Na današnji dan 1691.godine, Austrijanci su kod Slankamena, pod komandom feldmaršala Ludviga Vilhelma Badenskog, potukli Turke koje je predvodio veliki vezir Mustafa Ćuprilić.

U bici u kojoj je na strani Austrijanaca učestvovalo i oko 10.000 Srba pod komandom Jovana Monasterlije, Turci su potpuno razbijeni i uz velikog vezira poginulo je 18 paša, stotinak oficira i oko 20.000 vojnika, a Austrijanci su imali oko 7.000 poginulih i ranjenih.

Danas je nedelja, 19. avgust, 232. dan 2012. Do kraja godine ima 134 dana.

14. – Umro je rimski car Oktavijan Avgust, usvojeni sin Gaja Julija Cezara. Godinu dana posle ubistva Cezara 44. pre nove ere kao komandant senatske vojske potukao je kod Mutine Marka Antonija, ali je ubrzo s njim i Markom Lepidom sklopio trijumvirat. Posle druge pobede nad Antonijem kod Akcijuma 31. pre nove ere pod imenom Avgust preuzeo je svu vlast i ukinuo republiku. Zaveo je novi oblik vladavine i administracije poznat kao principat – u stvari bio je to početak epohe carstva, rimska republika bila je zauvek sahranjena. Ukrasio je Rim mnogim građevinama, pomagao nauku, umetnost i uopšte stvaralaštvo. Vreme njegove vladavine smatra se najsjajnijim periodom rimske istorije, i poznato je kao „Avgustov zlatni vek“.

1646. – Rođen je engleski astronom Džon Flemstid, osnivač opservatorije u Griniču.

1662. – Umro je francuski matematičar, fizičar, pisac, filozof i mistik Blez Paskal, genijalni mislilac, koji je postavio osnove računa verovatnoće. Veoma mlad istakao se otkrićima iz geometrije i fizike: u 16. godini objavio je raspravu o konusnim presecima, a u 18. dovršio je konstruisanje matematičke mašine (aritmometar), koja je obavljala četiri osnovne računske operacije. Prvi je matematički tretirao problem verovatnoće u hazardnim igrama i s francuskim matematičarom Pjerom Fermaom postavio je osnove računa verovatnoće. Izumeo je i hidrauličnu presu i utvrdio da pritisak vazduha opada s visinom i da se pomoću barometra može utvrditi visina planina. Do 24. godine bavio se matematikom i fizikom, a potom samo literaturom, filozofijom i teologijom. Povukavši se u manastir jansenitskog reda Por-Roajal (taj red je proganjala rimokatolička crkva, što je rezultiralo stvaranjem starokatoličke crkve sa središtem u holandskom gradu Utrehtu), napisao je protiv jezuita čuvena „Pisma jednom provincijalcu“. Bio je pravi mistik i njegova religioznost je bila neobično duboka. Delo „Misli“ su fragmenti njegove nedovršene apologije hrišćanstva.

1819. – Umro je škotski inženjer i fizičar Džejms Vat, pronalazač parne mašine 1765, čime je započela industrijska revolucija. Blizu Birmingema osnovao je prvu fabriku za izradu parnih mašina. Unapredio je nizom otkrića nauku o toploti. Njemu u čast merna jedinica za snagu nazvana je vat (oznaka W), a instrument za merenje električne snage vatmetar.

1871. – Rođen je američki pilot i konstruktor aviona Orvil Rajt, pionir avijacije, koji je 1903. s bratom Vilburom, u avionu njihove izrade, izveo prvi let u istoriji vazduhoplovstva. Let je trajao 59 sekundi i avion je preleteo 285 metara. Braća Rajt su već 1905. konstruisala avion koji je preleteo 39 kilometara. Osnovali su 1909. „Ameriken Rajt kompani“ za proizvodnju aviona i iste godine vojsci SAD isporučili prvi borbeni avion „Signal Korps I“.

1878. – Posle žestokih uličnih borbi austrougarske trupe su ušle u Sarajevo. Mesec dana ranije, odlukom Berlinskog kongresa, Austro-Ugarska je dobila pravo da na 30 godina okupira Bosnu i Hercegovinu i u njoj „zavede red i mir“. Godine 1908. Austro-Ugarska će anektirati Bosnu suprotno odredbama Berlinskog kongresa, što će izazvati veliko nezadovoljstvo.

1883. – Rođena je francuska modna kreatorka Gabrijela „Koko“ Šanel, jedan od svetskih „modnih diktatora“ 20. veka, koja je gotovo šest decenija suvereno vladala visokom pariskom modom.

1899. – Rođen je patrijarh srpski arhiepiskop pećki i mitropolit beogradsko-karlovački German (svetovno ime Hranislav Đorić). Zamonašio se 1951. u Studenici, prethodno je bio sveštenik. Bogoslovski fakultet studirao je u Beogradu, a prava u Parizu. Posle smrti patrijarha Vikentija, 1958. izabran je za poglavara Srpske pravoslavne crkve. Vodio je Srpsku pravoslavnu crkvu u veoma teškim vremenima neobično vešto i mudro. Pošto je teško oboleo, 2. decembra 1990. za patrijarha srpskog izabran je Pavle, dotadašnji episkop raško-prizrenski.

1902. – Rođen je američki pisac Ogden Neš, veoma plodan pesnik, čija se humoristička poezija odlikuje krajnje slobodnom formom i uopšte nekonvencionalnim pristupom. Pisao je i ozbiljnu poeziju, u kojoj je ispoljio dubinu osećanja i sklonost ka nekoj vrsti filozofskog pogleda na život. Dela: zbirke pesama „Štihovi“, „Smešna smeša Ogdena Neša“, „Ovde sam i sam tuđinac“, „Porodični sastanak“, „Dobre namere“, „Onamo ne možete odavde“.

1928. – Rođen je Danko Popović, srpski književnik. Pravni fakultet završio je u Beogradu, gde je proveo najveći deo života. Autor je više pripovedaka, eseja i romana, filmskih scenarija, radio i TV drama, a postao je poznat romanom „Knjiga o Milutinu“, verovatno najtiražnijim romanom srpske književnosti druge polovine 20. Dela: romani „Gospodari“, „Oficiri“, „Svinjski ujed“, „Udovice“, „Čarapići“, „Kuća Lukića“,“Konak u Kragujevcu“, pripovetke „Svečanost“ i „Kukurek i kost“, knjige eseja „Vreme laži“, „Događaji i priviđenja“, „Na krstu i raskršću“, „Nespokoji“, „Božur i trnje“, „Seobe stare i nove“ i „Četiri vetra“.

1929. – Umro je ruski baletski koreograf Sergej Pavlovič Đagiljev, jedan od najvećih koreografa u istoriji baleta, osnivač čuvene grupe „Ruski balet“, koja je sa izuzetnim uspehom nastupala od 1909. do 1929. Okupio je sjajne baletske igrače, kompozitore i slikare, a briljatno izvedeni baleti pod njegovim rukovodstvom, poput „Žar ptice“, „Petruške“, „Popodneva jednog fauna“, „Posvećenja proleća“, „Trorogog šešira“, vrhunac su baletske umetnosti.

1936. – Španskog pisca, muzičara i slikara Federika Garsija Lorku, jednog od najvećih liričara 20. veka streljali su frankisti u Visnaru kraj Granade. Njegove pesme pisane su duboko samosvojnim jezikom po formi bliskom nadrealističkom maniru. Nazivali su ga „andaluzijski slavuj“ pošto je njegovo delo prožeto duhom i bojama španskog juga. Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti postao je najčitaniji svetski pesnik. Dela: zbirke pesama „Ciganski romansero“, „Pesnik u Njujorku“, „Knjiga pesama“, „Pesme“, „Tamaritski divan“, poema „Kante Hondo“, tužbalica „Plač za Ignasijom Sanćesom Mehijasom“, drame „Leptirove čarolije“, „Marijana Pineda“, „Čudesna obućarka“, „Don Kristobalovo malo pozorište“, „Ljubav don Perlimplina“, „Belise u njihovom vrtu“, „Donja Rosita neudata“, „Krvava svadba“, „Jerma“, „Dom Bernarda Albe“.

1942. – Britanske i kanadske trupe izvele su desant kod Dipea u Francuskoj, u pokušaju da unište nemačka postrojenja obalske odbrane i potisnu Nemce, ali je poduhvat katastrofalno okončan. Od oko 6.000 savezničkih vojnika, samo 2.500 se vratilo a ostali su poginuli ili zarobljeni.

1945. – U Vijetnamu je pod rukovodstvom Ho Ši Mina otpočela „avgustovska revolucija“ protiv francuskih kolonijalnih trupa, prva etapa oružane borbe vijetnamskog Pokreta otpora, koja je posle samo dve sedmice omogućila proglašenje Demokratske Republike Vijetnam (kasniji Severni Vijetnam). Francuska je odbila da prizna samoproklamovanu državu. Severni Vijetnam stekao je nezavisnost 1954. zahvaljujući vojnim pobedama oslobodilačkog pokreta „Vijetmin“ i poraza elitnih francuskih jedinica. Vijetnam je ranije bio sastavni deo Francuske Indokine (Kambodža, Laos i Vijetnam).

1953. – U vojnom udaru koji su organizovali Amerikanci, zbačen je iranski predsednik vlade Mohamad Mosadek i šah Mohamad Reza Pahlavi vratio se u zemlju na presto Irana.

1960. – Sovjetski satelit „Sputnjik 5“ lansiran je u orbitu oko Zemlje, noseći pse „Belku“ i „Strelku“.

1966. – U istočnoj Turskoj u zemljotresu je poginulo više od 2.000 ljudi.

1974. – Ambasador SAD na Kipru Rodžer Dejvis ubijen je tokom antiameričkih demonstracija u Nikoziji.

1978. – U požaru koji su islamski teroristi podmetnuli u pozorište u iranskom gradu Abadan poginulo je više od 400 ljudi.

1979. – Ruski kosmonauti Vladimir Ljakov i Valerij Rjumin vratili su se na Zemlju vasionskim brodom „Sojuz 34“ posle rekordnih 175 dana u svemiru.

1980. – U požaru koji je prilikom prinudnog sletanja na aerodrom u Rijadu zahvatio saudijski avion poginuo je 301 putnik i član posade.

1983. – Umro je Aleksandar Ranković, potpredsednik SFRJ i član najužeg rukovodstva vladajućeg Saveza komunista Jugoslavije do smenjivanja sa svih funkcija 1966. Posle zavođenja Šestojanuarske diktature 1929. osuđen je na šest godina robije zbog ilegalne komunističke aktivnosti, a 1940. postaje član Politbiroa Komunističke partije Jugoslavije. U Drugom svetskom ratu rukovodio je pripremama za ustanak protiv okupatorske nemačke vojske i nacistička policija uhapsila ga je u Beogradu krajem jula 1941. Posle hapšenja u bolnici je držan pod stražom, ali je oslobođen smelom akcijom beogradskih skojevaca. Kao organizacioni sekretar KPJ i član Vrhovnog štaba partizanskih jedinica, osnovao je 1944. službu bezbednosti pod nazivom Odeljenje za zaštitu naroda (OZNA). Posle rata bio je ministar unutrašnjih poslova i potpredsednik savezne vlade. U političkom obračunu s njim na Četvrtom plenumu Centralnog komiteta SKJ 1966. na Brionima, jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito ga je optužio za zloupotrebe Službe državne bezbednosti i lišen je svih funkcija i potpuno isključen iz javnog života.

1991. – Pokušan je državni udar (okončan neuspešno dva dana kasnije) protiv sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova. Ukazom potpredsednika Sovjetskog Saveza Genadija Janajeva, sa vlasti je uklonjen Gorbačov, s obrazloženjem da „iz zdravstvenih razloga“ nije u mogućnosti da izvršava obaveze predsednika Sovjetskog Saveza.

1994. – Umro je američki hemičar Linus Karl Pauling, dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1954. i Nobelove nagrade za mir 1962. Prvu je dobio za primenu kvantne mehanike u istraživanju strukture molekula, a drugu za uporno nastojanje da bude uspostavljena međunarodna kontrola nuklearnog oružja i zabrana atomskih proba.

1996. – Šest ruskih, francuskih i američkih kosmonauta susrelo se na „Miru“, uključujući Klodi Andre Deze, prvu Francuskinju u kosmosu, koja je tog dana na tu rusku kosmičku stanicu lansirana ruskom raketom „Sojuz-U“.

2002. – Prilikom pada helikoptera tipa „Mi-26“ u Čečeniji – za koji su odgovornost preuzeli islamski teroristi – poginulo je 118 ruskih vojnika, što je najveći pojedinačni gubitak ruske vojske tokom višegodišnjih oružanih sukoba u toj ruskoj kavkaskoj republici.

2002. – U svom stanu u Bagdadu pronađen je mrtav palestinski terorista Abu Nidal, koji je navodno tri dana ranije izvršio samoubistvo.

2003. – U najgorem napadu u istoriji Ujedinjenih nacija, islamski teroristi su kamionom natovarenim eksplozivom razorili središte UN u Bagdadu, usmrtivši 22 ljudi, uključujući specijalnog predstavnika UN u Iraku Serža Vijeiru de Mela.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 19, 08, 2012.