Ovih dana u Briselu na samitu Ervropske unije (EU) na dnevnom redu je aktuelni problem potpisnica Šengenskog sporazuma – talasi izbeglica iz Severne Afrike koji zapljuskuju Evropu.
Problem, istina nije nov – Evropska unija već deset godina pokušava da usvoji pravila o tretmanu izbeglica koja bi se primenjivala u svim članicama, ali u tome ne uspeva. Dok u jednoj zemlji članici EU status političkog izbeglice i azil dobija skoro ko god to zatraži, u drugoj azil praktično ne daju nikome. Dogovoreno je da se već 2012. godine usvoji jedinstveni režim o priznavanju statusa političkog emigranta koji bi se primenjivao u svim zemljama članicama EU. Primenom tih jedinstvenih pravila izgleda da će najgore proći državljani Ruske Federacije kojih u evropskim zemljama sa statusom izbeglica ima čak 18.500, najviše posle Avganistanaca.
U ovom ogledu ćemo podsetiti na deset slavnih izbeglica u svetu još od antičkih vremena do danas.
1. TEMISTOKLE (524-459. pre nove ere, p.n.e.). Atinski vojskovođa, proslavio se u vreme Grčko-persijskih ratova (V vek p.n.e.). Stvorio je od Atine vojno-pomorsku državu,osnovao Deloski savez grčkog polisa koji je odigrao odlučujuću ulogu u borbi protiv persijske najezde. Godine 471. p. n. e. kao gubitnik u unutar političkoj borbi, bio je podvrgnut ostrakizmu i po odluci Narodne skupštine proteran iz zemlje. Pobegao je kod persijskog cara Artakseksa I. Umro je (po drugoj verziji izvršio samoubistvo) 459. g. p.n.e.
2. KNEZ ANDFREJ KURBSKI (1528-1583), ostao je u istoriji zapamćen pre svega kao ruski emigrant – publicista. Na početku vladavine Ivana IV ulazio je u uski krug carevih saboraca, učestvovao u pohodima na Kazanj u vreme Livonskog rata. Godine 1564. pao je u nemilost, pobegao je u Litvaniju. Tri pisma koja je napisao i dva odgovora na njih koja je dobio od monarha, predstavljali su literarni spomenik VI veka u Rusiji „Prepiska Andreja Kurbskog i Ivana Groznog“. Umro je 1583. na svom imanju u Kovelju.
3. LUJ XVIII (1775-1824). Mlađi brat kralja Luja XVI uspeo da pobegne iz Francuske 1791. Posle smrti brata i pogubljenja njegovog sina Luja XVII, godine 1795. bio je proglašen za kralja Francuske, Luja XVIII. Dok se stalno nije nastanio u Engleskoj 1808. godine skitao je po Evropi, povremeno čineći usluge francuskim vlastima kad bi one to od njega tražile. U borbi za svoja prava ograničavao se na izdavanje manifesta, a na presto je stupio 1814. godine zahvaljujući antinapoleonovskoj koaliciji.
4. TADEUŠ KOŠUĆKO (1746-1817), poljski vojskovođa postao je poznat u vreme Rata za nezavisnost SAD koji je vođen od 1775-1783. Godine 1794. bio je na čelu Poljskog ustanka, zarobila ga je ruska vojska i zatvorila u Petropavlovsku tvrđavu. Posle puštanja na slobodu 1796. otputovao je u SAD, da bi se dve godine kasnije nastanio u Francuskoj. Odbio je pozive za saradnju i savezništvo i Napoleona i Aleksnadra I. Poslednje godine proveo je u Švajcarskoj gde je i umro 1817. godine.
5. LAV DAVIDOVIČ TROCKI (1879-1940). Jedan od boljševičkih vođa, dva puta je pre 1917. godine boravio u emigraciji, a treći put je napustio zemlju, Sovjetsku Rusiju, nakon što je izgubio borbu za vlast sa Josifom Visarionovičem Staljinom. Godine 1929. proteran je iz SSSR-a pod optužbom da je „organizovao antisovjetsku partiju“ i nastanio se na ostrvu Prinkipo u Mramornom moru gde je počeo da izdaje „Bilten opozicije“ i napisao „Istoriju ruske revolucije“. Posle toga je živeo u Francuskoj i Norveškoj, a od 1936. u Meksiku gde ga je po Staljinovoj narudžbi 1940. godine ubio agent NKVD-a.
6. DALAJ LAMA (1935-) Godine 1937. dvogodišnji dečak iz siromašne seljačke porodice bio je proglašen za reinkarnaciju dalaj-lame, da bi već 1940. stupio na presto vladara Tibeta. Pošto je kineska armija ugušila ustanak u Tibetu 1959, nastanio se u gradu Džaramsali u Indiji. Dalaj-lama je pokrenuo široku aktivnost koju sam predvodi o nenasilnom vraćanju slobode Tibetu, za koju je 1989. godine dobio Nobelovu nagradu za mir.
7. RUHOLA MUSAVI HOMEINI (RUHOLLAH MOSTAFAVI MOOSAVI KHOMEIN, 1902-1989). Početkom 1960.-ih godina postao je ogorčeni protivnik režima iranskog šaha smatrajući da su reforme koje on sprovodi suprotne principima islama. Bio je proteran iz Irana, u emigraciji je razradio ideju o uspostavljanju teokratske države na čelu sa duhovnim vođom. Njegovo učenje je dovelo u krajnjem ishodu do islamske revolucije u Iranu 1979. godine posle koje je Homeini sve do svoje smrti 1989. zauzimao najvišu upravljačku funkciju u zemlji.
8. ŽAN-BEDEL BOKASA, SALAH ED-DIN AHMED (1921-1966.).Došao na vlast u Centralnoj Afričkoj Republici 1966. državnim udarom. Godine 1979. Bokasa je nakon što je sebe proglasio za cara, bio svrgnut s vlasti. Bez obzira na to što je do prevrata u kome je oteran sa vlasti došlo uz pomoć Francuke, car Bokasa, kome su pripisivane i ljudožderske sklonosti, naselio se u zamku Ardikur nedaleko od Pariza. Godine 1986. se vraća u domovinu nadajući se da će mu narod povratiti tron, ali je bio uhapšen. Godine 1993. je izašao na slobodu, i kroz tri godine je umro.
9. BENAZIR BUTO (1953-2007.). Njen otac je 1977, smenjen sa mesta premijera Pakistana i ubijen. Benazir Buto je dugo bila u kućnom pritvoru. Otputovala je 1984. u London gde je predvodila Pakistansku narodnu partiju. Vratila se u zemlju 1986. i posle dve godine (1988.) izabrana za premijera. Godine 1999. zbog pretnje zatvorom po optužbi za korupciju, ponovo je emigrirala, odakle se vratila u zemlju 2007. godine i kroz tri meseca je bila ubijena u atentantu.
10. BORIS BEREZOVSKI (1969-). Jedan od prvih novih ruskih oligarha, bivši zamenik Saveta bezbednosti Ruske Federacije, izvršni sekretar Zajednice nezavisnih država, eks-poslanik Državne dume, emigrirao je 2000. godine u London kako bi izbegao zatvorsku kaznu zbog ekonomskih malverzacija. Izjavio je da je „žrtva Putinovg režima“ i 2003. godine dobio azil kao politički emigrant. Često tvrdi kako će se, ukoliko dođe do promene vlasti, vratiti u Rusiju u kojoj je dva puta pravosnažno osuđen u odsustvu zbog privrednog kriminala.
Autor: Branko Rakočević
Datum: 25, 06, 2011.