcije u vladi i isključen iz Politbiroa i CK KP Sovjetskog Saveza, pod optužbom da je učestvovao u zaveri za obaranje Nikite Hruščova.

1923. – Francuske i belgijske trupe ušle su u Rursku oblast zbog pokušaja poražene Nemačke da izigra ugovor o otplati ratne štete u Prvom svetskom ratu. Reparaciona komisija krajem 1922. konstatovala je kašnjenje isporuke uglja na ime odštete Francuskoj i Belgiji i francuski predsednik vlade Rejmon Poenkare objavio je da će vojskom zaposesti Rur i osigurati efikasnu naplatu ratne štete. Kriza je sporazumno rešena polovinom 1924. a u julu 1925. Francuzi su počeli da evakuišu trupe iz Rura.

1935. – Rođen je američki muzičar Elvis Aron Prisli, „kralj roka“, izuzetno popularan pedesetih i šezdesetih godina 20. veka. Prodao je više od 150 miliona ploča i igrao u dvadesetak filmova. Umro je 1977. od prekomerne upotrebe alkohola i droge.

1942. – Rođen je engleski fizičar Stiven Hoking, jedan od vodećih svetskih naučnika 20. veka. Njegovo najpopularnije delo je knjiga o poreklu univerzuma „Kratka istorija vremena“ (1988).

1944. – U Veroni je u Drugom svetskom ratu počeo dvodnevni proces šestorici članova Velikog fašističkog veća – uključujući bivšeg šefa diplomatije Galeaca Ćana, zeta Benita Musolinija – koji su pred slom fašističke Italije u Drugom svetskom ratu izglasali nepoverenje Musoliniju. Nacistička tajna služba je u poslednji čas pokušala da spase Ćana, ali je akciju zaustavio Adolf Hitler i sva šestorica su streljana.

1959. – General Šarl de Gol postao je prvi predsednik Pete francuske republike.

1973. – Američki i severnovijetnamski pregovarači Henri Kisindžer i Le Duk To obnovili su u Parizu pregovore o okončanju Vijetnamskog rata.

1976. – Umro je kineski državnik Džou En Laj, jedan od najistaknutijih rukovodilaca Kineske revolucije, predsednik vlade od 1949. do smrti i šef diplomatije od 1949. do 1958. Revolucionarnoj studentskoj organizaciji „Probuđeno društvo“, iz koje je 1921. nastala Komunistička partija Kine, pristupio je 1919. Učestvovao je i u „Dugom maršu“ 1934. i 1935. veka. Opstao je u vrhu KP Kine i pored niza čistki, uključujući i „Kulturnu revoluciju“.

1991. – Bankrotirala je jedna od najvećih svetskih aviokompanija, američki „Pan Ameriken“.

1996. – Umro je francuski državnik Fransoa Miteran, koji je kao prvi socijalista 1981. izabran za predsednika Francuske. Proveo je 14 godina na položaju šefa francuske države. U Drugom svetskom ratu bio je jedan od vođa Pokreta otpora, a od 1971. predvodio je Socijalističku partiju.

1996. – Zairski teretni avion pao je na pijacu punu ljudi u centru Kinšase, usmrtivši najmanje 350 ljudi.

1998. – Akcije na berzi u Džakarti strmoglavo su pale, što je bio početak velike privredne i finansijske krize u Indoneziji, koja je ubrzo zahvatila većinu zemalja tog regiona .

1998. – Islamski terorista Remzi Ahmed Jusef osuđen je na doživotnu robiju, plus 240 godina zatvora, kao organizator podmetanja eksploziva 1993. u Svetski trgovinski centar u Njujorku, kada je poginulo šest ljudi.

2004. – Britanska kraljica Elizabeta II krstila je najveći putnički brod u svetu „Kvin Meri 2“, čija je izgradnja koštala 800 miliona dolara. Brod je dugačak 345 i visok 72 metra.

2007. – Umro je Ivao Takamoto, kreator simpatične doge Skubidu kao i likova popularne porodice Kremenko. Takamoto je autor ili koautor crtanih filmova „Pepeljuga“, „Petar Pan“, „Lunja i Maza“, „101 dalmatinac“ i „Porodica Kremenko“. Ime Skubidu inspirisano je improvizacijom kojom je Frenk Sinatra završavao svoju čuvenu pesmu „Strangers in the Night“. Tokom pedeset godina producentskog rada Takamoto je stvorio 260 filmova.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 07, 01, 2012.