MADRID: U dvoranama muzeja Prado u Madridu, u utorak, 8. novembra za široku publiku je otvrena izložba koju su u glavnom gradu Španije iščekivali cele godine – El Hermitage en el Prado (Ermitaž u Pradu). Ovim događajem se završava prelepa Godina Rusija-Španija koja se 2011. održavala u obema zemljama.

U februaru ove godine u u Ermitažu je bila svečano otvorena izložba remek-dela Prada koju je tokom nekoliko meseci posetilo više od milion ljubitelja umetnosti, i ova u Pradu je uzvratni, široki gest ruske strane.

Ekspozicija bez presedana

Ekspozicija remek-dela iz Ermitaža u Pradu je bez presedana po svojoj razmeri predstavljanja u Evropi umetničkih eskponata: u prestonicu Španije je dovezeno preko 150 remek-dela, među kojima su i platna Karavađa, El Greka, Velaskeza, Ticijana, francuskih impresionista, Pabla Pikasa, dela italijanskih skulptora Lorenca Berninija i Antonia Kanove. Ruska umetnost je predstavljena skitskim zlatom iz unikatne zbirke „Sibirska kolekcija Petra Prvog“ i skoro nepoznatim izvan Rusije „Vasiljkama“ Doma Faberžea, „kompozicijom“ Vasilija Kandinskog i „Crnim kvadratom“ Kazimira Maljeviča.

Direktor Muzeja Prado: Kulturološki pohod od predhrišćanskih vremena do savremene Rusije

Migel Sugasa, direktor Muzeja Prado kaže da je ova izložba gest darežljivosti Ermitaža: „Ermitaž je unikatni monument ruske kulture, a naša eskpozicija – kulturološki pohod od predhrišćanskih vremena do savremene Rusije, od zlatnih ukrasa drevnih Skita do „Crnog kvadrata“ Kazimira Maljeviča“, rekao je novinarima Magel Sugasa i nastavio: „To je izložba remek-dela od kojih svako ima čudesnu moć da nas učini srećnim. Hteli smo da pokažemo Ermitaž u svoj njegovoj neizmernoj veličanstvenosti i raznovrsnosti, jer to je unikatni muzej, a istovremeno i najlepši dvorac.“

Veličanstveno bogatstvo Zimskog dvorca

Jedan od ciljeva izložbe je da se pokaže i veličanstveno bogatstvo Zimskog dvorca pa su u tu svrhu postavljene slike sa njegovim enterijerima, paradnim i balskim dvoranama, a takođe i ogromne vaze napravljene od vrhunskih dragocenih materijala koje ukrašavaju stepeništa Zimskog dvorca, predvorja i galerije. Celu ekspoziciju „predvode“ portreti Petra Prvog i Jekatarine Druge – velikih vladara, kolekcionara i obožavalaca umetnosti.

Najveća izložba Ermitaža van granica Rusije

Direktor Državnog Ermitaža Mihail Piotrovski, nije iz zdravstvenih razloga mogao da doputuje u Madrid na otvaranje izložbe, pa je gostima prikazan video zapis njegove izjave: „Tako veliku izložbu van granica Rusije Ermitaž još nije organizovao. Ona će predstaviti Evropljanima Ermitaž kao jednu od najvažnijih pojava ruske kulture. Skitsko zlato, odežda carice Marije Fjodorovne, akvareli Zimskog dvorca, to je Rusija koju mi znamo, volimo i cenimo i koju ćemo kroz Ermitaž predstaviti Španiji. Po rečima njegovog zamenika Georgija Velenbahova, ovom madridskom izložbom Ermitaž počinje pripremu za svoju 250. godišnjicu koja će biti proslavljena 2014. godine. „Fondovi našeg Muzeja čine tri miliona eksponata, a mi smo za izložbu u Pradu odbrali ono što je najvrednije i sve same unikate. Sve je to predstavljeno na najinteresantniji način. Tako na primer, 24 eksponata „Sibirske kolekcije Petra Prvog“ iz najranijeg arheološkog nalazišta u Rusiji, takozvano zlato Skita, pronađeno u kurganu Zapadnog Sibira i Sajano-Altaja u 18. veku; eksponati iz kolekcije juvelirskih ukrasa carske porodice koji su pripadali Petru Prvom i Jekatarini Drugoj, unikalni eksponati iz antičke civilizacije, kao i kolekcija Istoka.“

Ermitaž, muzej svetske kulture i umetnosti

Najpoznatiji ruski muzej veoma mnogo znači Evropljanima kao i grad u kome se nalazi. Sankt-Peterburg je bio i ostao za Evropljane simbol zapadne prosvećenosti u Rusiji, a Ermitaž skrovište najboljih obrazaca kulturnih vrednosti koje je stvorilo čovečanstvo. On se i naziva „Muzej svetske kulture i umetnosti“, premda umetnost Rusije u njegovoj kolekciji zauzima značajno mesto. Koordinator sa ruke strane izložbe „Prado u Ermitažu i Eritažu“, kustos španskog slikarstva u Ermitažu, Svjatoslav Savatejev kaže: „Najveća dva muzeja na svetu su Prado-muzej slikarstva i Ermitaž-muzej svetske kulture i umetnosti. Otuda je ideja za organizovanje uzajamnih izložbi ova dva svetska umetnička svetilišta odmah bila široko prihvaćena u obema zemljama, Španiji i Rusiji, jer je ona sadržavala nameru da se muzeji prikažu upravo u tom svetlu. Tom idejom je prožet i odabir radova: prvi put u našoj istoriji ova velika izložba je sastavljena praktično isključivo od samih remek-dela. Po svom kvalitetu i umetničkom domašaju, ona je bez presedana“, rekao je Savatajev.

Plejada vrhunskih slikara od Renesanse do Maljeviča

Privremeni boravak u Madridu dobile su slike majstora epohe Renesanse, velikih holandskih, španskih, nemačkih slikara, francuskih ekspresionista, ruskih apstrakcionista. Među platnima predstavljenim u Pradu je jedna od ranih radova Karavađa „Mladić sa leutom“ jedina u Ermitažu i uopšte u Rusiji slika genijalnog Italijana, El Grekova slika „Apostol Petar i Pavle“, zatim „Tri muškarca za stolom“ Dijega Velaskeza, pa Ticijanov „Sveti Sebastijan“ (jedno od osam dela utemeljivača venecijanske škole 16. veka koje se čuva u Ermitažu), „Madona s mladencem“ Albrehta Direra, „Persej i Andromeda“ Antona Rafaela Mengsa, platna Jana Brojgela starijeg, Rubensa i Rembranta. Španska publika može do detalja da razgleda „Magdalenu pokajnicu“ venecijanskog vajara Antonia Kanove kao i urađenu u terakoti „Ekstazu svete Tereze“ najvećeg skulptora i arhitekte 18. veka Lorenca Berninija. Među druge zanimljive eksponate izložene u Pradu treba svakako istaći bronzanu bistu Betovena, delo francuskog skulptora Emila-Antoana Bordela kojom zrači sva moć divovskog talenta i tragizma sudbine nemačkog kompozitora, zatim mermerno „Večno proleće“ Ogista Rodena – očaravajuće po prirodnosti i gracioznosti obnaženog mladića i devojke slivene u nežnom zagrljaju i strasnom poljupcu.

 

Ermitaž raspolaže i unikatnom kolekcijom francuskih impresionista bez koje bi madridska izložba bila nepotpuna. U dvoranama Prada izložena su „ruska“ platna Kloda Monea, Pola Gogena, Pola Sezana, Pjera-Ogista Renoara, Anria Matisa, a uporedo s njima i tri Pabla Pikasa, osnivača kubizma, čije ime za svakog Španca znači mnogo više od slikarskog genija. Ekspozcija se završava velikim platnom Vasilija Kandinskog „Kompozicija 6.“ koja predstavlja novu reč u apstraktnom slikarstvu, kao i jedan od „Crnih kvadrata“ osnivača suprematizma Kazimira Maljeviča, nastao u periodu između 1920-1030. godine koji i do današnjih dana izaziva ne manje sporove nego u vreme nastanka.
Organizatori izložbe „Ermitaž u Pradu“ očekuju da će rekord interesovanja za postavku „Prado u Ermitažu“ od milion posetilaca biti prevaziđen.
Izložba je otvorena od 8. novembra 2011. do 25. marta 2012. i to sedam dana tokom nedelje.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 09, 11, 2011.