''Rođen sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu ništa ne vraća dozive. Popiju ih daljine.
         Jata lete u mestu i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve na dohvat ruke.
   Zar to ne liči na slobodu?
       Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme dužinama senki.
              Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, po vrežama od zlata, i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.
   Zar to ne liči na slobodu?''
                                                 Miroslav Antić

Pesnikov predgovor za njegovu ''Vojvodinu''.

Autor: Rade Aničić
Datum: 14, 09, 2011.