Vagnerova muzika prvi put će prozvučati u izvođenju nekog orkestra iz Izraela: Kamerni orkestar pod upravom Roberta Peternostra u Nemačkoj sviraće „Zigfrid-idilu“. Muzičari takođe pozivaju da se prekine bojkot Vagnerove muzike u Izraelu koji se primenjuje još od 1930.-godina.
U nemačkom gradu Bajrejtu juče, 25.jula je počeo tradicionalni festival muzike Rikarda Vagnera (Richard Wagner, 1813-1883). Festival je osnovao sam kompozitor 1876. i ove godine se održava stoti put. Pored tradicionalnog programa uključujući i operu „Tangejzer“, na repertoaru su i druga Vagnerova dela iz različitog perioda, a tokom festivala nastupiće i Kamerni orkestar iz Izraela. Večeras (26. jula) je na programu simfonijska poema „Zigfrid –idila“ koju izraelski muzički kolektiv izvodi pod upravom Roberta Paternostra. Osim muzike nemačkog kompozitora, na koncertu će biti izvedeni i komadi kompozitora – Jevreja Izraelca Cvi Avnia, zatim Nemca Feliksa Mendelsona i Austrijanca Gistava Malera.
Vagnerov antismetizam je užasan, ali on je ipak bio veliki kompozitor
„Vagnerova ideologija i njegov antisemitizam – to je nešto užasno, ali s druge strane on je bio veliki kompozitor. I u 2011. godini je već došlo vreme kad treba da odvojimo čoveka od njegovog stvaralaštva“ izjavio je dirigent Paternostro agenciji Rojters (Reuters). „Moja najdublje ubeđenje je bilo da pomirim Izrael s Vagnerom“, rekao je on.
Stroga zabrana Vagnerove muzike u Izraelu
U Izraelu je Vagnerova muzika pod stogim embargom, a bojkot je počeo još pre obrazovanja ove države: takvu odluku je još 1938. doneo Palestinski orkestar (kasnije preimenovan u Izraelsku filharmoniju) i to odmah nakon „Kristalne noći” koja se desila u nacističkoj Nemačkoj između 9. i 10. novembra 1938. kada je izvršen besomučni zločinački pogrom Jevreja. Sada još uvek muziku genijalnog nemačkog kompozitora ne emituju ni radio stanice ni televizijska mreža, a pokušaji da se ona izvodi na sceni izazivaju oštre polemike u društvu. Glavni razlog takve dosledne pozicije odigrao je kako sam Vagnerov pogled na svet, tako i velika ljubav koju je prema njegovoj muzici gajio najveći krvnik Jevreja, vođa Trećeg rajha , Adolf Hitler.
Više pokušaja u proteklih 70 godina da se naruši tabu
Najbolji dirigenti Izraela Zubin Meta i Jegudi Menuhin pokušavali su da se dogovore oko izvođenja muzike prokaženog Nemca, ali u tome nisu uspeli, čak su ih sunarodnici i osudili za takvu želju. Danielu Barebojmu je uspelo da nagovori svoje muzičare, istina iz Berlinskog orkestra, da 2002. godine na Izraelskom muzičkom festivalu izvedu fragment iz Vagnerove opera „Tristan i Izolda“. Barenbojm je na vreme upozorio publiku da će slušati zabranjenu muziku, pa je deo slušalaca napustio dvoranu, dok su ostali na kraju koncerta pozdravili dirigenta ovacijama.
Na kraju krajeva, ti demarši nisu imali nikavog uticaja na tabu. Barenbojm, koji je uz to nastupao i u Rameli za arapski audotorijum, bio je prinuđen da se izvini za ove svoje postupke posle čega je 2004. godine dobio Volfovu, izraelsku „nobelovsku“ nagradu. Kamernom orekstru Izraela čak nije bilo dozvoljeno ni da uvežbava izvođenje nekog Vagnerovog dela u zemlji, pošto se i to smatarlo nedopustivim.
Još nije došlo vreme da se Vagnerova muzika izvodi u Izraelu
„Za nastupe s takvom muzikom u Izraelu još nije došlo vreme”, konstatuje Roberto Paternostro primetivši uz to da se sve veći broj ljudi „okreće Vagneru, posebno među mladima“.
Izraelskim muzičarima pozdravne telegrame su poslale organizator Festivala Katarina Vagner i kancelarka Nemačke Angela Merkel.
Autor: Branko Rakočević
Datum: 26, 07, 2011.