Na današnji dan 2000. godine Vojislav Koštunica je na svečanoj sednici Savezne Skupštine, održanoj u Centru „Sava“ proglašen za predsednika Savezne Republike Jugoslavije u skladu s rezultatima predsedničkih izbora 24. septembra.

Svečanom polaganju zakletve prisustvovali su i Jorgos Papandreu, ministar inostranih poslova Grčke i Turbjern Jaglan, njegov norveški kolega.

Danas je nedelja, 7. oktobar, 281. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 85 dana.

1571 – Španska, papska i mletačka mornarica potukle su tursku flotu kod Lepanta. U bici posle koje Osmansko carstvo nikada više nije bilo velika pomorska sila, najmanje 25.000 Turaka je poginulo i potopljeno je 80 turskih brodova.

1813 – U Beograd su prodrle turske jedinice iz pravca Grocke. Pad Beograda, koji je Karađorđe napustio 3. oktobra, označio je konačni poraz Prvog srpskog ustanka. Turci su uspostavili upravni aparat i organizaciju kakva je postojala pre izbijanja ustanka 1804. To je uključivalo ranije namete, ali i pojačanu represiju, što je docnije izazvalo Hadži Prodanovu bunu 1814. kao i Drugi srpski ustanak 1815. posle kojeg su Turci ubrzano gubili pozicije u Srbiji.

1849 – Umro je američki pisac Edgar Alan Po, čiju poeziju karakterišu dubok pesimizam kao i neobična muzikalnost. Tvorac je kratke pripovetke strave iz koje je nastala moderna kriminalistička i detektivska priča. Dela: poezija „Gavran“, „Anabel Li“, „Pobednik crv“, „Zvona“, „Pesme“; proza „Crna mačka“, „Priče tajanstva i mašte“, „Avanture Gordona Pima“, „Filozofija kompozicije“.

1860 – Osmansko carstvo priznalo je carskim beratom (ukazom) Mihaila Obrenovića za kneza Srbije.

1865 – Rođen je srpski geograf Jovan Cvijić, osnivač antropogeografije i geomorfologije u Srbiji i Srpskog geografskog društva, profesor i rektor Univerziteta u Beogradu, predsednik Srpske kraljevske akademije, počasni doktor pariske Sorbone i Karlovog univerziteta u Pragu. Veoma su značajni njegovi radovi o migracijama, o morfologiji i hidrografiji Dinarskog krša i drugih kraških predela, tektonici i glacijaciji planina Balkanskog poluostrva, studije o Jadranskom primorju, balkanskim kotlinama i poljima, Šumadiji i Panonskom basenu. Odigrao je važnu ulogu kao savetnik srpskih državnika na mirovnim pregovorima u Parizu (Versaju) posle Prvog svetskog rata. Dela: „Osnove za geografiju i geologiju Makedonije i Stare Srbije“, „Antropogeografski problemi Balkanskog poluostrva“, „Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje“, „Geomorfologija“,“Etnogeografske karte jugoslovenskih zemalja“, „Geografska karta Jugoslavije“.

1885 – Rođen je danski atomski fizičar Nils Henrik David Bor, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1922. koji je postavio teoriju strukture atoma, objasnio svetlosne spektre atoma vodonika i u Drugom svetskom ratu učestvovao u SAD u istraživanjima koja su prethodila izradi atomske bombe. Njegovim imenom nazvani su mnogi pojmovi u atomskoj fizici – „Borove orbite“, „Borova teorija“, „Borovi uslovi frekvencije“, „Borov princip komplementarnosti“, „Borov magneton“.

1908 – Austro-Ugarska je i formalno objavila aneksiju (prisajedinjenje) Bosne i Hercegovine. Do aneksije je došlo uz podršku Nemačke, i time je izazvana ozbiljna međunarodna kriza. Kako bi bio izbegnut sukob, sile Antante su izvršile pritisak na Srbiju s ciljem da je prinude da zvanično izjavi kako aneksija Bosne i Hercegovine „ne zadire u interese Srbije“.

1914 – Rođen je Mihailo Lalić, pisac, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Njegova tipična tema su prilike u Crnoj Gori uoči i tokom Drugog svetskog rata. Bio je interniran u Grčkoj tokom rata, ali je uspeo da prebegne grčkim partizanima i postao je politički komesar Jugoslovenskog bataljona. Dela su mu izrazito slikovita, s dubokim poniranjem u psihologiju i mentalitet ljudi. Dela: romani „Svadba“, „Zlo proljeće“, „Lelejska gora“, „Hajka“, „Raskid“, „Pramen tame“, „Zatočenici“, „Ratna sreća“, „Dokle gora zazeleni“, „Gledajući dolje na drumove“, pripovetke „Na mjesečini“, „Izvidnica“, „Prvi snijeg“, „Gosti“, „Poslednje brdo“.

1915 – Počela je ofanziva Centralnih sila na Srbiju. Posle mesec dana žestokog otpora, nemačke i austrougarske trupe, oko 800 hilhada ljudi, su uz pomoć Bugara koji su napali Srbiju sa istoka, okupirale zemlju, a glavnina srpske vojske povukla se preko planina Albanije na grčko ostrvo Krf. Oporavljene srpske trupe probile su 1918. Solunski front što je izazvalo slom Centralnih sila.

1931 – Rođen je južnoafrički nadbiskup Dezmond Tutu, borac protiv aparthejda, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1984. On je prvi crnac koji je postao duhovni vođa (arhiepiskop) anglikanaca u Južnoj Africi.

1935 – Društvo naroda označilo je Italiju kao agresora u Abisiniji (Etiopija).

1940 – Nemačke trupe su ušle u Rumuniju, što je imalo veliki strateški značaj zbog naftnih izvora u Ploeštiju.

1949 – Proglašena je Nemačka Demokratska Republika s predsednikom Vilhelmom Pikom i premijerom Otom Grotevolom, čime je Nemačka podeljena na dve države. Tome je prethodilo proglašenje Savezne Republike Nemačke 21. septembra 1949.

1959 – Sovjetski vasionski brod „Luna 3“ prvi je fotografisao tamnu stranu Meseca.

1981 – Potpredsednik Egipta Hosni Mubarak postao je vršilac dužnosti šefa države dan pošto su islamski teroristi ubili predsednika Anvara el Sadata.

1999 – Nemačke kompanije i vlada ponudile su 3,3 milijarde dolara kompenzacija stotinama hiljada ljudi primoranih na prisilan rad tokom nacističke ere.

2001 – SAD su pokrenule vazdušne napade na Avganistan pošto su talibani odbili da izruče arapskog teroristu Osamu bin Ladena osumnjičenog za terorističke napade na Njujork i Vašington, 11. septembra.

2003 – Američki filmski glumac austrijskog porekla Arnold Švarceneger izabran je za guvernera Kalifornije, najmnogoljudnije države SAD.

2004 – U seriji eksplozija u egipatskim letovalištima na Sinaju, na granici sa Izraelom, poginule su 34 osobe, a ranjeno 105, mahom izraelskih građana. Najjača eksplozija bila je u Tabi, u hotelu „Hilton“ čija je zapadna strana sa deset spratova uništena.

2004 – Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk abdicirao je u korist sina Nordoma Sihamonia. Sihanuk je na presto stupio 1941. a 1954. proglasio je nezavisnost Kambodže od Francuske. Do tada Kambodža je bila sastavni deo Francuske Indokine (s Laosom i Vijetnamom). Osnovao je stranku Sargkum koja je 1955. i 1958. dobila izbore. Posle očeve smrti vratio se 1960. na presto, a 1970. zbacio ga je general Lon Nol, u državnom udaru izvedenom pod uticajem SAD. Za predsednika Kampućije, kako su Kambodžu preimenovali „Crveni Kmeri“, izabran je 1975. ali je idila s tom maoističkom frakcijom – tokom čije je strahovlade od 1975. do 1978. ubijeno između milion i dva miliona ljudi – brzo okončana i 1976. napustio je zemlju. „Crveni Kmeri“ su zbačeni vojnom intervencijom Vijetnama krajem 1978. a on je 1982. postao predsednik antivijetnamske koalicione vlade. Posle niza burnih političkih promena, 1993. ponovo je postao kralj Kambodže, a u korist jednog od sinova abdicirao je 2004.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 10, 2012.