Na današnji dan 1876. godine rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpske akademije nauka) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija.

Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise „Južnoslovenski filolog“ i „Naš jezik“. Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SAN (danas SANU) je izdala prvu knjigu velikog „Rečnika književnog i narodnog jezika“. Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: „O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku“, „Pravopis srpskog jezika“, „Dijalekti istočne i južne Srbije“, „O dvojini u slovenskim jezicima“, „Galički dijalekat“.

Danas je ponedeljak, 13. avgust, 226. dan 2012. Do kraja godine ima 140 dana.

1521. – Slomivši otpor Asteka španski osvajač Ernan Kortes zauzeo je i razorio Tenočtitlan, sadašnji Sijudad Meksiko.

1624. – Francuski kralj Luj XIII postavio je za prvog ministra (predsednika vlade) kardinala Armana Rišeljea, ličnost koja će imati veliku ulogu u istoriji Francuske i Evrope.

1792. – Francuski revolucionari uhapsili su članove kraljevske porodice (Burbon-Orlean) tri dana posle ukidanja monarhije i zbacivanja kralja Luja XVI. Pokušaj bega iz Francuske biće formalno opravdanje za ubistvo kralja.

1806. – Započeo je boj na Mišaru.U bici na uzvišici Mišar kod Šapca gotovo desetostruko malobrojniji Srbi do nogu su u Prvom srpskom ustanku potukli Turke. Nastojeći da uguši ustanak Porta je uputila vojsku iz Bosne pod Sulejman pašom Skopljakom. Ustanički vođa Karađorđe dočekao je Turke na Mišaru, dobro ušančen. Prvi turski napad je uspešno odbijen, a zatim je stupila u dejstvo do tada skrivena srpska konjica. Turci su se uz velike gubitke povukli, pri čemu se deo utopio u Savi prilikom bega u Srem, koji se kao austrijska teritorija nalazio van domašaja srpskih ustanika.

1813. – Izašao je prvi broj „Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Viene“. Bio je to prvi dnevni list kod Srba. Izlazile su svakog dana, osim nedeljom i praznicima. Pokretači „Novina“ bili su studenti medicine Dimitrije Davidović i Dimitrije Frušić, bivši đaci Karlovačke gimnazije. List u kojem je Vuk Stefanović Karadžić začeo modernu srpsku novinsku književnu kritiku je izlazio do 1822. kad je ugašen zbog problema sa štamparijom.

1826. – Umro je francuski lekar Rene Teofil Jasent Lenak, koji je 1819. izumeo stetoskop.

1863. – Umro je francuski slikar Ežen Delakroa, glavni predstavnik romantizma. Ilustrovao je Geteovog „Fausta“ i napisao „Dnevnik“ u kojem je izložio zapažanja o umetnosti. Dela: „Danteova barka“, „Ulazak krstaša u Carigrad“, „Na barikadama 28. jula 1830.“, „Pokolj na Hiosu“, „Smrt Sardanapala“.

1868. – U Peruu i Ekvadoru otpočela je serija zemljotresa u kojima je poginulo oko 25.000 ljudi.

1871. – Rođen je nemački revolucionar Karl Libkneht, jedan od osnivača i vođa Komunističke partije Nemačke. U Rajhstag (skupština) izabran je 1912. i uoči i tokom Prvog svetskog rata istupao je protiv nemačkog i međunarodnog imperijalizma. Jedini je među poslanicima glasao protiv ratnih kredita. Bio je među osnivačima organizacije „Savez Spartaka“ iz kojeg je decembra 1918. nastala KP Nemačke. Bio je jedan od vođa Novembarske revolucije u Nemačkoj 1918, ali je posle gušenja revolucije uhapšen i polovinom januara 1919. ubijen zajedno s Rozom Luksemburg.

1888. – Rođen je škotski pronalazač Džon Logi Berd, pionir televizije, koji je 1923. izveo prvi prenos televizijske slike kao crno-bele siluete, a 1925. kao slike s polutonovima. Godine 1927. konstruisao je prvi uređaj za noćno osmatranje pomoću infracrvenih zraka, a 1928. je izveo prvi prekookeanski televizijski prenos između Londona i Hortsdejla u SAD.

1899. – Rođen je engleski filmski režiser Alfred Džozef Hičkok. Proslavio se filmovima kriminalističkog žanra kao i horor filmovima u kojima je samo njemu svojstvenim cinizmom slikao građansko društvo. Bio je majstor filmske montaže, napetosti i ambijenta. Filmovi: „Čovek koji je suviše znao“, „Rebeka“, „Ptice“, „Psiho“, „39 stepenica“, „Tajni agent“, „Ozloglašena“, „Slučaj Paradin“, „Konopac“, „Prozor u dvorištu“, „Pozovi M radi ubistva“, „Nevolje sa Harijem“, „Marni“, „Topaz“, „Porodična zavera“, „Frenezija“, „Vrtoglavica“, „Sever-severozapad“.

1910. – Umrla je engleska medicinska sestra Florens Najtingel, utemeljivač profesije medicinskih sestara, čiji se rođendan (12. maj) obeležava kao međunarodni Dan medicinskih sestara. Tokom Krimskog rata, polovinom 19. veka, organizovala je bolnice pri britanskom ekspedicionom korpusu i znatno je reformisala sanitetsku službu i negu ranjenika i bolesnika. Zahvaljujući tome, smrtnost u britanskim poljskim bolnicama je smanjena sa 40 na dva odsto. Otvorila je prvu školu za medicinske sestre, a njene učenice su posle Prvog svetskog rata – u kojem su lečile srpske vojnike – pomogle osnivanje takve škole u Beogradu. Prva generacija medicinskih sestara iz te škole izašla je 1924. godine.

1912. – Umro je francuski kompozitor Žil Emil Frederik Masne, profesor Konzervatorijuma u Parizu, jedan od najznačajnijih predstavnika tipično francuskog duha u muzičkoj umetnosti Evrope 19. veka. Njegova dela su prepoznatljiva po stilu koji karakterišu elegancija, jasnoća i prefinjenost. Komponovao je više od 20 uglavnom lirskih opera. Dela: opere „Manon“, „Verter“, „Don Kihot“ i „Tais“, baletska muzika, oratorijumi, kantate, solo pesme.

1913. – Rođen je izraelski državnik Menahem Begin, prvi predsednik vlade Izraela koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i predsednikom SAD Džimijem Karterom, 1977. u Vašingtonu je potpisao mirovni ugovor s Egiptom. U tek osnovanoj državi Izrael 1948. oformio je pokret „Herut“ (sloboda), od kojeg je nastala partija „Likud“ (jedinstvo). U vladu je ušao 1967, a od 1977. do 1983, kada je podneo ostavku, bio je predsednik vlade. Sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu nagradu za mir. Važio je za „čoveka najtvrđe linije s vizijom za kompromis“. Dela: „Pobuna“, „Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija“, „Bele noći“, „U podzemlju“.

1913. – Rođen je kiparski arhiepiskop Makarios III, vođa pokreta za nezavisnost Kipra od Velike Britanije i prvi predsednik te mediteranske zemlje od 1960. do smrti 1977. Bio je i jedan od lidera Pokreta nesvrstanih zemalja.

1914. – Francuska je u Prvom svetskom ratu objavila rat Austro-Ugarskoj.

1923. – Mustafa Kemal, poznat kao Kemal Ataturk, postao je prvi predsednik Turske. Tokom vladavine do smrti 1938. radikalnim reformama iz korena je izmenio lik zemlje: zaveo je u Turskoj svetovni poredak, sproveo je agrarnu reformu, ukinuo kalifat, doneo savremene zakone, reformisao jezik i pravopis, zabranio je nošenje fesa i orijentalne nošnje. Uopšte ustrojio je Tursku u skladu sa evropskim uzorima.

1927. – Rođen je kubanski revolucionar i državnik Fidel Kastro, pod čijim vođstvom je na Kubi svrgnuta diktatura Fulhensija Batiste i izvedena revolucija. Njegov prvi pokušaj zbacivanja Batiste nije uspeo pošto je, uz znatne gubitke, propao napad na kasarnu Monkada u Santjago de Kuba 26. jula 1953. Kastro je potom osuđen na 15 godina robije, ali je pomilovan 1955. Po izlasku sa robije osniva „Pokret 26. jula“ i odlazi u Meksiko, gde organizuje pristalice. U decembru 1956. iskrcava se na Kubu i u zoni Sijera Maestre započinje pobunu. Ušao je, s njegovim jedinicama kao pobednik, u Havanu 1. januara 1959. nakon Batistinog bega s Kube. U februaru 1959. Kastro postaje predsednik vlade, 1965. šef Komunističke partije Kube, a 1976. i vrhovni komandant oružanih snaga.

1942. – U noćnom jurišu na hrvatsko utvrđenje Kupres u Drugom svetskom ratu poginuo je partizanski komandant Simo Šolaja. Predvodio je jedan krajiški bataljon po imenu“Iskra“. Po izbijanju ustanka 1941. postao je vođa srpskih seljaka u svom kraju, izuzetno omiljen zbog pravičnosti, poštenja i hrabrosti. Posmrtno je proglašen za narodnog heroja.

1946. – Umro je engleski pisac Herbert Džordž Vels, jedan od prvih autora naučno-fantastične literature, autor mnogih popularno-naučnih, istorijskih, socijalnih i fantastičnih romana i pripovedaka. Dela: „Rat svetova“, „Vremenska mašina“, „Istorija sveta“, „Ostrvo doktora Moroa“, „Hrana bogova“, „Nevidljivi čovek“, „Novi Makijaveli“, „Tono Bangi“, „Čovečanstvo“, „Novi svet“, Nauka o životu“, „Kips“.

1961. – Granica između istočnog i zapadnog Berlina kod Brandenburške kapije je zatvorena, što je bila najava podizanja Berlinskog zida.

1964. – U Velikoj Britaniji su izvršene poslednje smrtne kazne vešanjem nad dvojicom zatvorenika u Liverpulu i Mančesteru, osuđenim na smrt zbog ubistva.

1993. – U šestospratnom hotelu u Tajlandu, koji se iznenada srušio, poginulo je više od 120 ljudi.

1998. – Švajcarske banke i jevrejske grupe postigle su sporazum kojim je predviđena suma od milijardu i 250 miliona dolara nadoknade za žrtve Holokausta u Drugom svetskom ratu.

2003. – Teroristi iz pravca obližnjeg albanskog sela otvorili su rafalnu paljbu iz automatskog oružja na srpsku decu iz metohijskog sela Goraždevac kod Peći koja su se kupala u Bistrici i ubili dvojicu dečaka, a šestoro dece ranili. Predstavnici policije UNMIK-a saopštili su da će „prevrnuti svaki kamen“ da bi otkrili ubice, ali – kao i posle brojnih drugih zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji – „istraga“ nije makla dalje od početka.

2003. – Libija je pristala da isplati 2,7 milijardi dolara porodicama 270 ljudi poginulih u eksploziji bombe u avionu kompanije „Pan Ameriken“ iznad Lokerbija u Škotskoj 1988.

2004. – U Atini su otvorene 28. letnje Olimpijske igre, prve u Grčkoj posle prvih Olimpijskih igara modernog doba u istom gradu 1896.

2007. – Najmanje 36 osoba izgubilo je život kada se srušio most u izgradnji, u centralnoj Kini. Most dug 320 metara je građen preko reke Điantuo u jugoistočnoj provinciji Hunan. Naknadno je utvrđeno da se konstrukcija srušila pošto beton koji je korišćen nije bio armiran. Na gradilištu su u trenutku nesreće bila 123 radnika.

2008. – Penzionisani general jugoslovenske vojske i poslednji ministar odbrane (od 1988. do 1992.) negdašnje SFRJ Veljko Kadijević, ukazom predsednika Dmitrija Medvedeva postao je državljanin Rusije. Kadijević je bio ministar odbrane SFRJ u vreme vojnih operacija JNA 1991. oko Dubrovnika i Vukovara.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 12, 08, 2012.