Pri kraju godine koja nam izmače, a da je čestito nismo ni osetili, Svetska zdravstvena organizacija nastupila je sa šokantnim prognozama – broj ludaka u svetu počinje naglo da raste.
Sudeći prema zvaničnim podacima, ovaj najlepši od svih svetova danas naseljava i 450 miliona ljudi sa nervnim rastrojstvom i psihičkim smetnjama, a njihov broj u narednoj deceniji će drastično porasti. Da li to znači da će ta tendencija dovesti i do povećanja broja genija? Jer mnogi od njih u prošlosti su bili „sumnjivi“ i ovako, i onako.
1. Vincet Van Gog (1853-1890), tereti se da je sebi odsekao levo uvo, naslikao je autoportret u „bezušnom“ obliku. Ali je manje poznato da je ovaj slikarski genije jeo boje. I to tubama.
2. Nikolaj Vasiljevič Gogolj (1809-1852), u slobodnom vremenu spaljivao rukopise, video na Nevskom prospektu grobove, i tvrdio da mu je želudac okrenut naopako. Zato je, blagodareći „šizi“, napisao genijalna dela.
3. Žukovski Nikolaj Jegorovič (1847-1921), otac ruske avijacije je vozio bicikl sa ogromnim krilima. Često je pozivao k sebi goste i pokušavao da zatim ode zajedno s njima. Razgovarao je stalno o pticama, hteo da zna kako lete.
4. Sergej Jesenjin (1895-1925), pesnik je često lupao nameštaj po stanu, vređao poznate i nepoznate ljude, uzvikujući uvrede i psovke. Ali, kao što to čine i neki savremeni političari, iskreno je nastojao da se leči.
5. Fridrih Niče (1844-1900), dijagnoza mu je živopisno nazvana „mozaična šizofrenija“. Voleo je da ljubi konje, da pije iz čizama, ali je sve to radio na uzvišeni, spokojni, filosofski način.
6. Isak Njutn (1643-1727), često je za pisaćim stolom sedeo i pisao go kao od majke rođen. Redovno je umesto jaja kuvao… satove. Ručavao je po nekoliko puta dnevno, potpuno zaboravljajući na prethodne obede. Uostalom, šta u tome ima čudno, kad tako radi većina oženjenih.
7. Džonatan Svift (1867-1745), Guliverov otac je i zvanično bio proglašen za ludaka, ali je uspeo da svojom ćaknutošću zarazi ne samo svoje, nego i buduća pokoljenja. Zahvaljujući njemu posetili smo zemlju Liliputanaca.
8. Fridrih Šiler (1759-1805), ovaj nemački pesnik i filosof se odlikovao velikim nastranostima. Autor „Viljema Tela“ mogao je da piše samo ako su na stolu bile postavljene u odgovarajućoj činiji gnjile jabuke. Iste one koje su prethodno pale sa Njutnove glave.
9. Artur Šopenhauer (1788-1860), bio je uvek spreman da napravi skandal u portirnici hotela ako bi portir slučajno pogrešno napisao njegovo ime. Paranoično se bojao infekcije i ceo život je proveo u strahu od epidemija. Kako je pri svemu tome stvorio tako genijalna filosofska dela?
10. Robert Šuman (1810-1856), ovaj veliki nemački kompozitor počeo je pomalo da „skreće“ već u 24. godini, a sa 43. potpuno je poludeo. Pričinjavalo mu se da ga prate stolovi koji mu stalno nešto govore, a kleo se i da je video – zvuke. A možda ih je zaista i video, njegova muzika dopire do svemira.
Autor: Branko Rakočević
Datum: 02, 01, 2012.