Na prigodnoj svečanosti održanoj u Domu Peškova dodeljene su tradicionalne nacionalne književne nagrade Rusije „Velika knjiga“ (Большая книга) za 2011. godinu.

 

Prvu nagradu i novčani iznos od 3 miliona rubalja dobio je Mihail Šiškin za roman „Pismovnik“ (Письмовник), inače i miljenik čitalaca koji su ga izabrali u nedavnoj anketi na intrenetu za favorita. Ovaj roman se može nazvati istorijom ljubavi, ali je istovremno to i stilsitički eskperiment kojim autor stvara „novi ljubavni jezik” koji „peče“ kako od gorčine, tako i od slasti. Slavodobitnik je izjavio da mu je nagrada veoma važna, i iskoristio slavljenički trenutak da zahvali svojoj „muzi”, supruzi Jevgeniji, bez čije podrške ne bi bilo ni „Pismovnika“. Druga nagrada i svota od 1,5 milon rubalja pripala je Vladimiru Sorokinu za roman „Mećava“ ( Метель) koji je ovo priznjanje prokomentarisao „Bolje i kasno, neko nikad”. Ova dva laureata u nagrađenim romanima fantaziraju sa vremenom stvarajući glamurni koktel ruske klasike i romana u pismima između devojke i momka koji odbija da ide u nepostojeći rat. Dmitroj Bikov je ovenčan trećom nagradom vrednom milion rubalja za roman „Ostromov ili Učenik čarobnjaka“ (Остромов ili Ученик чародея), uzbudljivu priču o bivšim ljudima koji ne nalaze sebe u sadašnjoj Rusiji. Priznanje „Za čast i dostojanstvo“ dobio je Fazil Iskander.
Zamenik Rospečata Vladimir Grigorjev uručio je nagradu „Za doprinos književnosti” Piteru Majeru, direktoru nezavisne američke izdavačke kuće „Ardis“ koja je svojevremeno tokom dve decenije izdavala dela pisaca zabranjenih u SSSR-u -Vasilija Aksjonova, Josifa Brodskog, Saše Sokolova i drugih.

Najpre sastavljen uži izbor od deset romana

Kako ocenjuju ruski mediji, opredeljenje žirija je bilo teško prognozirati. Radi čistote eksperimenta savet eskperata je sastavio „kratki spisak“ od deset romana dajući prednost poznatim imenima i omiljenom narodnom žanru. Pisci koji su ušli na uži izbor bili su približno „iste kategorije“, skoro podjednako poznati u javnosti, a ni uzrasne granice među njima nisu bile osetne. Osim dobitnika, u užem izboru su bili Jurij Arabov („Orelan“), koji se poput Bikova poigravao javno sa istorijskim imenima; Dmitrij Danilov ( „Horizontalni položaj”), Aleksej Slapovski („Velika knjiga promena”) koji ispituju sklonosti ka malim svakodnevnim stvarima; Sergej Kuznjecov („Horovođa vode”), Sergej Solouh ( „Igra i sanduk“), pisci socijalno-psihološke proze s tačke prolaznosti tekućeg vremena, bilo da se radi o savremenoj Rusiji ili pak o sovjtskoj epohi, s tim što se kod Solouha više tematizuje umiranje ruske nauke. Jedino se Olga Slavnjikova („Laka glava”) i Jurij Bujda („Plava krv”) ne mogu dovesti u neku zajedničku tematsku vezu: prva je napisala oštri društevni triler, a drugi filozofski roman sa sočnim lokalnim koloritom. U “Lakoj glavi“ Slavnjikove fiksira se još i poslednji bunt mladog čoveka.

Dokumentarna proza nije više u modi

Moglo bi se reći, naglašava ruska književna kritika u prvim reagovanjima na dodelu „Velike knjige“, da su ove godine književne nagrade „zaratile“ sa dokumentarnom prozom. Do sada je „Velika knjiga“ često dodeljivana za biografije pisaca, posebno iz popularne visokotiražne serije „Život znamenitih ličnosti“ (ŽZL) u izdanju „Mlade garde”.
Rusku nacionalnu književnu nagradu ”Velika knjiga“ ustanovio je 2005. godine “Centar podrške domaćoj književnosti“ i za razliku od drugih nagrada za literature sa manje ili više kamernim žirijem, ova nagrada je postavila proces izbora na solidnu osnovu. “Književnu akademiju“ koja bira tri laureata čini više od sto članova među kojima su profesionalni izadavači, istoričari književnosti, kritičari, ali i obični ljubitelji umetnosti reči. O odlučivanju za nagradu “Velika knjiga “ za 2011. godinu od 107 članova žirija učestvovala su 94. Pobednik je izabran glasanjem. Pravilo da “jedna ruka ne može glasati za dve nagrade“ u ovom slučaju nije primenjivano.Nagrada se dodeljuje šesti put, a među pretendetima je bio i poveći broj onih pisaca koji su i ranijijh godina dospevali u finale. Tako su se na primer i pre pet godina, 2006, u trojki finalista našli i ovogodišnji laureati Dmitrij Bikov i Mihail Šiškin. Do sada se za ovu nagradu moglo konkurisati sa različitim književnim žanrovima: zbirkama pripovedaka, biografijama. Zato su se često na sednicama “književnih akadmeija“sporili da li ta žanrovska raznolikost odgovara renomeu nagrade. Ali i pored oprečnih stanovišta, “Velika knjiga” dosad nije menjala pravila. Podsećamo da je prošle godine upravo biografija (a najčešće iz edicije ŽZL) dobila jednu od glavnih nagrada. Za žiri je to bilo nešto sasvim normalno: umesto da nagradi savremene romane, poverenje je dato opisu života proverenih klasika. Odabrane hronike poraženih među nagrađenim biografijama su i „Boris Pastrenak“ Dmitrija Biklova, „Aleksej Tolstoj” (Alekseja Vermalova), „Aleksandr Solženjicin” (Ljudmile Saraskine). Ove godine su eskperti odlučili da u finalni spisak ne uđe nijedna bografija. Pred njima su bila dela savremene ruske proze u svoj njenoj ozbiljnosti sveobuhvtanosti, mračnosti i mnogoznačnosti. Većina odabranih romana su u suštini hronike poraženih. Tako je „Mećava” Vladimira Sorokina – svojevrsni rekvijem svekolike ruske stvarnosti.

Specijlna priznanja „Velike knjige“

„Velika knjiga“ tradicionalno dodeljuje i specijalna priznanja koja su prethodnih godina dobili Naum Koržavin, Andrej Bitov, Valentin Rasputin, Ilja Kormiljcov, Boris Vasiljev, a prošle godine neočekivano je posebno priznaje dodeljenu ruskom i svteskom klasiku A. P. Čehovu povodom obeležavanja jubileja genija. Nije tu bilo ničega misterioznog: nagrada je dodeljena naučnicima koji se bave proučavanjem nasleđa Čehova, iz Komisije koja deluje pri savetu za svetsku književnost Ruske Akademije Nauka (RAN).

Autor: B. Rakočević
Datum: 02, 12, 2011.