U proteklih sedam godina, počevši od 2004, učinjeno je mnogo na digitalizaciji nacionalnih, univerzitetskih i drugih velikih javnih biblioteka u svetu kako bi neizmerno blago nakupljeno u njima vekovima zahvaljujući Internetu postalo što bliže čitaocima širom zemaljske kugle.
Još 2004. godine Gugl (Google) je počeo sa digitalizacijom knjiga. Za dve godine projektu „Google Book Search“ priključile su se tako velike biblioteke kao što su Njujorška javna bibilioteka (New York Library) kao i univerzitetske biblioteke Harvarda, Stenforda i Oksforda. Gugl je obelodanio da je za podršku projekta World Digital Library odmah dobio 3 miliona dolara. Projekat se razvijao tako što je kao bazu obuhvatio već postojeće digitalne bilioteke – American Memory Project u kojima su sistematizovana znanja o istoriji SAD i Global Gateway u okviru koga je prikazan pregled kulturnih veza među narodima sveta.
Jedinstvena Internet biblioteka po predlogu lidera Zapadne Evrope
U aprilu 2005. godine lideri šest zemalja Evropske unije potpisali su zajedničku izjavu kojom su se založili za stvaranje jedinstvene Internet – biblioteke. Izjavu adresovanu na Komisiju Evropske unije potpisali su tadašnji šefovi država ili vlada: predsednik Francuske Žak Širak, kancelar Nemačke Gerhard Šreder, italijanski premijer Silvio Berluskoni, španski premijer Hose Sapatero, predsednik Poljske Aleksandr Kvasinjevski, i prvi ministar Mađarske Ferenc Điršanji.
U toj izjavi je bilo posebno istaknuto: „Nasleđe evropskih biblioteka je unikatno po bogatstvu i raznoobraznosti. Ali, ukoliko ono ne bude digitalizovano i postavljeno na Internet, može se desiti da to bogato nasleđe sutra ne nađe odgovarajuće mesto u budućoj geografiji saznanja. „Po mišljenju lidera evropskih zemalja koji su potpisali ovo pismo, neohodno je da se koordinara rad u ovoj oblasti koji je već započet u Evropskoj uniji. Mnoge biblioteke su u to vreme (2005.) već bile digitalno „prevele“ svoje knjižne fondove, pa se postavljalo kao neodložno pitanje objedinjavanja knjižnog fonda u jedinstvenu mrežu koja bi se mogla nazvati „Evropska digitalna biblioteka“.
Kongres SAD za formiranje svetske digitalne biblioteke
Kongresna biblioteka SAD je 20. novembra 2005. godine najavila projekat stvaranja Svetske digitalne bilioteke (World Digital Library). Kako je predočeno, ova biblioteka treba da pruži maksimalne mogućnosti da se u digitalnoj formi objedine bilo kad napisani tekstovi na svim jezicima sveta i da se snabdeju pratećim multimedijalnim materijalom. U najavi projekta je naglašeno da je odluka usledila nakon što je američka Internet kompanija Google pre godinu dana uključila u svoj program mnoge vodeće biblioteke SAD i Velike Britanije, nakon čega je obelodanjeno da zemlje Evropske unije stvaraju sopstveni program digitalizacije, a podseća se i da je pre izvesnog vremena stvaranje sopstvene Internet biblioteke najavio Yahoo, čemu se pridružio i Microsoft.
Predstavnici Kongresne biblioteke SAD su u obaveštenju o stvaranju Svetske digitalne biblioteke podsetili na već sklopljeni načelni dogovor o saradnji sa nekim bibliotekama u svetu, među kojima je i Nacionalna biblioteka Egipta u kojoj se čuvaju mnogi islamski fundamentalni radovi.
Sajt o Šekspiru na Guglu
Sredinom juna 2006. godine Rojters (Reuters) je saopštio vest da je na Guglu postavljen sajt posvećen stvaralaštvu Viljema Šekspira, pa su mnogi posetioci sajta iz celog sveta, obožavaoci najvećeg dramskog pisca svih vremena pohitali da se upoznaju sa ovom tematskom sadržinom portala. Za znalce maternjeg jezika autora Hamleta, zadovoljstvo je bilo neizmerno: u originalu su mogli da pročitaju 37 komada engleskog dramskog genija kao i brojna istraživanja posvećena njegovom bogatom nasleđu, da pogledaju video zapise pozorišnih predstava, kao na primer „Dvanaestu noć” u izvođenju Šekspirovog društva iz Stenforda u trajanju od 2 sata i 7 minuta.
Novi resurs je odmah integrisan u Google Book Search što omogućuje čitanje digitalizovanih knjiga sabranih iz velikog broja svetskih biblioteka, među kojima preovlađuju dela iz XIX i XX veka. Traženje je dostupno po bilo kojoj karakterističnoj rečenici iz dela, pa je tako moguće naći i „prelistati“ više od 100 izdanja „Hamleta“ ako se ukuca stih „to be or not to be”. Osim toga, pomoću servisa Google Earth mogu se videti i satelitski snimci slavnog Šekspirovog pozorišta „Globus “(The Globe Theater).
Univerziteti SAD oformili ogromnu digitalizovanu blbioteku
Do početka jeseni 2008. godine završeno je objedinjavanje univerzitetskih biblioteka SAD u veliki digitalni „depo“ HathiTrust, obavestio je u to vreme svetsku javnost sajt Ars Technica. U vreme objedinjavanja datoteka u HathiTrust, nazvanom tako po imenu slona Hathi iz
čuvenog dela Redjarada Kiplinga, biblioteka je sastavljena od 731 miliona stranica (78 terabajta).
Mnoge iz objedinjenih digitalnih biblioteka bile su oformljene uz pomoć Gugla, kada je u okviru svojeg projekta digitalizovao milione kniiga, ostavivši u u vlasništvu bibliotekama po jednu elektronsku kopiju.
HahtiTrust je imao misiju da objedini sve te arhive, a takođe i da ih učini dostupnim svim obrazovnim institucijama.
Ipak, svi tekstovi na HathiTrustu nisu mogli biti dostupni zbog zakonske zaštite autorskih prava. Otvoreni pristup je omogućen samo za 17% odsto, odnosno digitalizovanog „knjižnog fonda“.
Panevropska Internet- bilioteka „otvorena” 20. novembra 2008. godine
Samo nepun mesec dana nakon što su univerzitetske bilioteke SAD digitalizovano integrisale svoje knjižne fondove u elektronskom „depou” HathiTrust, počeo je 20. novembra 2008. da funkcioniše prototip Europena, panevropska mreža biblioteka. U njoj je bilo razmešteno oko dva miliona digitalnih „bibliotečkih jedinica” – knjiga, karata, reprodukcija, zvučnih zapisa, videotraka. Ovaj projekat je u potpunosti realizovan posle dve godine – 2010.
Europena je zamišljena pre svega kao digitalni „depo” za čuvanje kulturnih vrednosti, pa su otuda njeni glavni učesnici postali muzeji, biblioteke i arhivi. Fondovi Europena se kompletiraju nacionalnim digitalnim bibliotekama, a funkcionišu na 21-om evropskom jeziku među kojima dominiraju engleski, francuski i nemački.
Osnovno jezgro Europena je bazirano u Holandiji u Nacionalnoj biblioteci (Koninklijke Bibliotheek). Kad je iniciran 2005. godine,ovaj projekat je koštao evropske zemlje 2,5 miliona evra.
Europena nije dugo ostala jedina međudržavna mreža digitalnih biblioteka. Već godinu dana kasnije, 2009, startovao je prototip Svetske digitalne biblioteke u čijem stvaranju su pored UNESKA učestvovale i Kongresna biblioteka SAD, Ruska državna i Ruska nacionalna biblioteka.
Autor: B. Rakočević
Datum: 27, 12, 2011.