Na današnji dan 1427.godine umro je srpski vladar i pisac Stefan Lazarević, nazvan Stefan Visoki, knez od 1389. do 1402. potom despot, sin kneza Lazara Hrebeljanovića.

U prvo vreme vladao je očevim zemljama uz pomoć majke kneginje Milice i do 1402. priznavao je vlast turskog sultana Bajazita I, na čijoj se strani borio u bitkama na Rovinama 1395. kod Nikopolja 1396. i kod Angore 1402. Sultan mu je poklonio oblast Vuka Brankovića sa Prištinom i Peći. Posle poraza Bajazita kod Angore od strane Tamerlana, osamostalio se i približio Ugarskoj od koje je 1403. dobio Mačvu i Beograd koji je proglasio prestonicom a 1421. nasledio je Zetu. Srbija je pod njim doživela ekonomski i kulturni procvat. Godine 1412. objavio je Rudarski zakonik, važan pravni spomenik koji sadrži i statut grada Novo Brdo (najznačajniji rudnik srednjovekovne Srbije). Podigao je manastir Manasiju, okupljao je učene ljude i literate, nezavisno od porekla, poput Konstantina Filozofa, podsticao prepise i prevode knjiga, a i sam se bavio književnošću – napisao je poslanicu „Slovo ljubve“, delo neprevaziđene književne vrednosti. Sa grčkog je preveo „(Povest) O budućim vremenima“, napisao je „Nadgrobno ridanje nad knezom Lazarom“, i „Natpis na kosovskom stubu“. Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila za svetitelja.

Danas je četvrtak, 19. jul, 201. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 165 dana.

1545. – Brod „Meri Rouz“, ponos ratne flote engleskog kralja Henrija VIII, potonuo je u kanalu Solent između obale južne Engleske i ostrva Vajt, odvukavši u smrt više od 700 ljudi.

1814. – Rođen je američki pronalazač Semjuel Kolt, prema čijem je prezimenu nazvan revolver koji je konstruisao.

1819. – Rođen je švajcarski pisac Gotfrid Keler, najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj. Originalnim plastičnim stilom s istančanim humorom i simpatijama je opisivao male ljude njegove rodne Švajcarske, malograđane, katkad i groteskne likove. Dela: zbirke pripovedaka „Ljudi iz Zeldvile“, „Ciriške novele“, „Sedam legendi“, „Epigram“, romani „Zeleni Hajnrih“, „Martin Zalander“.

1834. – Rođen je francuski slikar, grafičar i vajar Iler Žermen Edgar Dega, virtuozni crtač, slikar kojeg je najviše zanimala živost i raznovrsnost pokreta. U početku realista, kasnije se približio impresionizmu. U uljanoj tehnici izradio je više sjajnih portreta, naročito u mladosti – kasnije se više služio pastelom. U zrelom dobu radio je gotovo isključivo figure (ciklusi „Balerina“, „Kupačica“, „Pralja“) a potkraj života i sitne figure u vosku i glini.

1855. – Rođen je vojvoda srpske vojske Živojin Mišić, učesnik svih ratova Srbije od 1876. do 1918, jedan od najbriljantnijih vojskovođa Prvog svetskog rata. Vojno obrazovanje stekao je na Artiljerijskoj školi u Beogradu i austrijskoj Streljačkoj školi, a na Vojnoj akademiji u Beogradu od 1898. do 1904. predavao je strategiju. U srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. uspešno je komandovao bataljonom, kao i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a 1904. je penzionisan zbog sumnje da je neprijateljski raspoložen prema oficirima-zaverenicima koji su 1903. ubili kralja Aleksandra Obrenovića. Zbog situacije u kojoj se Srbija našla posle austrougaske aneksije Bosne i Hercegovine aktiviran je 1909. U Prvom balkanskom ratu iskazao se kao sjajan strateg i jedan je od najzaslužnijih za pobedu nad Turcima 1912. u Kumanovskoj bici. U Balkanskim ratovima i na početku Prvog svetskog rata bio je pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande. Na sopstvenu molbu 15. novembra 1914, tokom Kolubarske bitke, postavljen je za komandanta Prve armije koja je zapala u veoma tešku situaciju. Uspeo je izuzetnim taktičkim potezima da zaposedne Suvoborski greben, a potom energičnim dejstvima potpuno razbije austrougarske trupe. Kolubarska bitka, posle koje je Mišić dobio čin vojvode, bila je sukob 300.000 austrougarskih vojnika sa 120.000 srpskih vojnika. Kao načelnik štaba Vrhovne komande srpske vojske rukovodio je 1918. pripremama za proboj Solunskog fronta i potom nezadrživom ofanzivom srpske vojske. Proboj Solunskog fronta koji je izvršila srpska vojska doveo je do kapitulacije prvo Bugarske i Austro-Ugarske, a zatim i drugih, što je dovelo do pobede saveznika u Prvom svetskom ratu. Dela: „Strategija“, „Srpsko-turski rat“. Preveo je „Taktiku“ Vilijema Balka. Posthumno je objavljena neka vrsta njegove autobiografije: „Moje uspomene“.

1866. – Umro je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji kompleksnih funkcija, teoriji parcijalnih jednačina, geometriji, teoriji brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova funkcija, Rimanova geometrija.

1870. – Odgovarajući na uvredljivu depešu kancelara Ota fon Bizmarka, koji je priželjkivao rat u želji da slomi prevlast Francuske u Evropi i ubrza ujedinjenje Nemačke pod vođstvom Pruske, francuski car Napoleon III je Pruskoj objavio rat. Poraz Francuske u ovom ratu označiće kraj takozvanog Drugog carstva i okončanje bonapartističkih tradicija.

1877. – Engleski teniser Spenser Gor pobedio je u finalu prvog turnira u Vimbldonu.

1883. – Na brdu Stražilovo iznad Sremskih Karlovaca sahranjeni su posmrtni ostaci srpskog pisca Branka Radičevića, 30 godina posle njegove smrti u Beču. Bio je to povod za veliku nacionalnu manifestaciju Srba sa teritorije tadašnje Austro-Ugarske monarhije.

1893. – Rođen je ruski pisac Vladimir Vladimirovič Majakovski, utemeljivač ruskog futurizma. Uticao na brojne ruske i evropske pesnike. Dela: zbirke pesama i poema „Ja!“, „Vladimir Majakovski“, „Oblak u pantalonama“, „Rat i svet“, „Čovek“, „Sve što je napisao Vladimir Majakovski“, „150.000.000“, „Majakovski se smeška“, „Majakovski se smeje“, „Majakovski se ruga“, „Pesme o revoluciji“, „O tome“, „Vladimir Iljič Lenjin“, „Dobro!“, drame „Stenica“, „Hladan tuš“.

1896. – Rođen je škotski pisac Arčibald Džozef Kronin, u čijim je delima, prožetim blagim romantizmom i društvenom kritikom, opisan život rudara i britanske srednje klase. Dela: romani „Šeširdžijin zamak“, „Citadela“, „Zvezde gledaju s neba“, „Španski vrtlar“, „Gospođa sa karanfilima“, „Tri ljubavi“, „Pregršt raži“, „Herojske godine“, „Judino drvo“, drama „Jupiter se smeje“, memoari „Pustolovine u dva sveta“.

1900. – Otvoren je pariski metro.

1918. – Nemci su počeli povlačenje preko reke Marne, posle propasti ofanzive na Francusku u Prvom svetskom ratu.

1936. – Umro je srpski geolog i političar Jovan Žujović, geolog svetskog glasa, utemeljivač geološke nauke u Srbiji, predsednik Srpske kraljevske akademije, profesor Beogradskog univerziteta, član mnogih inostranih društava i akademija. Osnovao je Srpsko geološko društvo, Mineraloško-geološki zavod i časopis „Geološki anali Balkanskog poluostrva“. Autor je mnogih radova iz svih oblasti geologije i prve geološke karte Srbije i Jugoslavije. Bio je ministar prosvete i spoljnih poslova Srbije i jedan od osnivača Republikanske demokratske stranke. U politiku je ušao pod uticajem Živojina Žujovića i Svetozara Markovića. Dela: „Geologija Srbije I i II“, „Topografska i petrografska geologija“, „Opšta geologija“.

1937. – U Beogradu su održane velike demonstracije povodom podnošenja Skupštini na ratifikaciju konkordata između Vatikana i Kraljevine Jugoslavije. U događaju nazvanom kasnije „Krvava litija“, žandarmerija je sprečila manifestacije sveštenstva i manje grupe vernika Srpske pravoslavne crkve. Konkordat koji je 1935. sklopila vlada Milana Stojadinovića nije ratifikovan zbog pritiska javnog mnjenja. Prvi takav ugovor poznat kao „Vormski konkordat“ sklopili su 1122. papa Kalikst II i car „Svetog Rimskog Carstva“ Henrih V. Kraljevina Srbija je potpisala Konkordat sa Vatikanom 1914. Pod tim terminom podrazumevaju se pravni sporazumi pojedinih država sa Rimskom stolicom, kojima se reguliše status Katoličke crkve i njenih vernika.

1943. – U nameri da oslabe italijanski fašistički režim, saveznici su u Drugom svetskom ratu sa 700 aviona zasuli tovarima bombi aerodrome i vojne poligone u blizini Rima, što je imalo strahovite posledice na raspoloženje vojske, moral stanovništva i stav dvora.

1947. – Ubijen je burmanski predsednik vlade Aung San, tvorac moderne Burme (danas Mjanmar). Atentat su organizovali desničari i izveden je tokom sednice vlade, kojom prilikom je ubijeno i šest ministara. Pre Drugog svetskog rata Aung San je bio najistaknutiji vođa nacionalnog pokreta za oslobođenje te zemlje od britanske kolonijalne uprave a 1942. u Tajlandu je osnovao Burmansku armiju nezavisnosti. S Japancima je učestvovao u proterivanju Britanaca, nadajući se nezavisnosti zemlje, ali je ubrzo – uvidevši da će Japan izigrati pokret za nezavisnost – pokušao da organizuje antijapanski pokret otpora. Osnovao je 1944. Antifašističku ligu narodnog oslobođenja, koja je 1945. pomogla saveznicima u oslobođenju Burme. Potom je predvodio širok pokret za dekolonizaciju i u aprilu 1947. je sklopio sporazum s britanskom vladom, na osnovu kojeg je Burma šest meseci posle njegove smrti postala nezavisna.

1956. – Lideri Jugoslavije, Indije i Egipta Josip Broz, Džavaharlal Nehru i Gamal Abdel Naser potpisali su tzv. Brionsku deklaraciju kojom su osudili blokovsku podelu sveta, što je bio prvi korak ka stvaranju Pokreta nesvrstanosti.

1965. – Umro je korejski državnik Singman Ri, prvi predsednik Južne Koreje, koji je kao vođa Liberalne partije, posle podele korejskog poluostrva, 1948. postao šef države. S vlasti se povukao 1960. pod pritiskom studentskih protesta širom zemlje zbog izbornih manipulacija.

1974. – Španski diktator Francisko Franko privremeno je zbog bolesti predao vlast princu Huanu Karlosu, koji je 1975. posle Frankove smrti, postao kralj Španije.

1980. – U Moskvi su otvorene 22. Olimpijske igre na kojima je učestvovalo 6.000 sportista iz 80 zemalja, ali se više od 45 država pridružilo SAD u bojkotu zbog sovjetske invazije na Avganistan 1979.

1992. – U eksploziji automobila-bombe u Palermu ubijen je Paolo Borselino, vodeći italijanski sudija u borbi protiv mafije.

1996. – Predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić podneo je ostavku na sve javne funkcije.

2006. – U samoubilačkum napadu automobilom-bombom u neposrednoj blizini šiitske džamije Kufa, 160 kilometara južno od Bagdada poginule su 43 a povređene 64 osobe.

2006. – Libanski predsednik vlade Fuad Seniora izjavio je da je 300 ljudi ubijeno, 1.000 ranjeno, dok je pola miliona raseljeno tokom izraelskog napada na Liban, i da će od izraelske vlade tražiti odštetu zbog nemerljivog gubitka.

2010. – Umro je Dejvid Voren, australijski izumitelj, pronalazač „crne kutije“. Voren je počeo da radi na takvom uređaju 1953. nakon učešća u istrazi nesreće jednog aviona. Reč je o napravi za snimanje podataka o letu aviona kao i razgovora u pilotskoj kabini. Prototip koji se pojavio 1956. australijska Uprava za civilno vazduhoplovstvo odbacila je kao bezvredan. „Crna kutija“ je danas obavezan, sastavni deo svih aviona.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 18, 07, 2012.