VENECIJA: Ruski film „Faust“ Aleksandra Sokurova dobio je glavnu nagradu „Zlatnog lava“ u konkurenciji 23 filma na upravo završenom 68. Filmskom festivalu u Veneciji, koji je održan od 31. avgusta do 10. septembra, saopštila je agencija Rojters (Reuters).

Film Sokurova je poslednji deo istorijske tetralogije „Ljudi moći“ o Adolfu Hitleru (Moloh), Lenjinu (Taurus) i Hirohitu (Sunce). Za osnovu filma „Faust “ je poslužio prvi deo istoimenog filosofsko-dramskog dela Johana Volfganga Getea, a scenario je napisao Jurij Arabov, koji je uzeo učešće i u stvaranju ostala tri filma Sokurova iz tetralogije. To je uzbudljiva priča, snimljena na nemačkom jeziku, o uspešnom naučniku koga počinju da guše verska ograničenja u nauci i koji je spreman da proda dušu đavolu radi prave sreće. „Konačno sam zadovoljan. On („Zlatni lav“) je tako mali, ali je tako dugački put trebalo preći da bi se on stvorio u mojim rukama. Moram reći da sam srećan što pripadam kinematografiji i što se svi međusobno volimo i shvatamo jedan drugog“ rekao je laureat Sokurov primajući nagradu, a prenela agencija RIA novosti. Prema informacijama ove agencije, žiri je odluku da „Faust“ dobije „Zlatnog lava“ doneo jednoglasno.
U subotu pre podne filmu Sokurova su dodeljena i dva druga priznanja: Ekumenskog žirija ( SIGNIS) i Future Film Festival Digital Award.
Srebrni lav pripao je kineskom režiseru Cao Šangjunu (Cai Shangjun), koji je proglašen i za najboljeg reditelja Festvala za film „Ljudi gora i ljudi mora“ („People Mountain People Sea“). Za najbolju glumicu je proglašena Dini Jip iz Hongkonga za ulogu ocvale domaćice u filmu En Huia “Jedinstveni život“, dok je Majkl Fasbender dobio zlatnog lava kao najbolji glumac (u filmu “Stid“ Stiva Mekvina). Nagrada za najbolji scenario pripala je grčkoj drami „Alpi”, priči o glumcima koji glume pokojnike kako bi ublažili tugu njihovim porodicama. Specijalne nagrade su dobili Al Paćino za dokumentarc „Divlje svinje“ kao i film „Teraferma” Emanuela Krialeze o Afrikancima u Italiji.
Sovjetski i ruski reditelj i scenarista Aleksandr Nikolajevič Sokurov, koji je 14. jula proslavio svoj 60. rođendan, autor je više od 40 umetničkih i dokumentarnih filmova. U njegovom impozantnom rediteljskom opusu proslavili su ga dokumentarci kao što su „Marija”, „Sonata za Hitlera”, „Dmitrij Šostakovič”, „I ništa više”,“Trpljenje, rad “, te filmovi iz ciklusa „Elegija”: „Moksovska elegija“, „Peterburška elegija “, „Sovjetska elegija“, „Prosta elegija“, „Elegija iz Rusije“, „Elegija života Rostropovič Višnjevksa“. Veliki uspeh postigli su njegovi dokumentaci kao „Duhovni glasovi“, „Primer intonacije“, „Razgovori sa Solženjicinom“ i drugi.
Najpoznatiji su mu umetnički filmovi: „Bolno bezosećanje“ (1986.), „Dani pomračenja“(1988.), „Spasi i sačuvaj“( 1989.), „Krug drugi“ (1990.), „Kamen”( 1992), „Tihe stranice“ ( 1993.), „Majka i sin“ (1997.), „Moloh“ (1998., o Hitleru), „Telec“ (o Lenjinu, 2000.), „Otac i sin”(2003.), „Ruski kovčeg“ (2002.), „Sunce“ (o caru Hirohitu, 2005.), „Aleksnadra“ (2007.) i drugi.
Lauret „Zlatnog lava“ na Venecijanskom filmskom festivalu, Aleksandar Sokurov, je za svoj rad dobio najviša priznaja u Rusiji: zaslužni je delatnik umetnosti Rusije (1997), Narodni umetnik Rusije (2004.), dvostruki dobitnik Državne nagarde (1996., 2011.), učesnik je i laureat mnogih međunarodnih filmskih festivala. U raznim zemljama sveta skoro svake godine se održavaju retrospektive njegovih filmova, a dobio je više međunarodnih priznanja među kojima i nagradu FIPRESS (Međunarodne asocijacije filmskih kritičara), nagradu „Tarkovski “ (1988.), nagradu Vatikana „Treće hiljadugodište“ (takođe 1988), te nagrade „Zlatni Oven“ (1996, 1999, 2001), „Nika“ (2001), „TEFI”(2007.) i druge.
Godine 1995. po odluci Evropske filmske akademije ime Aleksandra Sokurova uključeno je u spisak sto najboljih filmskih režisera svih vremena i naroda.

Autor: Branko Rakočević
Datum: 11, 09, 2011.