Književnu nagradu „Femina“ u čijem su žiriju samo žene, ali laureati mogu biti i muškarci, za ovu godinu dobio je novinar i pisac Simon Liberati za biografski roman o američkoj glumici Džej Mensfild „Jayne Mansfilde 1967.“, meditaciji o sudbini idola masovne kulture i ikone Holivuda.

Pisac je zahvalio žiriju koji se nije plašio da nagradi roman čija je junakinja ne samo poznata blondinka i suparnica Merilin Monro, nego i „pionirka kiča“. Liberati je već u prvom glasanju žirija rezultatom 9:3 pobedio svog direktnog rivala Kalet Feluoa (Calette Fellous) koji je svojim romanom „Bratska ljubav“ (Un amoure de frer) ušao u najuži izbor dva favorita. „Ono što me privuklo Džejn Mensfild bila je njena energija, a ne dekadencija. Fascinirala me od moje 17. godine. Sad se, nažalost, sećamo više njene smrti, nego njenog života“, izjavio je laureat „Femine“ Simon Liberati.
Rođen je 12. maja 1960. godine u Parizu, posle studija na Sorboni bio jer urednik magazina FNM i „Grazia“. Godine 2009. dobio je nagradu „Flore“ za roman „Hiper Justina“ (L'Hyper Justine).
Tradicionalnu nagradu stranom piscu, Femina etranger, dobio je Francisko Goldman (Francisco Goldman) za roman „Kazati svoje ime“ (Dire son nom), autor četiri romana koji je za svoje prvo delo već dobio prestižnu nagradu Američke akademije umetnosti i književnosti (Prize of American Academy of Arts and Letters).
Nagrada Femina u nominaciji za najbolji esej (Prix Femina essai 2011) pripala je Lori Mura (Laure Murat) za knjigu eseja „Čovek koji se predstavlja za Napoleona. Prilog političkoj istoriji ludila“ (L'Homme qui se prenait pour Napoleon. Pour une historie politique de la folie.)

Autor: Branko Rakočević
Datum: 11, 11, 2011.