Na današnji dan 1412. godine rođena je Jovanka Orleanka, francuska nacionalna junakinja. Tokom Stogodišnjeg rata pridobila je francuskog kralja Šarla VII, ubedivši ga da joj je – Glas s neba – naredio da spase Francusku, da krene u oslobađenje Orleana, a 1429. je na čelu odreda od oko 800 ljudi naterala Engleze da obustave opsadu grada.

Potukla ih je i kod Poatjea, a Šarla VII odvela je u Rems, gde je krunisan. Burgunđani su je zarobili u maju 1430. i prodali Englezima. Posle procesa pred engleskim crkvenim sudom u Ruanu, na kojem se držala izuzetno hrabro, osuđena je pod optužbom da je jeretik i veštica. Bes Francuza zbog njenog mučeničkog stradanja i patriotsko oduševljenje koje je izazvala omogućili su proterivanje Engleza iz Francuske i 1453. završetak Stogodišnjeg rata.

Danas je petak, 6. januar, šesti dan 2012. Do kraja godine ima 360 dana.

1169. – Francuska i Engleska sklopile su mir prilikom susreta u Monmiraju kraljeva Luja VII i Henrija II.

1367. – Rođen je engleski kralj Ričard II, koji je na presto došao u desetoj godini, nasledivši dedu Edvarda III. Tokom vladavine do 1399. kad ga je zbacio rođak Henri Bolingbrok proglasivši se kraljem Henrijem IV, bio je prinuđen da od nezadovoljnog visokog plemstva grčevito brani prerogative kraljevske vlasti. Umro je 1400. pod misterioznim okolnostima u zatočeništvu u zamku Pontefrakt.

1745. – Rođen je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje, koji je s bratom Žozefom Mišelom 1783. konstruisao prvi balon napunjen zagrejanim vazduhom.

1807. – Srbi su u Prvom srpskom ustanku izbacili Turke iz Kalemegdanske tvrđave i Beograd je, posle 380 godina, ponovo postao prestonica srpske države. Prethodno su ustanici 12. decembra 1806. oslobodili beogradsku varoš i potisli Turke u Kalemegdansku tvrđavu, a turski komandant Alija Gušanac pobegao je iz tvrđave krajem decembra, uvidevši da je odbrana beznadežna. Novom komandantu Sulejman paši potom je preostalo jedino da se sa svojim snagama preda ustanicima pod Karađorđevim vođstvom.

1810. – Mirom u Konstantinopolju poraženo je Osmansko carstvo predalo je Rusiji poluostrvo Krim i oblast Kuban.

1822. – Rođen je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova „Ilijada“ i „Odiseja“. Šliman je otkrio i Mikenu, Orhomen i Itaku, utrošivši na arheološka iskopavanja svoje celokupno milionsko bogatstvo.

1829. – Umro je češki slavista Jozef Dobrovski, otac slavistike, središnja ličnost češkog narodnog preporoda. Autor je češke gramatike i gramatike staroslovenskog jezika. Proučavao je sve slovenske jezike i književnosti a posebno rad slovenskih prosvetitelja Ćirila i Metodija zatim slovenske azbuke i staroslovenski jezik. Dela: „Istorija češkog jezika i književnosti“, „Gramatika češkog jezika“, „Gramatika staroslovenskog jezika“, slavističke zbirke „Slavin“, „Slovanka“.

1852. – Umro je francuski učitelj Luj Braj, pronalazač azbuke za slepe, nazvane Brajov sistem. I sam slep, izumeo je sistem ispupčenih tačaka, čije kombinacije označavaju pojedina slova, što je omogućilo slepima da mogu da čitaju.

1859. – Rođen je srpski hirurg Vojislav Subotić, osnivač Medicinskog fakulteta i šef hirurškog odeljenja Opštedržavne bolnice u Beogradu, vodeći hirurg u Srbiji krajem 19. i početkom 20. veka. Objavio je niz radova iz oblasti abdominalne hirurgije, urologije, ortopedije.

1872. – Rođen je ruski kompozitor i pijanista Aleksandar Nikolajevič Skrjabin. Bio je preteča ekspresionizma. Njegovo stvaralaštvo u mnogo čemu bilo je pod uticajem teozofskih učenja. Dela: kompozicije za orkestar „Božanstvena poema“, „Prometej“, „Poema ekstaze“, klavirski preludijumi, sonate, etide.

1885. – Rođen je srpski teoretičar socijalizma Dušan Popović, jedan od pokretača radničkog pokreta u Srbiji i sekretar Srpske socijaldemokratske stranke. S Dimitrijem Tucovićem je pokrenuo časopis „Borba“. Prevodio je Karla Marksa, Augusta Bebela, Karla Kauckog. Umro je u Londonu 1919. a posmrtni ostaci su preneti u otadžbinu 1959.

1919. – Umro je američki državnik Teodor Ruzvelt, predsednik SAD od 1901. do 1909. čija je politika stvorila svetsku silu od SAD. Do tada Sjedinjene Države su vodile izolacionističku politiku osim doslednog intervencionizma na američkom kontinentu. Dužnost šefa države preuzeo je kao potpredsednik SAD, posle ubistva predsednika Vilijama Mekinlija 1901. Inicijator je izgradnje Panamskog kanala, a za posredovanje u Rusko-japanskom ratu 1905. dobio je 1906. Nobelovu nagradu za mir.

1929. – Kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao je Vidovdanski ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i zaveo je ličnu vladu.

1941. – Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt definisao je u govoru u Kongresu svojevrsni politički koncept poznat kao „četiri slobode“ – slobodi govora, slobodi religije, slobodi od straha i slobodi od siromaštva.

1945. – Vođa Partizanskog pokreta Josip Broz i šef britanske vojne misije Ficroj Meklin sklopili su u Drugom svetskom ratu sporazum o uspostavljanju vazduhoplovne baze kod Zadra za potrebe savezničkog vazduhoplovstva u borbi protiv nemačkih snaga.

1949. – Umro je američki filmski režiser Viktor Fleming, koji je svetsku slavu stekao filmom „Prohujalo sa vihorom“. Ostali filmovi: „Čarobnjak iz Oza“, „Kapetan hrabrost“, „Tortilja Flat“, „Jovanka Orleanka“.

1950. – Velika Britanija je priznala Kinu.

1954. – Rođen je Entoni Mingela, britanski pisac, glumac i režiser, dobitnik Oskara. Filmovi: „Talentovani gospodin Ripli“, „Hladna planina“, „Provalnik“. Za film „Engleski pacijent“, nastao na osnovu knjige kanadskog pisca Majkla Ondatjea, Mingela je dobio Oskara 1996.

1981. – Umro je škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Dela: romani „Šeširdžijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „Španski vrtlar“, „Gospođa sa karanfilima“, „Tri ljubavi“, „Pregršt raži“, „Herojske godine“, „Judino drvo“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“.

1993. – Umro je ruski igrač Rudolf Hametovič Nurejev, zvezda svetske baletske scene. Na Zapad je emigrirao posle gostovanja u Parizu 1961. Upamćen je po nezaboravnim glavnim ulogama u mnogim baletima, uključujući „Labudovo jezero“, „Žizelu“, „Petrušku“.

1993. – Umro je američki džez muzičar, trubač, pevač, kompozitor, aranžer i šef orkestra Džon Birks „Dizi“ Gilespi, nesumnjivo jedan od najboljih trubača i improvizatora u istoriji džeza. Odigrao je presudnu ulogu u stvaranju bi-bap muzike.

1995. – U provinciji Šansi na severu Kine poginulo je najmanje 100 ljudi u eksploziji posle sudara dva teretna voza natovarena tonama TNT-a.

2004. – Iran je obnovio pune diplomatske odnose sa Egiptom, prekinute pre 25 godina, promenivši i naziv ulice koja je nosila ime teroriste koji je ubio egipatskog predsednika Anvara el Sadata oktobra 1981.

2004. – Umro je srpski pronalazač prof. dr Tihomir Aleksić, projektant prvog domaćeg računara CER 10, čija proizvodnja je počela 1961. u institutu „Mihailo Pupin“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 05, 01, 2012.