1856. – Rođen je srpski kompozitor i muzički pedagog Stevan Stojanović Mokranjac. Bio je horovođa Beogradskog pevačkog društva i član Srpske kraljevske akademije.

Muziku je studirao na Velikoj školi u Beogradu i na konzervatorijumima u Minhenu, Rimu i Lajpcigu, a po povratku u otadžbinu osnovao je Srpsku muzičku školu i Beogradski gudački kvartet. Njegove kompozicije odlikuje izvanredan, umnogome neprevaziđen, smisao za umetničku obradu narodnih pesama, pri čemu su rukoveti vrhunski domet srpske muzike, a crkvena pojanja nesumnjivo među najistaknutijim delima celokupnog pravoslavnog bogosluženja. Napisao je i više muzikoloških studija. Dela: 15 „Rukoveti“, „Primorski napevi“, „Kozar“, solo pesma „Lem-Edim“, scenska muzika za „Ivkovu slavu“, crkvena muzika „Opelo“, „Akatist Bogorodici“, „Liturgija“.

Danas je ponedeljak, 9. januar. Do kraja godine ima 357 dana.

1792. – Mirom u Jašiju okončan je Rusko-turski rat, koji je Osmansko carstvo počelo u avgustu 1787. Reka Dnjestar postala je granica između dveju zemalja, ali je Rusija dobila crnomorsko primorje između reka Bug i Dnjestar s gradom Očakov, a potvrđen je i dokument iz 1783. o pripajanju Rusiji poluostrva Krim i oblasti Kuban.

1873. – Umro je francuski car Šarl Luj Napoleon III Bonaparta, sinovac cara Napoleona I, predsednik Francuske od 1848. do 1852, car do 1870. Živeo je u izgnanstvu do Februarske revolucije 1848, a krajem 1848. na vlast ga je dovelo krupno građanstvo. Početkom decembra 1851. prigrabio je državnim udarom svu vlast i 1852. proglasio se za cara. Agresivnom spoljnom politikom nastojao je da proširi Francusku i osvaja kolonije. Organizovao je javne radove i osnovao neke socijalne ustanove, podsticao je kapitalističku privredu, trgovinu, industriju i bankarstvo. Tokom njegove vladavine, Francuska je pripojila Nicu i Savoju (u zamenu za pomoć prilikom ujedinjavanja Italije), započela kolonijalno prodiranje u Indokinu. Uspešno je ratovala u Krimskom ratu od 1854. do 1856. protiv Rusije. Fijaskom je okončano njegovo nastojanje (1862. do 1867.) da pomoću „cara“ Maksimilijana Habzburškog uspostavi francusku dominaciju u Meksiku. Započeo je rat protiv Pruske s ciljem da spreči ujedinjenje Nemačke, ali je zarobljen 1. oktobra 1870. u bici kod Sedana i zbačen sa prestola, a Francuska je 4. oktobra 1870. ponovo postala republika. Emigrirao je 1871. u Veliku Britaniju gde je umro.

1878. – Umro je italijanski kralj Vitorio Emanuele II, prvi vladar ujedinjene Italije, nazvan „čestiti kralj“. Na presto je došao 1849. kao kralj Pijemonta (Sardinije). Od 1861. bio je kralj ujedinjene Italije. Dosledno je poštovao parlamentarni poredak.

1890. – Rođen češki pisac Karel Čapek. Izraziti skeptik, kritički je tumačio čitav svet koji ga je okruživao, posebno se užasavao svake vrste totalitarizma – i desnog i levog. Njegova dela upozoravaju na opasnost koja se približavala. U utopističkim romanima „Fabrika apsolutnog“, „Krakatit“ i „Rat ljudi i daždevnjaka“ upozorio je na apsurdnost tehničke civilizacije, a kao direktna opomena zvuče drame „Bela bolest“ i „Mati“. Ostala dela: zbirke pripovedaka „Raspeće“, „Mučne pripovetke“, drame „Rozumovi univerzalni roboti“, „Razbojnik“, romani „Hordubal“, „Meteor“, „Običan život“, putopisne kozerije „Putopisi iz Italije“, „Putopisi iz Engleske“, eseji i feljtoni „Kritika reči“, „O najbližim stvarima“, „Zašto nisam komunist“, „Razgovori sa T. G. Masarikom“.

1908. – Rođena je francuska književnica Simon de Bovoar, egzistencijalista, autor romana, pozorišnih komada i filozofskih eseja. Dela: romani „Mandarini“, „Lepe slike“, „Drugi pol“, memoari „Uspomene dobro vaspitane devojke“.

1911. – U Donjem gradu, na potezu od turskog hamama (danas planetarijum) prema ušću Save u Dunav, ispod kalemegdanske tvrđave, pionir vazduhoplovstva Edvard Rusijan uzleteo je svojom letilicom, koja se ubrzo srušila pod bedemima beogradske tvrđave i Rusijan je poginuo. Edvard Rusjan, pionira vazduhoplovstva, i jedan od prvih avijatičara uopšte, sam je učestvovao u konstruisanju i gradnji aviona, i bio je aktivan popularizator, u to vreme senzacionalnog, vazduhoplovstva.

1913. – Rođen je američki državnik Ričard Milhaus Nikson, jedini šef države u istoriji SAD koji je podneo ostavku pod pretnjom smenjivanja. Predsednik SAD postao je 1969. i ponovo je izabran 1972. ali nije okončao četvorogodišnji mandat jer se 1974. povukao zbog afere „Votergejt“. Primoran je da odstupi s funkcije kad je dokazano da je uoči predsedničkih izbora 1971. kao kandidat Republikanske stranke naložio špijuniranje suparničke Demokratske stranke. Nasledio ga je potpredsednik Džerald Ford, koji mu je dao pun oproštaj. Nikson je bio potpredsednik SAD od 1953. do 1960. kad je na predsedničkim izborima izgubio od Džona Kenedija. Normalizovao je 1972. odnose s Kinom za šta je posebno zaslužna tajna diplomatija specijalnog savetnika Henrija Kisindžera.

1922. – Rođen je gvinejski državnik i pisac Ahmed Seku Ture, koji je posle sticanja nezavisnosti Gvineje 1958. postao njen prvi predsednik. Prethodno je bio sindikalni aktivista u Francuskoj Zapadnoj Africi, a 1956. izabran je za poslanika francuske skupštine. Dela: zbirka pesama „Borbene pesme“, politički spisi „Gvinejsko iskustvo i afričko jedinstvo“, „Afrika i revolucija“, „Braniti revoluciju“, „Moć naroda“.

1941. – Rođena je američka pevačica Džoan Baez, borac za ljudska prava, koja se tokom Vijetnamskog rata snažno protivila vojnoj intervenciji SAD u Indokini, što je imalo ogroman odjek u javnosti, posebno među mlađim generacijama.

1945. – U Drugom svetskom ratu počelo je iskrcavanje trupa SAD na najveće filipinsko ostrvo Luzon, a borbe su okončane tek 15. avgusta kapitulacijom japanskih snaga.

1957. – Pošto se kompromitovao agresijom na Egipat u oktobru 1956, britanski premijer Entoni Idn podneo je ostavku.

1962. – Sovjetski Savez i Kuba potpisali su trgovinski sporazum na osnovu kojeg je Kuba godinama dobijala robu po veštački niskim cenama.

1964. – Američke trupe u Panami u krvi su ugušile studentske demonstracije protiv prisustva SAD u zoni Panamskog kanala, usmrtivši 22 panamska visokoškolca.

1992. – Reagujući na odluku bosanskih muslimana (Bošnjaci) i Hrvata da zatraže priznanje od strane Evropske zajednice, Srbi u Bosni i Hercegovini (njihova skupština) proglasili su Republiku srpskog naroda Bosne i Hercegovine – Republiku Srpsku.

1996. – Čečenski islamski teroristi zauzeli su bolnicu i uzeli najmanje 2.000 talaca u dagestanskom gradu Kizlar na jugu Rusije.

1999. – Francuski vojnici iz sastava Sfora u blizini Srbinja (Foča) ubili su Dragana Gagovića, osumnjičenog za ratne zločine. Na njega je otvorena vatra dok se kretao automobilom, iako su se u vozilu nalazila i deca.

2004. – Odlukom vlade Srbije, Bogoslovski fakultet u Beogradu je posle 52 godine vraćen u sastav Beogradskog univerziteta.

2004. – Turska je potpisala protokol o ukidanju smrtne kazne čak i u vreme rata, u nastojanju da zadovolji standarde Evropske unije kako bi mogla da otpočne pregovore o ulasku u EU.

2005. – Sudanski potpredsednik Ali Osman Taha i DŽon Garang, šef „Oslobodilačkog pokreta sudanskog naroda“ (SPLM) – pobunjeničke grupe sa juga Sudana, potpisali su u Najrobiju, u Keniji, mirovni sporazum nakon građanskog rata koji je trajao 21 godinu.

2009. – Umrla je Ljubica Cuca Sokić, slikarka, poslednja velika srpska umetnica iz generacije koja je između dva svetska rata uvela srpsku umetnost u tokove pariske intimističke škole. Slikarstvo je učila je kod Bete Vukanović, Ljube Ivanovića i Ivana Radovića. U Pariz odlazi 1936. i naredne tri godine usavršava se i izlaže u svetskoj umetničkoj prestonici. Po povratku u Beograd 1939. priređuje prvu samostalnu izložbu u Umetničkom paviljonu. Bila je profesor na Akademiji likovnih umetnosti od 1948. do 1972. Redovni član SANU postala je 1979.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 08, 01, 2012.