Ovih dana u okviru Bijenala savremenog slikarstva u Veneciji, u Napulju se pojavila neobična instalacija protesta protiv rastućeg interesovanja Italijana za lik oca – osnivača italijanskog fašizma. Autori instalacije su dva mlada skulptora.
Do još pre deset godina je izgledalo da je vreme Benita Musolinija u Italiji odavno prošlo i da se ogromna većina Italijana ustručava da govori o svojoj fašističkoj prošlosti, otvoreno izbegavajući da bilo šta javno kaže o toj delikatnoj temi. Međutim, kako je pokazalo vreme, ime italijanskog diktatora nije zaboravljeno i ponovo zaokuplja umove mnogih žitelja Apenina. Ta tendencija je uznemirila dvojicu mladih napuljskih skulptora, Sebastijana Deva i Valtera Pikara. Mladi ljudi su rešili da prirede pravu političku provokaciju postavivši u centru svog rodnog grada bistu italijanskog diktatora napisavši belim slovima na crnom posteru razmere 6×3 metra napis: „Ne video sunca ni meseca, moj duče!“. Inspiraciju za ovu skulpturu dva mlada vajara dobila su za vreme njihovog nedavnog putovanja u Predapio (provincija Forli-Cezena) gde se čuva Musolinijev prah. Po rečima skulptora, njih je do dubine duše uznemirila popularnost koju do dana današnjeg uživa duče među ljudima najrazličitijeg uzrasta i društvenog položaja. „Musolinijeva kripta pretvorila se u pravo mesto masovnog okupljanja i obožavanja gde roditelji dovode svoju decu!“, ogorčeni su oni. Zato su umetnici i rešili da pokažu kako diktatorovo delo ne bi moglo vaskrsnuti kad on ne bi imao sledbenika. Bez njih, „svetlosti“ počivši Musolini ne bi video nikada.
Svojim akcijama Deva i Pikara nastoje da obrate pažnju na rastuće ineteresovanje za čoveka koji je „proslavio“ Italiju ne baš po dobru. Kroz umetničko delo oni žele da postignu jasan politički cilj: da se za javnost zatvori Musolinijeva kripta. Veliko je sad pitanje da li će u tome uspeti ili ne, imajući u vidu da su vlasti Napulja brzo reagovale na postavljanje provokativnog spomenika tako što su naredile da se bista prekrije platnenom tkaninom. Jedno je jasno: provokacija je uspela izazvavši burnu reakciju pored ostalog i kod dučeovih potomaka. Aleksandra Musolini, poznata italijanska političarka i unuka diktatora, otvoreno je iznela svoj stav. „Oni su dva najobičnija tupavka, a uz to i velike neznalice. Zar oni ne shvataju da je to porodična grobnica, a ne muzej?Kako se ona može zatvoriti i zabraniti?“, negodovala je ona. Druga, manje poznata Musolinijeva unuka, Eda Negri, takođe je reagovala na zahtev mladih vajara: „Niko ne može zabraniti ljudima da obilaze tu grobnicu… Moj deda je kažnjen. Treba svi da se sa uvažavanjem odnose prema mrtvima, jer krv nema boju. Ili tačnije rečeno, svačija krv je crvena. Samo se pitam: čega se vi bojite?“ – postavlja pitanje gospođa Negri.
Možda se zaista sami skulptori ničeg i ne boje. Pribojavaju se, međutim, mnogi posmatrači i komentatori, da nije pravi cilj ove instalacije banalna želja njenih tvoraca da ovo delo savremene likovne umetnosti prodaju na tržištu po maksimalnoj ceni.
Autor: Branko Rakočević
Datum: 24, 09, 2011.