NOVI SAD: Na konferenciji za novinare, u Vladi Vojvodine, najavljena je premijera dokumentarno-prirodnjačkog filma „Reka života“, autora mr Olivera Fojkara, koja će biti održana u Kulturnom centru Novog Sada, u četrvrtak 13. oktobra, sa početkom u 19 sati.
O filmu i četvorogodišnjem snimanju govorili su pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Dragan Srećkov, autor filma mr Oliver Fojkar i članovi ekipe, direktor fotografije i snimatelj Dušan Čekić, podvodni snimatelj i montažer Dragan Milutinović i kompozitor Miroslav Jovančić.
Istaknuto je da je želja autora filma da se deci i mladima približe prirodne lepote Dunava, ali i drugima, kako bi se podstakla bolja zaštita ove reke u Srbiji.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za kulturu i javno informisanje Dragan Srećkov naglasio je da je Sekretarijat za kulturu i u proteklih nekoliko godina pomagao snimanje filmova autora mr Olivera Fojkara i njegove stalne ekipe. Finansirani su filmovi „Moj prijatelj štiglić“ i „Bele rode moje ravnice“, i većim delom film „Reka života“. Srećkov je podsetio da su prva dva filma uspešno učestvovala na raznim festivalima od Evrope do Japana, te da su dobijali značajne nagrade, kao što je Gran pri u Japanu, za film „Moj prijatelj štiglić“.
Autori su istakli da je četvorogodišnje snimanje u prirodi i kulturnim dobrima duž Dunava bilo naporno, ali i uspešno u težnji da se filmom, složene strukture, predstavi putovanje kroz prostor i vreme na najlepšim delovima ove reke u našoj zemlji. Putovanje je predstavljeno kroz život malog čoveka ribara, od dečačkih dana, do zrelog doba. Autori su objasnili da će gledaoci imati priliku da iz vazduha vide skrivene rukavce i meandre Dunava, da zarone i zavire u tajne podvodnog sveta ritova i dunavskih dubina, gde vladaju ogromni somovi, ali i da se upoznaju sa čudesnim svetom mikrokosmosa, praživotinja i algi.
U filmu su predstavljena najlepša zaštićena prirodna dobra: Specijalni rezervat prirode „Gornje podunavlje“, park prirode „Begečka jama“, NP „Fruška gora“, Koviljsko-petrovaradniski rit, Deliblatska peščara, Labudovo okno i Đerdap. Na filmu su prikazane i sve veće tvrđave i kulturna dobra duž Dunava poput Bačke, Petrovaradinske, Smederevske, Golubačke i tvrđave u Ramu, zatim Kalemegdan, Trajanova tabla, Lepenski vir i arheološka nalazišta. Snimanje za ovako zahtevan film obavljeno je iz vazduha, sa broda, kao i podvodno i mikroskopsko snimanje. Tako su tajne podvodnog sveta ritova pored Dunava zahtevale i kamere sa podvodnim kućištem, a najbolji rezultati su ostvareni u rukavcima i barama gde su čestice sedimentisane, a voda prozirnija. Zabeležen je životinjski svet somova, karaša, američkih somića, barskih kornjača, rečnih rakova, vodeno rastinje, lokvanji, drezge, ali i zoo i fitoplankton.
Mr Oliver Fojker je istako zadovoljstvo uspešno završenim snimanjem koje je bilo veoma zahtevno, ali koje mu je omogućilo da ispriča lepu priču o malom čoveku, koji se rađa na Dunavu, tu živi i stasava, radi na brodu, i poput svog dede završava kao ribar.
Svoje utiske izneo je i kompozitor Miroslav Jovančić koji je naveo da je ceo film pokušao da muzički interpretira i obradi tražeći lajtmotiv, jedan u dečaku koji živi pored reke, a drugi u vodi, koja kako je objasnio, nije ista celim tokom Dunava. – Ovde je ona ravničarska, relativno mirna, vidi se druga obala, a onamo, prema Kladovu, pretvara se u nepregledno more, silovita, plahovita i moćna, kazao je Jovančić.
Autor: Redakcija
Datum: 12, 10, 2011.