ŠAJKAŠ, TITEL: Narodna biblioteka „Stojan Trumić” organizovala je gostovanje pesnika i istoričara Milana Micića u Šajkašu i Titelu. Predstavljena je knjiga „Rakija i rane” koju je Milan Micić posvetio „đedu Jovanu i svim solunskim dobrovoljcima”.
Knjigu su izdali Biblioteka „Branko Radičević” iz Žitišta i Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca, čiji je Micić potpredsednik. Knjiga o epskim temama, na lirski način govori o sudbini dobrovoljaca koji su naseljavani u Banat između dva svetska rata. Pitanje kolonizacije Banata između dva svetska rata i razvitak novih naselja Micić proučava na doktorskim studijama na Odeljenju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Inače, Milan Micić je autor osamnaest knjiga iz istoriografije, esejistike, dokumentarne proze i poezije.
O pesniku i pesmama nadahnuto je govorio recenzent knjige Milan Nenadić, posebno istakavši da se u jeziku Micićevih pesama „meša i jekavica i ekavica i ikavica, da ima pogrešno naučenih i zapamćenih engleskih reči”. Tim „ingleskim” jezikom junaci pesama su se sporazumevali „onamo u Kalivorniji”. Podsetio je kako dedovskim jezikom „više ne govore njihovi unuci i praunuci”, te da „jezik đedova polako umire, ili je, valjda već i umro”. On kaže da „u jeziku počiva sva memorija sveta” i da je ova knjiga upućena onima „koji neće dozvoliti, makar napor i bio uzaludan, da sve pokrije svemoćna trava zaborava”.
Toj „travi zaborava” odupirale su se sinoć i članice izvorne pevačke grupe „Moj zavičaj” iz Titela koje su otpevale nekoliko pesama iz „onostranih krajeva”, kao što su „Vodo iz kamena…”, ili „Pjevaćemo dok nam život traje…”
O pesniku je u pozdravnoj besedi govorila i upravnica Biblioteke Dušanka Buvač, a sam pesnik i o motivima za nastajanje ove zbirke pesama koju je naslovio sa „Rakija i rane”. Posetiocima što su poželeli da sa ove večeri ponesu „sjećanje”, takvih je bilo podosta, autor je u knjizi darovanoj prijateljski zapisao: „Ne pijemo mi rakiju što volimo, no što je voda loša”. A, nisu li i rane „zaceljene” kad su i poslednji „đedovi” pokopani“ u žutu zemlju, donju, u ilovaču, u vodu đe ne cvetaju kruv i šljive!”
Da stihovi dopru do posetilaca potrudili su se Dragan Kolak i Gojko Todorović, koji su kazivali stihove u dijaloškoj formi, što je doprinelo nesvakidašnjem predstavljanju poezije jednog autora. Pesničko veče u Šajkašu je održano u neobičnom ambijentu Fondacije „Etnos”, a u Titelu u Plavoj sali.
Autor: Dragan Kolak
Datum: 14, 10, 2011.