Na današnji dan 1791. godine umro je Emanuilo Janković, srpski pisac, prevodilac, prirodnjak, knjižar i štampar.

Gimnaziju je završio u rodnom Novom Sadu a medicinu je studirao u Haleu. U Pragu je izučio knjižarski i štamparski zanat. U Lajpcigu je 1790. kupio štampariju i doneo je u Novi Sad kako bi štampao srpske knjige, ali mu vlasti to nisu dozvolile pa štampao knjige na nemačkom, latinskom, mađarskom. U Novom Sadu je držao uglednu knjižaru s nemačkim i francuskim knjigama, muzikalijama, bakrorezima. Prevodio je i prerađivao strane pozorišne komade, preveo je komediju K.Goldonija „Tergovci“, F.K. Štarka „Zao otac i nevaljao sin“, „posrbio“ je i komad J.J. Engela „Blagorodni sin“. Preveo je i „Opisanije života i heroičeskih del feldmaršala od Laudon“ nepoznatog autora. Bio je član Prirodnjačkog društva u Haleu i autor je dela: „Fizičesko sočinjenije“.

Danas je nedelja, 23. septembar, 267. dan 2011. Do kraja godine ima 99 dana.

63. p. n. e. – Rođen je rimski državnik i vojskovođa Oktavijan Avgust, prvi rimski car, usvojeni sin Gaja Julija Cezara. Godinu dana posle ubistva Cezara 44. pre nove ere, kao komandant senatske vojske kod Mutine potukao je Marka Antonija, ali je ubrzo s njim i Markom Emilijem Lepidom sklopio trijumvirat. Posle druge pobede nad Antonijem kod Akcijuma 31. pre nove ere – koja mu je omogućila osvajanje Egipta – pod imenom Avgust preuzeo je svu vlast i ukinuo republiku. Zaveo je novi oblik vladavine poznat u istoriografiji kao principat. Ulepšao je Rim mnogim građevinama, pomagao nauku i umetnost i njegova vladavina je najsjajniji period rimske istorije, nazvana „Avgustov“ ili „Zlatni vek“.

1592. – Umro je francuski pisac i filozof Mišel Ejkvem de Montenj, obnovitelj intelektualnog skepticizma i vesnik slobodnije društvene misli u 17. i 18. veku. Smatrao je da je ljudski razum nemoćan u traženju istine i pravde, ali da je svaki čovek dužan da nađe izvesne norme u privatnom i javnom životu kako bi živeo razumno, svestan svojih opšteljudskih odgovornosti. Dela: „Eseji“, „Dnevnik putovanja“.

1687. – Srpski vojvoda Stojan Janković, vođa uskoka u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, poginuo je u napadu na Turke u Duvnu. U borbi s Turcima 1666. zarobljen je i odveden u Carigrad, odakle je posle 14 meseci pobegao, što je opevano u srpskoj narodnoj pesmi „Ropstvo Janković Stojana“, a 1686. oteo je Sinj od Turaka. Za podvige u borbama protiv Turaka, mletačke vlasti su ga odlikovale titulom „kavalijera“ i dale mu veliko imanje u Kotarima.

1719. – Lihtenštajn je postao nezavisna kneževina u okviru Svetog rimskog carstva (Nemačka).

1817. – Španija i Velika Britanija potpisale su sporazum o zabrani trgovine robljem.

1819. – Rođen je francuski fizičar Arman Ipolit Luj Fizo, koji je s Leonom Fukoom izračunao brzinu svetlosti. Dokazao je da se svetlost sporije kreće u vodi, pronašao metod za merenje širenja čvrstih tela na toploti i optičkim eksperimentima prikazao uvlačenje etra u tela pri kretanju.

1846. – Nemački astronom Johan Gotfrid Gale otkrio je planetu Neptun.

1858. – Osnovana je Zemunska gimnazija. Najstarija gimnazija koja radi u kontinuitetu u današnjoj Srbiji osnovana je u Sremskim Karlovcima (1792.) a druga u Novom Sadu (1810.) – treća po starosti je Zemunska. Prve godine rada imala je samo 21 učenika. Od 1872. Zemunska gimnazija ima sva četiri razreda. Od 1925. otvorena je i za devojke. Današnja zgrada gimnazije sagrađena je 1879. u neorenesansnom stilu, a izgradio ju je Nikola Kolar, kasnije dorade su u stilu pozne secesije.

1866. – Srpski knez Mihailo Obrenović i knez Nikola I Petrović zaključili su ugovor o prisajedinjenju Crne Gore Srbiji kao i savez protiv Osmanskog carstva.

1870. – Umro je francuski pisac Prosper Merime, koji se odlikovao uglađenim i sažetim stilom. Njegove novele „Karmen“ i „Kolomba“ inspirisale su francuskog kompozitora Žorža Bizea da napiše opere. Pisao je s oduševljenjem o ruskim piscima Aleksandru Puškinu, Nikolaju Gogolju i Ivanu Turgenjevu. Ostala dela: istorijski roman „Hronika vremana Šarla IX“, novele „Mateo Falkone“, „Zauzimanje utvrđenja“, „Tamango“, „Etrurska vaza“, „Lokis“, pozorišne scene „Seljačka buna“.

1916. – Rođen je italijanski političar i univerzitetski profesor Aldo Moro, predsednik vlade Italije od 1963. do 1968. i od 1974. do 1976. Bio je i ministar pravosuđa, ministar prosvete, politički sekretar Hrišćansko-demokratske stranke i više puta šef diplomatije. U martu 1978. otela ga je i u maju ubila teroristička grupa „Crvene brigade“.

1930. – Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, „otac soula“, koji je uspeo da savlada i siromaštvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom „Našao sam ženu“, a nezaboravna pesma „Džordžija u mojim mislima“ svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima „Zbriši drumom Džek“ i „Ne mogu da prestanem da te volim“.

1932. – Nedžd, Hedžas i Asir koje je pod svojom vlašću ujedinila dinastija Saudita, postale su (uz još neke manje teritorije) sastavni deo novoformirane države Saudijska Arabija. Porodica Saud vladala je Rijadom u Nedžadu od polovine 18. veka, s prekidima. Posle Prvog svetskog rata oni su pripojili Hedžas u kom se nalaze najveće svetinje islama – Meka i Medina, da bi početkom tridesetih oformili novu državu najveću na arabijskom poluostrvu.

1939. – Umro je austrijski lekar jevrejskog porekla Sigmund Frojd, osnivač psihoanalize, lekar za nervne bolesti i profesor nervne patologije na Univerzitetu u Beču. Pred nacistima je 1938. emigrirao u London, gde je umro 1939. Posebno je isticao značaj nesvesnog (podsvesnog) kao i seksualnosti na psihički život ljudi. Njegove psihoanalitičke studije bitno su uticale na najrazličitije sfere humanističkih nauka i umetničkog stvaralaštva. Zanimljivo je da je kao austrijski patriota 1914. bio oduševljen pohodom Austro-Ugarske protiv, kako je govorio, „drskih Srba“. Veoma plodan autor. Dela: „Psihopatologija svakodnevnog života“, „Tumačenje snova“, „Tri rasprave o seksualnoj teoriji“, „Dosetka i njen odnos prema nesvesnom“, „Prilog istoriji psihoanalitičkog pokreta“, „Uvod u psihoanalizu“,“Totem i tabu“, „O snu“, „Psihologija masa i analiza ega“, „Ja i ono“, „Mikelanđelov Mojsije“, „Dostojevski i oceubistvo“, „Nelagodnost u kulturi“, „Nova predavanja za uvođenje u psihoanalizu“, „Studije o histeriji“, „Autobiografija“.

1957. – Grčka je odbacila zahtev Bukurešta da se Rumunija priključi Balkanskom savezu, koji su ugovorima 1953. u Ankari i 1954. na Bledu zaključile Jugoslavija, Grčka i Turska.

1973. – Umro je čileanski pisac i diplomata Pablo Neruda, najveći liričar Latinske Amerike, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1971. Dela: pesničke zbirke „Praznična pesma“, „Suton“, „Dvadeset ljubavnih i jedna očajna pesma“, „Pokušaj beskonačnog čoveka“, „Boravak na Zemlji“, „Španija u srcu“, „Treći boravak 1935-1945“, „Opšta pesma“, „Grožđe i vetar“, „Elementarne ode“.

1973. – Na vanrednim izborima treći put je za predsednika Argentine izabran Huan Peron, a za potpredsednika njegova supruga Izabela.

1982. – Novi lider libanskih hrišćana Amin Džemajel izabran je za predsednika Libana, devet dana pošto su islamski teroristi ubili šefa države, njegovog brata Bešira.

1988. – Umro je Tibor Sekelj, geograf, istraživač i putopisac, literata. Učestvovao je u istraživačkim ekspedicijama širom sveta, napisavši pritom mnoštvo putopisa, ali i jedan udžbenik za esperanto. Dela: putopisi „Oluja nad Akonkagvom“, „Osvajanje vrhova“, „Kroz zemlju Indijanaca“, „Putovanje izvan vremena“, „Nepal otvara vrata“, „Gde civilizacija prestaje“, „Karavana prijateljstva“, roman „Nađena sreća“, knjiga za decu „Kumenana“ (prevedena na 16 jezika).

1991. – Jermenija je proglasila nezavisnost od Sovjetskog Saveza.

1996. – Grčki socijalistički predsednik vlade Kostas Simitis, koji je na položaj došao u januaru 1996. umesto teško obolelog Andreasa Papandreua, pobedio je na izborima konzervativnog suparnika i dobio četvorogodišnji mandat.

1997. – Na mirovnim pregovorima u Severnoj Irskoj, protestantski unionisti su prvi put posle 75 godina razgovarali licem u lice s vođama „Šin Fejna“, političkog krila irske rimokatoličke terorističke organizacije Irska republikanska armija.

1999. – Vlada SRJ zatražila je od Saveta bezbednosti UN da poništi preobražaj terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“ u Kosovski zaštitni korpus, pošto su teroristi time praktično legalizovani.

1999. – Ruski vojni avioni bombardovali su aerodrom u Groznom, na početku kampanje iskorenjivanja islamskih terorista u Čečeniji.

2001. – U Poljskoj su izbore dobili reformisani komunisti.

2006. – Umro je britanski kompozitor Malkolm Arnold, tvorac muzike za film „Most na reci Kvaj“. Komponovao je muziku za 132 filma, uključujući i pesme „Whistle Down the Wind“ i „Hobson's Choice“ za čuvenu ratnu sagu u kojoj glavne uloge igraju Vilijam Holden i Alek Ginis. Za muziku u ovom filmu dobio je Oskara 1958. Komponovao je i sedam baleta, devet simfonija i dve opere. Za zasluge na polju muzičke umetnosti britanska kruna ga je 1993. nagradila titulom plemića.

2008. – Umrla je Sonja Savić, srpska glumica koja je obeležila srpsku i kinematografiju bivše Jugoslavije izuzetnom i beskompromisnim pojavom i životnim stilom. Debitovala je u „Leptirovom oblaku“ 1977, igrala je u nizu filmova i televizijskih serija, a širu popularnost stekla je 1983. ulogom Dečke u „Šećernoj vodici“ Bate Prelića. Uloge u filmovima „Davitelj protiv davitelja“ (Šijan), „Una“ (Miša Radivojević), „Život je lep“ (Bora Drašković) učinile su je popularnom širom nekadašnje SFRJ. Druge uloge: „Mi nismo anđeli“, „Uvod u drugi život“, „Ni na nebu ni na zemlji“, „Urnebesna tragedija“, „Tango je tužna misao koja se pleše“,“Hleb i mleko“ („Zlatni lav“ u Veneciji 2001.), „Od groba do groba“, „Jug jugoistok“, „Vratiće se rode“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 22, 09, 2012.