Na današnji dan 1944. godine, na zahtev izbegličke jugoslovenske vlade, koja je to učinila pod pritiskom britanskog premijera Vinstona Čerčila, kralj Jugoslavije Petar II je u Drugom svetskom ratu oduzeo komandu Dragoljubu Draži Mihailoviću i priznao Josipa Broza Tita za jedinog vođu jugoslovenskih snaga otpora nemačkoj okupacionoj sili.

 

Danas je sreda, 29. avgust, 242. dan 2012. Do kraja godine ima 124 dana.

1521. – Turci su pod komandom sultana Sulejmana II, posle dvomesečne opsade, prvi put osvojili Beograd. Potom su silom iselili većinu stanovnika i grad temeljno opljačkali, odnevši u Carigrad mnoge kulturne i istorijske vrednosti. Između ostalog tada je deo stanovnika odveden u Carigrad i vekovima su njihovi potomci važili kao vrsni znalci pojedinih zanata u tom gradu.

1526. – Više od 100.000 Turaka pod komandom sultana Sulejmana II porazilo je kod Mohača (u današnjem mađarskom delu Baranje) za manje od dva časa oko 30.000 Mađara, čime je nestala Ugarska kao samostalna država. U bici je poginulo čak 24.000 mađarskih vojnika, uključujući i ugarskog kralja Ludovika odnosno Lajoša II. Turci su ubrzo obrazovali pašaluk s centrom u prestonici Mađarske Budimu i on će postojati sve do pobedonosnih pohoda Eugena Savojskog na samom kraju 17. veka.

1619. – Rođen je francuski državnik Žan Batist Kolber, ministar finansija kralja Luja XIV, jedan od rodonačelnika privrednog protekcionizma. Uveo je zaštitne carine, dao velike povlastice industriji, povećao izvoz, ojačao kolonijalnu ekspanziju i eksploataciju. Usavršio je i povećao trgovačku i ratnu mornaricu i modernizovao ratne luke. Izgradio je čitav sistem kanala.

1632. – Rođen je engleski filozof Džon Lok, jedan od utemeljivača empirizma. Osporavao je teoriju o urođenim idejama i principima i uspostavio načelo da nema ničeg u razumu što prethodno nije prošlo kroz čula i da sve ideje kojima razum operiše potiču iz iskustva. Kao politički filozof zalagao se za versku toleranciju i poštovanje mišljenja i opredeljenja drugih, za ograničenje vladarske moći i zakonsku zaštitu individualnih prava i sloboda građana. Snažno je uticao na kasnije filozofe empiričare i teoretičare liberalnog društva i građanske države. Dela: „Ogled o ljudskom razumu“, „Pisma o toleranciji“, „Dve rasprave o vladi“, „Vaspitanje“.

1756. – Invazijom na Saksoniju, pruski kralj Fridrih II otpočeo je Sedmogodišnji rat.

1792. – Najmanje 900 ljudi udavilo se na britanskom ratnom brodu „Rojal Džorž“ u kanalu Spithed kod južne engleske luke Portsmaut, gde je bio na opravci.

1820. – U Portugalu je pod uticajem ideja Francuske revolucije izbila antimonarhistička pobuna, posle koje je kralj Žoao VI prisiljen da prihvati demokratski ustav, koji je suspendovao već 1821.

1825. – Portugal je priznao nezavisnost Brazila pod carem Pedrom I. Vladar nove države bio je princ iz portugalske vladarske porodice – Braganca.

1842. – Prvi opijumski rat između Velike Britanije i Kine okončan je mirom u Nankingu, kojim su Kanton, Šangaj i ostale kineske luke otvorene za britanske trgovce. Britanci su dobili široke trgovinske povlastice, a Kina je, posle uplitanja ostalih velesila, postupno potpala pod uticaj zapadnih država i zapadne kulture.

1862. – Rođen je belgijski pisac flamanskog etničkog porekla Moris Meterlink, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. Dela: pozorišni komadi „Peleas i Melisanda“, „Mona Vana“, „Plava ptica“, „Princeza Malen“, dela filozofsko-lirske inspiracije „Mudrost i sudbina“, „O smrti“, „Život pčela“, „Život mrava“, zbirka pesama „Topli staklenci“.

1871. – Rođen je francuski državnik Alber Lebren, predsednik Francuske od 1932. do 1940. Kao poslednji predsednik Treće republike, posle nemačke okupacije u Drugom svetskom ratu nateran je da vlast preda vladi maršala Petena – koja je obrazovana pod pritiskom okupatora.

1885. – Nemački inženjer Gotlib Dajmler patentirao je prvi motocikl.

1915. – Rođena je švedska glumica Ingrid Bergman, koja je svetsku slavu stekla filmovima snimljenim u SAD. Filmovi: „Dr Džekil i gospodin Hajd“, „Za kim zvona zvone“, „Plinsko svetlo“ (Oskar), „Ozloglašena“, „Trijumfalna kapija“, „Jovanka Orleanka“, „Stromboli“, „Evropa 51“, „Mi žene“, „Helena i muškarci“, „Anastasija“ (Oskar), „Intermeco“, „Volite li Bramsa“, „Poseta“, „Begunac u Beču“, „Kazablanka“ (Oskar).

1922. – Rođen je Ričard Blekvel, holivudski dizajner i kreator, tvorac liste „Deset najgore odevenih žena sveta“. Prvu listu te vrste objavio je 1960. i na njoj se na prvom mestu našla italijanska glumica Ana Manjani, a na drugom Brižit Bardo. Naredne godine drugo mesto je pripalo Sofiji Loren. Godine 1969. britanska kraljica Elizabeta Druga našla se na prvom mestu Blekvelove liste.

1923. – Rođen je engleski filmski i pozorišni glumac, producent i režiser Ričard Semjuel Atenboro, koji je igrao u više od 60 filmova i ostvario niz sjajnih uloga. Filmovi: „Mladi Vinston“, „Nedostižni most“, „Magija smrti“, „Gandi“.

1945. – Trupe SAD pod komandom generala Džordža Maršala počele su iskrcavanje na tlo poraženog Japana.

1949. – Sovjetski Savez je izveo prvu eksploziju atomske bombe, ali je Moskva o tome ćutala. Kad su 22. septembra 1949. eksploziju potvrdile vlade SAD, Velike Britanije i Kanade, postalo je jasno da je teorija vlade SAD o globalnoj nadmoći oborena. Činjenica da Sovjetski Savez poseduje atomsko oružje je izazvala veliko komešanje u Vašingtonu, a pojedinci u vladajućim krugovima predlagali su preventivni rat – dok još postoji premoć SAD.

1958. – Rođen je američki muzičar afroameričkog porekla Majkl Džozef Džekson. Rođen je u porodici muzičara i debitovao je na profesionalnoj sceni sa svega jedanaest godina kao član grupe „Džekson 5“. Samostalnu karijeru započeo je 1971. Pet njegovih albuma spadaju među najprodavanije u istoriji muzike: „Off the Wall“ (1979.), „Thriller“ (1982.), „Bad“ (1987.), „Dangerous“ (1991.) i „History“ (1995.). Ukupno, njegovi albumi prodati su u više od 750 miliona primeraka. Spada među retke koji su u „Rokenrol hol slavnih“ uvršteni u dva navrata. Vlasnik je i Ginisovog rekorda za „Najuspešnijeg zabavljača svih vremena“ kao i 13 „Gremi“ nagrada. Džekson, neretko nazivan „Kraljem popa“, bio je, između ostalog, poznat i po izuzetno ekstravagantnom životu.

1960. – Jordanski predsednik vlade Haza el Madžali poginuo je u podmetnutoj eksploziji, za šta su optuženi islamski teroristi iz Sirije.

1975. – U prevratu je oboren predsednik Perua general Huan Velasko Alvarado, a vlast je preuzeo predsednik vlade, general Fransisko Morales Bermudes.

1975. – Umro je irski državnik Emon de Valera, vođa partije „Šin fejn“ od 1917. do 1926, s dva kraća prekida premijer od 1937. do 1959, posle čega je do 1973. bio predsednik Irske. Zbog učešća u ustanku „Crvena pastva“ 1916, Englezi su ga osudili, prvo na smrt pa na doživotnu robiju, ali je oslobođen 1917. Predvodio je 1922. Dablinski ustanak, posle čije je propasti 1923. objavio kraj oružane borbe, ali je ipak uspeo da izdejstvuje da London prizna samostalnost Irske (bez Severne Irske, osim jednog malog dela Alstera). Bio je 1932. predsednik Društva naroda.

1987. – Umro je američki filmski glumac Li Marvin, briljantan tumač uloga brutalnih otpadnika i ljudi sa margine društva. Filmovi: „Velika trka“, „Komančerosi“, „Dvanaest žigosanih“, „Čovek koji je ubio Liberti Valansa“, „Kat Balu“ (Oskar), „Monti Valš“, „Point Blank“, „Pakao Pacifika“, „Ubice“.

1991. – Sovjetska skupština suspendovala je Komunističku partiju i zamrznula njene bankovne račune, pod optužbom da je bila umešana u pokušaj državnog udara.

1995. – Rukovodstva SR Jugoslavije i Republike Srpske dogovorila su se o formiranju jedinstvene delegacije za predstojeće mirovne pregovore o Bosni, sa Slobodanom Miloševićem, tada predsednikom Srbije, na čelu.

1995. – Predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze lako je povređen (ogrebotina) prilikom snažne eksplozije automobila-bombe ispred zgrade skupštine u Tbilisiju.

1996. – Ruski avion tipa „Tupoljev 154“, koji je prevozio rudare na udaljeno arktičko ostrvo, udario je u jedan planinski vrh u Norveškoj. Najtežu avionsku nesreću na novreškom tlu nije preživeo niko od putnika i članova posade, ukupno 141 lice.

1998. – Prilikom pada kubanskog „Tupoljeva“ odmah po poletanju sa aerodroma u glavnom gradu Ekvadora Kito poginulo je 81 lice, putnici i posada aviona.

2000. – Okružno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnice protiv 14 zapadnih lidera, zbog ratnih zločina tokom NATO agresije na Srbiju (SRJ) u proleće 1999.

2003. – U eksploziji atomobila-bombe ispred džamije u iračkom gradu Nadžaf poginule su 83 osobe, uključujući i vođu šiitskih muslimana u Iraku ajatolu Muhameda Bakera el Hakima.

2005. – U naletu razornog uragana „Katrina“, koji je pogodio jug Sjedinjenih Američkih Država, život je izgubilo 1.800 osoba, a materijalna šteta dostigla je 118 milijardi dolara.

2006. – Najmanje 36 osoba je poginulo, a 45 je povređeno u eksploziji u centralnom Iraku, dok su prikupljali naftu iz bazena formiranih oko naprsle cevi naftovoda. Incident se dogodio u ruralnom području u blizini grada Divanija, oko 180 kilometara južno od Bagdada.

2007. – Najmanje sedam ljudi je poginulo, a šestoro je povređeno kada se srušila zgrada u izgradnji od 14 spratova u glavnom gradu Azerbejdžana Bakuu.I

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 28, 08, 2012.