Na današnji dan 1911. godine umro je ruski predsednik vlade Petar Stolipin. Smrtno je ranjen u atentatu u pozorištu u Kijevu četiri dana ranije.

Kao šef vlade od 1906. ekonomskim reformama je preporodio rusku privredu koja je tada bila u ogromnom usponu. Veoma oštrim metodama suzbijao je boljševike, zbog njihove antidržavne politike, zbog čega je i ubijen.

Danas je utorak, 18. septembar, 262. dan 2012. Do kraja godine ima 104 dana.

1502. – Španski moreplovac Kristifor Kolumbo dospeo je na obalu današnje Kostarike na četvrtom i poslednjem putovanju u Novi svet.

1709. – Rođen je engleski pisac i leksikograf Semjuel Džonson, čiji je „Rečnik engleskog jezika“ iz 1755. više od veka važio za najautoritativniji na engleskom govornom području. Ostala dela: poema „Taština ljudskih želja“, tragedija „Irena“, kritičarsko delo „Životi pesnika“.

1739. – Beogradskim mirom okončan je rat započet 1737. između Osmanskog carstva i Austrije. Turska je tada povratila teritoriju Srbije severno od Zapadne Morave. Austrija je evakuisala i Malu Vlašku (Oltenija) i mali deo Bosne u Posavini – što je sve dobijeno Požarevačkim mirom 1718. Austrija je tada ipak zadržala teritorije severno od Save i Dunava (Banat i jugoistok Srema).

1759. – Francuska je nakon vojnog poraza prepustila Britancima koloniju Kvebek (danas savezna država Kanade). O žestini sukoba govori i podatak da su u poslednjoj bici poginula oba komandanta – Britanac Džejms Volf i Francuz Luj Monkalm.

1810. – U Čileu je počeo ustanak protiv španske kolonijalne vlasti pod vođstvom Bernarda O'Iginsa, potonjeg čileanskog diktatora od 1817. do 1823.

1819. – Rođen je francuski fizičar Žan Bernar Leon Fuko, koji je s Armanom Ipolitom Lujem Fizoom izmerio brzinu svetlosti. Ogledom s klatnom (Fukoov eksperiment) je dokazao obrtanje Zemlje, pronašao je žiroskop, usavršio teleskop, otkrio vrtložno-vihorne struje u metalnim masama (Fukoove struje).

1851. – Izašao je prvi broj „Njujork tajmsa“. Osnivač dnevnog lista koji je brzo stekao veliki ugled bio je Henri Džervis Rejmond.

1905. – Rođena je švedska filmska glumica Greta Luiza Gustafson, poznata kao Greta Garbo, najpopularnija zvezda svetskog filma, koja je slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Spontana i veoma inteligentna, bila je simbol ženstvenosti i igrala je od 1921. do 1941, kad je odlučila da se povuče. Filmovi: „Poljubac“, „Mata Hari“, „Ana Kristi“, „Kraljica Kristina“, „Ana Karenjina“, „Dama s kamelijama“, „Marija Valevska“.

1931. – Japan je započeo rat sa Kinom napadom na Mandžuriju (danas severoistočna Kina). Mandžurija je okupirana, a 3. marta 1932. proglašena je „nezavisnost“ te zemlje (Carevina Mandžukuo). Na čelo Mandžukua japanci su doveli poslednjeg kineskog cara Pu Jia, koji nije imao efektivnu vlast.

1934. – Sovjetski Savez je ušao u Društvo naroda.

1961. – U avionskoj nesreći iznad Severne Rodezije (današnja Zambija) pod okolnostima koje nisu rasvetljene, poginuo je švedski doplomata, generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1953. Hjalmar Agne Dag Hamaršeld, doktor filozofije i akademik. Smrt je prekinula Hamaršeldovu misiju rešavanja kongoanske krize, u kojoj njegovi stavovi nisu bili u skladu sa željama uticajnih zapadnih zemalja. Posthumno mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir.

1964. – Umro je irski pisac Šon O'Kejzi, samouk čije se drame odlikuju sočnim dijalogom, mešavinom tragičnog i komičnog. Bio je u mladosti fizički radnik i komunista, organizator irske Građanske armije i borac za slobodu Irske. Dela: „Junona i paun“, „Senka tobdžija“, „Katlina sluša“, „Plug i zvezde“, „Prokletstva i blagoslovi“, „Crvene ruže za mene“, „Doboši oca Neda“, „Biskupove logorske vatre“.

1973. – U UN su primljene Istočna i Zapadna Nemačka i Bahami.

1978. – Zbog egipatsko-izraelskog sporazuma u Kemp Dejvidu, ostavke su u znak protesta podneli šef diplomatije Egipta Ibrahim Kamel i ambasador u SAD Ašraf Gorbal.

1981. – U Francuskoj je ukinuta smrtna kazna.

1982. – Libanska hrišćanska milicija okončala je masakr u palestinskim izbegličkim logorima Sabra i Šatila u Bejrutu, tokom kojeg je ubila najmanje 800 ljudi, revanširajući se tako islamskim teroristima koji su četiri dana ranije ubili lidera hrišćana i novoizabranog predsednika Libana Bešira Džemaila.

1988. – Vojna hunta je oborila vladu predsednika Burme (danas Mjanmar) Maunga Maunga, dan pošto je vojska u centru Ranguna pucala na prodemokratske demonstrante i ubila hiljade ljudi.

1993. – Oko 2.000 dobrovoljaca krenulo je u opkoljeni grad Suhumi, odgovarajući na apel predsednika Gruzije Eduarda Ševardnadzea da se oružjem suprotstave separatistima u gruzijskoj autonomnoj republici Abhaziji.

1997. – Islamski teroristi napali su u centru Kaira turistički autobus i ubili devet nemačkih turista i egipatskog vozača.

2001. – Predsednik SAD Džordž Buš potpisao je dokument kojim je odobrio vojnu akciju protiv odgovornih za terorističke napade na Njujork i Vašington sedam dana ranije.

2002. – Umrla je Margita Stefanović Magi, muzičar. Završila je arhitekturu, ali je bila i školovani muzičar. Najpoznatija je kao klavijaturista grupe Ekaterina Velika (prvobitno Katarina II) kultne muzičke grupe beogradskog „Novog talasa“ 80-ih 20. veka. Rođena je u porodici intelektualaca – otac Slavoljab Stefanović-Ravasi bio je poznati srpski režiser i dramaturg.

2005. – U Avganistanu su održani parlamentarni i lokalni izbori, prvi put posle 1969. godine.

2005. – Umro je ruski novinar i pisac Jegor Jakovljev, jedan od simbola demokratskih promena iz vremena glasnosti i perestrojke, koji je kao glavni urednik lista „Moskovskije novosti“, od 1986. do 1991. od lista napravio centar oko kojeg su se okupljali intelektualci koji su podržavali suštinske promene u sovjetskoj Rusiji.

2006. – Prilikom velikih demonstracija u Budimpešti povređeno je više od 120 demonstranata i više od 100 policajaca. Demonstracije je izazvao snimak izjave premijera Ferenca Đurčanja na kom on govori da su „članovi koalicije u proteklih godinu i po dana (otkako je on došao na vlast) neprekidno lagali građane“. Među militantnim demonstrantima posebno se isticao Laslo Torockai, lider pronacističkog pokreta „64 županije“.

2008. – Zamenik predsednika Vlade Srbije, ministar policije Ivica Dačić i direktor „Europola“ Maks Peter Rasel potpisali su, u Palati „Srbija“ u Novom Beogradu, Sporazum o strateškoj saradnji Vlade Srbije i evropske policijske kancelarije – „Europol“. Sporazum je jedan od koraka ka približavanju Uniji i bitan je zbog suzbijanja terorizma, trgovine ljudima i drugih vidova prekograničnog kriminala, kao i zbog razmene iskustava.

2008. – Okružni sud UNMIK-a u Peći osudio je Jetona Muljaja, koji je 30. marta 2007. na manastir Visoki Dečani ispalio projektil iz ručnog raketnog bacača, na tri i po godine zatvora. Manastir Dečani napadnut je četiri puta tokom prethodnih osam godina, jednom 2000. dva puta 2004. i četvrti put marta 2007. Tokom tih napada 24 granate pale su u neposrednoj blizini hrama, a napad iz marta 2007. je prvi u kojem je izvršilac pronađen i osuđen. Manastir Dečani, verovatno najveličanstveniji hram srednjovekovne Srbije zadužbina je srpskog kralja Stefana III Dečanskog Nemanjića i cara Dušana. Gradnja hrama okončana je 1335. a freske zu završene 1350. Glavni neimar bio je majstor Vita Kotoranin. Od 2004. Dečani se nalaze na listi zaštićenih objekata kulture UNESKO-a.

2009. – Umrla je Jelena Ječmenica, solista Opere Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, mecosopran i profesor solo pevanja u Muzičkoj školi „Isidor Bajić“. Na sceni SNP-a ostvarila je brojne uloge poput Dome u „Eri s onog svijeta“, Končakovne u „Knezu Igoru“, Karmen u istoimenoj predstavi, Fenene u „Nabukou“, Olge u „Evgeniju Onjeginu“, Madlene u „Rigoletu“. Nosilac je između ostalog i Zlatne medalje „Jovan Đorđević“, najvišeg priznanja SNP-a.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 17, 09, 2012.