1962. – Umro je nemački pisac Herman Hese, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1946, jedan od najznačajnijih književnika 20. veka.

Pisao je i poeziju, pojedine njegove pesme su antologijske vrednosti. Osnovna tema njegove proze je nesklad između kontemplativnog i čulnog. Specifična neprilagođenost normama savremenog građanskog poretka učinila ga je šezdesetih godina 20. veka idolom omladine na Zapadu. Dela: romani „Peter Kamencind“, „Pod točkom“, „Gertruda“, „Roshalda“, „Demijan“, „Sidarta“, „Stepski vuk“, „Igra staklenih perli“, „Narcis“, „Zlatousti“.

Danas je četvrtak, 9. avgust, 222. dan 2012. Do kraja godine ima 144 dana.

117. – Umro je rimski imperator Marko Ulpije Trajan. U periodu njegove vladavine (98-117) rimska imperija je dostigla najveći teritorijalni obim i, prema proceni, imala je oko 70 miliona stanovnika. Trajan je poslednji rimski vladar koji znatno proširio rimsku državu i bavio se osvajačkim ratovima uspešno. Bio je sklon velikim graditeljskim poduhvatima. Pošto nije imao dovoljno snage da se odupre varvarskim germanskim plemenima na severu, između Rajne i Dunava podigao je „Veliki zid“. Naročito mnogo gradio je na Balkanu, na kojem su se nalazile njegove najpoznatije građevine – kameni most preko Dunava kod Kladova koji je vezivao Gornju Meziju (sadašnja severna Srbija) s Dakijom, put desnom obalom Dunava od Singidunuma (Beograd) do mosta, kao i mnoga utvrđenja u Trakiji. I u Italiji je izgradio mnoštvo građevina, a u Rimu je podigao Trajanov stub s bareljefima na kojima su prikazani prizori iz rata s Dačanima – on je osvojio Dakiju (današnja centralna Rumunija).

1655. – U nastojanju da skrši rojalističke težnje, pošto je početkom godine raspustio parlament, Oliver Kromvel je podelio Englesku na 11 okruga s general-majorima kao guvernerima, čime je otpočela njegova diktatorska vladavina.

1792. – U Parizu su vođe jakobinaca stvorile ustaničku komunu koja je sutradan organizovala marš na kraljevsku palatu u Tiljeriju. Rulja je masakrirala Švajcarsku gardu koja je do poslednjeg čoveka ostala verna kralju, opljačkala i razorila dvor i svrgla kralja Luja XVI, čime Francuska postaje republika.

1830. – Luj Filip je formalno prihvatio krunu francuskog kralja, dva dana pošto ga je Nacionalna skupština izabrala umesto zbačenog Šarla X Burbonskog, zbačenog u Julskoj revoluciji.

1842. – SAD i Velika Britanija potpisale su sporazum kojim je određena granica između SAD i Kanade od Mejna do Velikih jezera.

1858. – U Posavini je izbila buna srpskih seljaka protiv turske vlasti u Bosni zbog pokušaja nasilnog ubiranja trećine njihove letine. Ustanak pod vođstvom prote Stevana Avramovića i popa Petka Jagovića zahvatio je sela između Brčkog, Gradačca i Modriče. Glavni napad turske vojske polovinom oktobra 1858. ustanici su odbijali dva dana, ali je potom otpor ugušen. Slom bune praćen je pokoljem, pa je narod masovno bežao preko granice (Save) u Austriju.

1896. – Rođen je švajcarski psiholog Žan Pijaže, prvi predsednik Švajcarskog psihološkog društva, osnivač Međunarodnog centra za genetičku epistemologiju, jedan od najuticajnijih psihologa 20. veka. Zasnovao je kognitivno-razvojnu (ili genetičko-strukturalističku) školu, čiji upliv se može meriti s nekadašnjim uticajem psihoanalize. Najviše je istraživao razvoj jezika, mišljenja i prosuđivanja kod dece, smatrajući da taj razvoj nije stalan, već da ga karakterišu različite faze, genetski programirane na različitim uzrastima. Dela: „Jezik i mišljenje deteta“, „Moralno suđenje kod dece“, „Poreklo inteligencije“.

1896. – Poginuo je nemački inženjer i pronalazač Oto Lilijental, jedan od pionira avijacije, isprobavajući dvokrilac koji je ranije iste godine konstruisao. Nesreću je izazvao jak udar vetra koji je prevrnuo letelicu i razbio je o tlo zajedno sa smelim pilotom, sedam godina pre istorijskog uspešnog leta američkih pionira avijacije, braće Rajt. Posmatrajući let ptica usavršio je jedrilicu i dokazao superiornost zakrivljenih nad ravnim krilima.

1918. – Rođen je američki filmski režiser Robert Oldrič, koji je snimao trilere, vesterne, filmove strave, psihološke drame i komedije. Filmovi: „Šta se dogodilo s Bebi Dzejn?“, „Vera Kruz“, „Apač“, „Dvanaest žigosanih“, „Poljubac smrti“, „Tiho, tiho Šarlota“, „Zatvorski krug“, „Veliki nož“, „Poslednji sumrak“, „Po zakonu i pendreku“, „Legenda o Lajli Kler“, „Grisomova banda“, „Ubistvo sestre Džordž“, „Zatvorsko dvorište“.

1919. – Rođen je italijanski kompozitor Ruđero Leonkavalo. Napisao je veliki broj opera, ali uspeh njegovog komada „Pajaci“ nije uspeo da ponovi.

1945. – Razvijen je prvi dokumentarni film snimljen u Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata – „Jasenovac“. Svedočanstvo o zločinima hrvatskih ustaša u najvećem koncentracionom logoru na Jugoistoku Evrope režirali su Gustav Gavrin i Kosta Hlavati, koji su napisali i scenario. Strahote kojima su bili izloženi zatočeni Srbi, Jevreji i Romi rekonstruisane su pomoću fotografija pronađenih u zaplenjenim nemačkim i hrvatskim arhivima kao i kod pojedinaca.

1945. – Na trećem zasedanju, koje je održano u Beogradu, AVNOJ se proglasio privremenom Narodnom skupštinom Demokratske Federativne Jugoslavije. Istog dana usvojen je i zakon o biračkim spiskovima i donesena odredba o pravu glasa žena i omladine iznad 18 godina.

1945. – Vazduhoplovstvo SAD je u Drugom svetskom ratu bacilo atomsku bombu na japanski grad Nagasaki, tri dana posle prve bombe bačene na Hirošimu. Iako je Japan još pre napada na Hirošimu nudio kapitulaciju. U Nagasakiju, gradu sa 260.000 stanovnika, usmrćeno je najmanje 74.000 ljudi. Neposredne posledice zračenja ostaće očigledne decenijama.

1965. – Bivša britanska kolonija Singapur postao je nezavisna država posle otcepljenja od Malezije, čija je federalna jedinica postala posle sticanja nezavisnosti od Britanije.

1974. – Zbog umešanosti u aferu „Votergejt“ predsednik SAD Ričard Nikson podneo je ostavku, a zakletvu kao novi šef države položio je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1975. – Umro je ruski kompozitor Dmitrij Dmitrijevič Šostakovič, član Srpske akademije nauka i umetnosti, čije kompozicije su čvrsto povezane sa ruskom muzičkom tradicijom. Napisao je monumentalnu „Petu simfoniju“, a u najtežim danima nemačke blokade Lenjingrada (danas Sankt Peterburg) u Drugom svetskom ratu „Sedmu (Lenjingradsku) simfoniju“. Ostala dela: opere „Nos“, „Ledi Makbet Mscenskog okruga (Katarina Izmajlovna)“, oratorijum „Šume pevaju“, simfonije, koncerti, kamerna muzika.

1992. – U Barseloni su završene 25. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 15.000 sportista iz 172 zemlje. Zbog sankcija UN, Srbija (SRJ) nije učestvovala u ekipnim sportovima, ali su medalje izborili naši strelci – Jasna Šekarić srebrnu, a Aranka Binder i Stevan Pletikosić bronzanu.

1995. – Gvatemalski putnički avion upao je u nevreme na letu od Majamija i srušio se u jedan vulkan, što nije preživeo niko od 65 ljudi u letilici.

1998. – U sukobu s policijom u severnoj indijskoj državi Kašmir poginuo je Ali Muhamed Dar, samoproklamovani „zamenik vrhovnog komandanta“ zabranjene separatističke islamske terorističke grupe Hizb-ul-Mudžahedin, organizacije koja nastoji da Kašmir nasilno pripoji Pakistanu.

1999. – Predsednik Rusije Boris Jeljcin ukazom je smenio predsednika vlade Sergeja Stepašina – kojeg je nepuna tri meseca ranije postavio na to mesto – i za novog šefa ruske vlade imenovao je Vladimira Putina.

2000. – Predsednik Venecuele Ugo Čaves doputovao je u Bagdad kao prvi izabrani šef države koji je posetio Irak posle invazije armije te zemlje na Kuvajt 1990.

2001. – U napadu palestinskog teroriste samoubice u Jerusalimu poginulo je 15 ljudi.

2007. – Filipinske trupe su u intenzivnim borbama protiv islamskih ekstremista na južnom ostrvu Jolo ubile najmanje 54 osobe. Islamski ekstremisti su pripadnici grupe Abu Sajaf, koja je povezana s Al-Kaidom i nalazi se na američkoj listi terorističkih organizacija.

2008. – Umro je palestinski pesnik Mahmud Darviš, najpriznatiji palestinski pesnik i jedan od najvećih pesnika arapskog jezika uopšte. Njegova poezija prevođena je na više od 20 jezika. Opisivao je borbu svog naroda za nezavisnost, kritikujući pri tom, i Izrael i palestinsko rukovodstvo kao i neslogu Palestinaca. Ranih sedamdesetih studirao je u bivšem Sovjetskom Savezu, a PLO je napustio 1993. u znak protesta zbog potpisivanja privremenog mirovnog sporazuma s Izraelom. Godine 1988. napisao je Manifist koji je poslužio kao deklaracija nezavisnosti palestinske države. Bio je cenjen širom Bliskog istoka i smatran je palestinskim nacionalnim pesnikom.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 08, 08, 2012.