Na današnji dan 1918.godine na Solunskom frontu počela je masivna artiljerijska priprema za ofanzivu, odnosno proboj fronta.

Priprema je trajala do početka proboja 15. septembra u 5:30 časova kada je oko 2.000 artiljerijskih cevi oglasilo početak napada savezničkih armija, pri čemu su udarni deo proboja izneli Srbi. Ovaj datum prihvaćen je danas kao Dan artiljerije i Dan Mešovite artiljerijske brigade Vojske Srbije.

Danas je petak, 14. septembar. Do kraja godine ima 108 dana.

1262. – Snage kastiljanskog kralja Alfonsa X Učenog zauzele su luku Kadis na obali Atlantskog okeana, okončavši petovekovnu mavarsku okupaciju grada.

1321. – Umro je italijanski pisac i mislilac Dante Aligijeri (pravo ime Aligijeri Durante) najveći italijanski pesnik. Izučavao je jezike, pravo i filozofiju, a bavio se i politikom, zbog čega je 1302. doživotno proteran iz rodne Firence. Odbio je da se vrati u Firencu i kada je 1316. pomilovan, pa je i umro u izgnanstvu, u Raveni. U delu „Božanstvena komedija“ na više mesta je pominjao Srbe i srpskog kralja Milutina. Ostala dela: „Novi život“ (sa autobiografskim crtama), „O pisanju na vulgarnom jeziku“, „Rime“, filozofski spis „Gozba“, „O monarhiji“, „Ekloge“, „Poslanice“.

1523. – Umro je papa Adrijan VI, jedini Holanđanin poglavar rimokatoličke crkve u njenoj istoriji. Papa je postao u januaru 1522. i njegov pontifikat trajao je nepune dve godine. Nije uspeo da ostvari zamisao o zajedništvu evropskih zemalja u ratu protiv Osmanskog carstva.

1547. – Rođen je holandski državnik Johan van Oldenbarnevelt, otac moderne holandske države. Zajedno s Viljemom Oranskim, koji se nalazio na čelu novostvorene protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske, predvodio je krajem 16. veka pobunu protiv Španaca. Pobuna je bila i verski motivisana obzirom na strogi katolicizam Španije i protestantizam stanovnika Holandije. Odlučujuće je doprineo ekonomskom poletu Holandije, njenoj trgovinskoj ekspanziji i osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov umereni protestantizam toliko zasmetao Viljemovom sinu princu Morisu od Nasaua da ga je uhapsio pod optužbom za religioznu subverziju i 1619. pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske istorije.

1752. – Velika Britanija i njene kolonije prihvatile su Gregorijanski kalendar, pa je umesto 3. septembra prema Julijanskom kalendaru računanje vremena nastavljeno 14. septembrom. Protestantske zemlje su teško prihvatale reformu kalendara iz okrilja katoličke crkve koja je danas zvanična u celom svetu.

1812. – Francuski car Napoleon I ušao je u Moskvu, koju su Rusi u povlačenju zapalili, sprečivši zimovanje i snabdevanje njegovih trupa. Francuske trupe će ubrzo početi povlačenje pošto im je bilo onemogućeno svako snabdevanje. Iz Rusije se na kraju povuklo svega nekoliko desetina hiljada vojnika iako je Napoleon u pohod na Rusiju krenuo s vojskom od oko 600.000 vojnika.

1829. – Posle poraza u ratu koji je 1828. započela protiv Rusije, Turska je u Jedrenu potpisala mirovni ugovor kojim je Rusiji prepustila deltu Dunava i kavkasku crnomorsku obalu. Na osnovu Jedrenskog mira, 1830. Srbija je dobila hatišerif (sultanov ukaz) o samoupravi, a Grčka nezavisnost.

1842. – Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa, proglašen je na narodnoj skupštini, održanoj na Vračaru, za kneza Srbije pošto su ustavobranitelji proterali Mihaila Obrenovića. Zbog suprotstavljanja ustavobraniteljskom Savetu i delimičnog vezivanja za Austriju, jedna struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića. U vreme njegove vladavine objavljeno je „Načertanije“ Ilije Garašanina (neka vrsta spoljnopolitičkog programa), donet je Građanski zakonik (1844.) i reformisano sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garancije velikih sila. Njegova vladavina obeležena je opštim napretkom Srbije. Knez Aleksandar doveo je u tadašnju Srbiju mnoštvo školovanih Srba iz Austrije, većinom iz Vojvodine, što je bio jedan od razloga nezadovoljstva.

1851. – Umro je američki pisac Džejms Fenimor Kuper, začetnik istorijskog romana u američkoj literaturi. Izgradio je literarni tip pionira na granici, časnog, usamljenog ali odanog heroja – prauzora mnogih junaka u američkoj književnosti i u filmovima o Divljem zapadu. Uticao je i na mnoge evropske pisce pustolovnih romana. Dela: romani „Špijun“, „Pilot“, „The Bravo“, „Indijanci“, ciklus romana „Priče o Kožnoj Čarapi“ („Lovac na jelene“, „Poslednji Mohikanac“, „Izvidnik“, „Pioniri“, „Prerija“).

1852. – Rođen je srpski pisac Simo Matavulj, član Srpske kraljevske akademije, jedan od najistaknutijih predstavnika srpskog realizma. Pisao je bogatim i sočnim jezikom pripovetke iz života rodne Dalmacije kao i Beograda u kojem je docnije živeo. Imao je veliki dar posmatranja kao i sposobnost živopisnog slikanja i ljudi i njihovog okruženja. Prevodio je francuske pisce Mopasana, Zolu, Molijera. Dela: romani „Bakonja fra Brne“, „Uskok“, zbirke pripovedaka „Iz primorskog života“, „S mora i planine“, „Beogradske priče“.

1852. – Umro je britanski vojskovođa i državnik feldmaršal Velington Artur Velzli, koji se proslavio ratovima protiv francuskog cara Napoleona I. Kada se Napoleon 1815. vratio na vlast, nakon bega sa Elbe, Velington je postao vrhovni saveznički komandant i porazio ga 18. juna 1815. kod Vaterloa (u današnjoj Belgiji). Kao predsednik vlade od 1828. do 1830. opirao se izbornoj reformi.

1886. – Rođen je češki diplomata Jan Masarik, šef čehoslovačke diplomatije od 1940, potom od 1945. do 1948, sin prvog predsednika Čehoslovačke Tomaša Masarika. U martu 1948. izvršio je samoubistvo – kako je zvanično saopšteno. Motivi tog čina predratnog ambasadora Čehoslovačke u SAD i Velikoj Britaniji nisu rasvetljeni, ali se znalo da nije bio naklonjen komunističkom režimu koji je preuzeo vlast.

1911. – Ruski predsednik vlade Petar Stolipin smrtno je ranjen u atenatu u pozorištu u Kijevu i umro je četiri dana docnije. Kao šef vlade od 1906. ekonomskim reformama je preporodio rusku privredu koja je tada bila u ogromnom usponu. Veoma oštrim metodama suzbijao je boljševike, zbog njihove antidržavne politike, zbog čega je i ubijen.

1914. – General Erih fon Falkenhajn zamenio je u Prvom svetskom ratu generala Helmuta fon Moltkea na mestu načelnika štaba nemačke Vrhovne komande.

1920. – Rođen je Mario Benedeti, urugvajski književnik i jedan od najvećih latinoameričkih pisaca. Autor preko 80 zbirki pesama, novela, eseja i pozorišnih komada, Benedeti je postao poznat romanom „Odmor“ (1960.) koji je preveden na čak 19 jezika. Bio je društveno angažovan, godine 1971. osnovao je „Pokret 26. mart“ levičarsku koaliciju koja je decenijama docnije preuzela vlast u Urugvaju.

1927. – U automobilskoj nesreći poginula je američka igračica Isidora Dankan, jedna od najznačajnijih balerina 20. veka, začetnik modernog baletskog pravca u kojem slobodno oblikovan igrački pokret izražava emocije. Napisala je više članaka i rasprava o baletu i autobiografiju „Moj život“.

1937. – Umro je čehoslovački državnik Tomaš Masarik, profesor Praškog univerziteta, filozof. Bio je prvi predsednik Čehoslovačke od 1918. do 1935. Osnovao je 1900. Narodnu stranku, koja je 1905. preimenovana u Progresivnu partiju. Od 1907. bio je poslanik u skupštini (rajhsratu) Austrije u kojem se borio protiv režima Habzburške monarhije i za autonomiju Čeha. Protivio se agresivnoj austrougarskoj politici na Balkanu i aneksiji Bosne i Hercegovine i veoma je uticao na srpsku (i jugoslovensku uopšte) nacionalističku omladinu uoči Prvog svetskog rata. Rat je proveo u emigraciji, nastojeći da dobije saglasnost saveznika za nezavisnost Čehoslovačke. Dela: „Socijalno pitanje – filozofske i sociološke osnove marksizma“ (marksizam je tretirao kao ekonomski materijalizam i jednostrani kolektivizam), „Samoubistvo kao socijalna masovna pojava moderne civilizacije“, „Principi morala Dejvida Hjuma“, „Osnove konkretne logike“, „Ideali humaniteta“, „Najnovija filozofija religije“.

1939. – Helikopter „VS-300“ ruskog konstruktora Igora Sikorskog, koji je emigrirao u SAD, izveo je prvi uspešan helikopterski let u istoriji vazduhoplovstva.

1941. – Rođen je Bogdan Tirnanić Jedan od najoriginalnijih autora srpskog novinarstva i publicistike, filmski kritičar i kolumnista. Rođen je u Beogradu, novinarstvom je počeo da se bavi šezdesetih 20. v. Bio je urednik avangardnog omladinskog časopisa „Susret“, glavni urednik „RTV revije“, urednik kulturne rubrike magazina „NIN“, glavni urednik časopisa „Nju moment“. Objavljivao je i u „Politici“, „Borbi“, „Dnevnom telegrafu“. Dobitnik je nagrada „Laza Kostić“, „Jug Grizelj“, „Veselko Tenžera“. Uživao je retku popularnost kod široke čitalačke publike. Knjige: „Beograd za početnike“, „Ogled o Paja Patku“, „Coca-Cola art“, „Crni talas“. Uloge: „Rani radovi“ Želimira Žilnika („Zlatni medved“ u Berlinu), „Crni bombarder“, „Živeti kao sav normalan svet“, „Zbog jedne divne crne žene“, serija „Otpisani“. Koscenarista je filmova „Dečko koji obećava“, „Poslednji krug u Monci“.

1959. – Sovjetska „Luna 2“ postala je prvi vasionski brod koji se spustio na Mesec.

1960. – U Bagdadu je okončan sastanak predstavnika zemalja proizvođača nafte na kojem je donesena odluka o osnivanju OPEK (Organizacije zemalja izvoznica nafte).

1982. – Dan posle automobilske nesreće, umrla je princeza Grejs od Monaka, bivša američka filmska glumica Grejs Keli. Filmovi: „Tačno u podne“, „Provincijalka“ (Oskar), „Pozovi M radi ubistva“, „Visoko društvo“, „Prozor u dvorište“.

1982. – U eksploziji bombe koju su u središte libanske Hrišćanske partije Falange podmetnuli islamski teroristi, poginuo je predsednik Libana Bešir Džemail i još 20 ljudi.

1995. – Ruski predsednik Boris Jeljcin odbio je da potpiše zakone Državne dume kojima bi se Rusija odrekla primene sankcija protiv SR Jugoslavije i uvela ih protiv Hrvatske.

1996. – Kambodžanski kralj Norodom Sihanuk objavio je formalni oprost jednom od vođa maoističke organizacije „Crveni Kmeri“ Jengu Sariju, optuženom zbog uloge koju je imao u periodu njihove strahovlade. U vreme vladavine Pola Pota i njegovih Crvenih Kmera od aprila 1975. do decembra 1978. u Kambodži je ubijeno između milion i dva miliona ljudi.

1997. – U požaru u rafineriji nafte u Visakapatamu na jugu Indije poginulo je najmanje 56 ljudi, a istog dana u centralnom delu te zemlje poginuo je 81 putnik kada se pet vagona ekspresnog voza survalo s mosta u reku.

1997. – U sudaru američkog i nemačkog vojnog aviona iznad Atlantskog okeana blizu obale Namibije poginule su 33 osobe.

2000. – Visoki funkcioner kineske skupštine Čeng Kedži pogubljen je pod optužbom da je primio mito od pet miliona dolara. Čeng Kedži je najviši kineski zvaničnik osuđen na smrt, zbog korupcije, od 1949.

2001. – Umro je Ahmad Šah Masud, godinama vodeći gerilski komandant u Avganistanu protiv vladajućih talibana, podlegavši povredama koje mu je pet dana ranije naneo terorista – samoubica koji je aktivirao eksploziv u Masudovoj kancelariji.

2003. – Građani Švedske su se na referendumu ubedljivom većinom izjasnili protiv uvođenja evra kao zvanične valute u toj zemlji. Uvođenje evra su takođe odbili Britanci i Danci.

2003. – Vojska je pučem preuzela vlast u maloj zapadnoafričkoj zemlji Gvineja Bisao (negdašnja Portugalska Gvineja).

2004. – U eksploziji automobila bombe na prepunoj pijaci u zapadnom delu Bagdada, u neposrednoj blizini policijske stanice, poginulo je 47, a ranjeno preko stotinu osoba. Odgovornost za napad preuzela je pobunjenička grupa koju predvodi saradnik Al Kaide Abu Musab al Zarkavi.

2005. – Umro je američki filmski producent i režiser Robert Vajs, koji je osvojio četiri Oskara za mjuzikle „Priča sa zapadne strane“ i „Moje pesme, moji snovi“.

2005. – U jedanaest samoubilačkih bombaških napada u Bagdadu poginulo je više od 150 ljudi, a ranjeno oko 540.

2007. – Međunarodni Crveni krst saopštio je da je najmanje 150 ljudi poginulo, a više stotina hiljada evakuisano, zbog poplava i olujnog nevremena koje je pogodilo Afriku. Nevremenom su najviše pogođene Etiopija, Ruanda i Uganda. Ujedinjene nacije saopštile su da su poplave ugrozile 500.000 stanovnika 12 afričkih zemalja i uništile obradivo zemljište i stambene objekte a u nekim zemljama poplavljeni su celi gradovi.

2009. – Umro je američki glumac Patrik Svejzi. Najpoznatije uloge ostvario je u filmovima „Prljavi ples“, (koji je svojevremeno bio veliki hit) i „Duh“. Bio je poznat je i kao odličan profesionalni plesač, karijeru je i započeo u mjuziklima na Brodveju.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 13, 09, 2012.