Na današnji dan 1858. godine rođen je srpski vojvoda Petar Bojović, oslobodilac Beograda 1918. Kao pitomac Artiljerijske škole učestvovao je u Srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878, a u Srpsko-bugarskom ratu 1885. istakao se hrabrošću u borbama na Vrabči, Slivnici, u Dragomanskom tesnacu, kod Pirota i Caribroda (sadašnji Dimitrovgrad).

U Prvom balkanskom ratu 1912. i 1913. kao načelnik Štaba Prve armije izuzetno je doprineo pobedama nad Turcima u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. U Drugom balkanskom ratu 1913. probio je bugarske položaje na Rajčanskom ridu, što je odlučilo ishod i Bregalničke bitke i rata. U Prvom svetskom ratu komandovao je Prvom armijom 1914. u Cerskoj bici i oslobodio Šabac, a dužnost nije napustio ni posle ranjavanja. Posle mučkog napada Bugara 1915, sa neuporedivo slabijim snagama sprečio ih je da prodru na Kosovo, što je omogućilo odstupanje srpske vojske. U januaru 1916. je, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika, postao načelnik Štaba Vrhovne komande i organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, a od septembra do novembra 1916. rukovodio je ofanzivom u kojoj su zauzeti Kajmakčalan i Bitolj. Zbog neslaganja sa savezničkom komandom o širini fronta dodeljenog srpskoj vojsci, u aprilu 1918. je smenjen i postavljen za komandanta Prve armije, koja je posle proboja Solunskog fronta zauzela Veles i Ovče polje, kod Kumanova razoružala Bugare, produžila gonjenje brojčano jače nemačke Druge armije i razbila je južno od Niša bez pomoći saveznika, koji su zaostali 200 kilometara. Na čelu Prve armije 1. novembra 1918. je oslobodio Beograd. Umro je 1945. u Beogradu, pošto je prethodno doživeo razna poniženja od strane novog režima. Sahranjen je praktično ilegalno i bez ikakvih počasti u gradu kojem je doneo slobodu.

Danas je ponedeljak, 16. jul, 198. dan 2012. Do kraja godine ima 168 dana.

1533. – Prema naredbi španskog osvajača Fransiska Pisara, ubijen je vladar Inka Ataualpa, iako je platio traženi otkup: jednu sobu punu zlata i dve pune srebra.

1661. – Stokholmska banka izdala je prve banknote u Evropi.

1723. – Rođen je engleski slikar Džošua Rejnolds, jedan od najvećih svetskih portretista, osnivač Kraljevske umetničke akademije 1768. i njen prvi predsednik. Snažno je uticao na englesko slikarstvo, ne samo umetničkim delima nego i kao autor zanimljivih rasprava o slikarstvu.

1796. – Rođen je francuski slikar Žan Batist Kamij Koro, autor intimnog pejzaža, sa izuzetno istančanim osećajem za tonove. Njegove ženske figure, obično u enterijeru, odlikuju se retkom delikatnošću strukture. Uradio je oko 2.000 slika, 300 crteža i desetak grafika.

1809. – U Peruu je izbio ustanak protiv španskih kolonijanih vlasti.

1867. – Žozef Monije patentirao je u Parizu ojačani beton.

1872. – Rođen je norveški polarni istraživač Rual Amundsen, prvi čovek koji je osvojio Južni pol. Poginuo je u junu 1928. u avionskoj nesreći, pokušavajući da pronađe nestalu italijansku ekspediciju koja je krenula ka Severnom polu. Napisao je delo „Južni pol“.

1890. – Umro je švajcarski pisac Gotfrid Keler, najveći pripovedač nemačkog govornog područja u Švajcarskoj. Istančanim humorom i sa simpatijama je opisivao svoje sunarodnike. Dela: zbirke pripovedaka „Ljudi iz Zeldvile“, „Ciriške novele“, „Sedam legendi“, „Epigram“, romani „Zeleni Hajnrih“, „Martin Zalander“.

1896. – Rođen je norveški političar Trigve Li, prvi generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1946. do 1952. Pre Drugog svetskog rata bio je sekretar Socijalističke partije Norveške i ministar pravosuđa, a posle nemačke invazije na Norvešku 1940. šef diplomatije u izbegličkoj vladi u Londonu.

1911. – Rođena je američka pozorišna i filmska glumica Virdžinija Katarina Mekmat, poznata kao Džindžer Rodžers, koja je svetsku slavu stekla kao partnerka Freda Astera u mnogim romantičnim mjuziklima, elegantnim i ljupkim igračkim numerama. Filmovi: „Mače po profesiji“, „Zvižduk u noći“, „Ne kladi se na ljubav“, „Veseli razvod“, „Ponoćna zvezda“, „Hoćemo li plesati“, „Priča o Vernon i Ireni Kastl“, „Kiti Foil“ (Oskar), „Major i Malena“, „Roberta“.

1917. – Boljševici su pokušali da prigrabe vlast u Rusiji ali nisu uspeli, posle čega se njihov vođa Lenjin povukao u ilegalu, dok je njegov bliski saradnik Lav Trocki uhapšen.

1921. – Rođen je francuski modni kreator Gi Laroš, jedan od najvećih „modnih diktatora“ 20. veka.

1925. – U Bagdadu je počela da zaseda prva izabrana skupština Iraka.

1945. – SAD su u pustinji Novog Meksika izvršile prvu probu atomske bombe, pod šifrovanim nazivom „Triniti“, na kojoj je od 1942. pod vođstvom atomskog fizičara Roberta Openhajmera radila „armija“ od oko 150.000 stručnjaka raznih profila.

1949. – Kineska oslobodilačka armija pod vođstvom komunista je ovladala celom Kinom, potpuno porazivši trupe vođe Kuomintanga Čang Kaj Šeka (lider nacionalističke Kine), koji se sa ostatkom svoje vojske povukao na ostrvo Tajvan (Formoza).

1950. – Na stadionu „Marakana“ u Rio de Žaneiru, Urugvaj je pred 199.000 gledalaca – bio je to najveći broj gledalaca koji je ikad prisustvovao jednoj fudbalskoj utakmici – u finalu svetskog prvenstva pobedio domaćina Brazil sa 2:1, osvojivši drugi put svetski fudbalski šampionat.

1969. – U istorijsku misiju ka Mesecu je poleteo američki vasionski brod „Apolo 11“ s astronautima Nilom Armstrongom, Edvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom, iz kojeg su 20. jula 1969. prvi ljudi kročili na tlo Zemljinog prirodnog satelita – Armstrong i Oldrin.

1979. – Sadam Husein je preuzeo dužnost predsednika Iraka.

1985. – Umro je nemački pisac Hajnrih Teodor Bel, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1972, majstor kratke priče. Najprevođeniji je nemački pisac posle Drugog svetskog rata. Dela: romani „I ne reče ni reči“, „Kuća bez čuvara“, „Bilijar u pola deset“, „Mišljenja jednog klovna“, „Grupna slika s damom“, zbirke pripovedaka „Putniče, naiđeš li u Spa…“, „Sabrano ćutanje doktora Murkea“, pripovetke „Voz je bio tačan“, „Na kraju službenog puta“, „Izgubljena čast Katarine Blum“.

1989. – Umro je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka, koji je decenijama dominirao svetskom muzičkom scenom, izvodeći žestokom emotivnošću i preciznošću veliki operski i koncertni repertoar. Vrhunski nivo je postigao dirigujući Berlinskom filharmonijom i orkestrom Bečke državne opere. Po majčinoj liniji bio je srpskog porekla.

1990. – Na Filipinima je u zemljotresu poginulo više od 1.600 ljudi.

1995. – Umro je engleski pisac Stiven Harold Spender. Počeo je da piše poeziju pod uticajem Španskog građanskog rata u kojem se borio na strani republikanaca. Docnije se odrekao ultralevih uverenja i priklonio se idejama liberalizma, a lirika mu je postala nežnija i romantičnija. Dela: zbirke pesama „Nepokretno središte“, „Ruševine i vizije“, „Rub bića“, „Plemeniti dani“, roman „Zaostali sin“, zbirka priča „Zapaljeni kaktus“, eseji „Razorni element“, „Stvaralački element“, „Borba modernih“, „Tridesete i posle“, autobiografski spis „Svet u svetu“.

2002. – Irska republikanska armija uputila je javno izvinjenje porodicama civila koji su poginuli tokom njene 30-godišnje borbe za otcepljenje Severne Irske od Britanije. Izvinjenje je stiglo na 30. godišnjicu tzv. krvavog petka 1972. kad je IRA u Belfastu aktivirala 20 bombi i stradalo je sedam civila i dva vojnika. Tokom 30 godina u akcijama IRE stradalo je 1.800 ljudi.

2005. – Bombaš samoubica digao je u vazduh kamion cisternu kod šiitske džamije u iračkom gradu Musajebu, usmrtivši 90 ljudi.

2007. – Najmanje 80 ljudi ubijeno je a 150 ranjeno u Kirkuku, gradu na severu Iraka, u dva napada automobilima bombama na kancelariju Patriotskog saveza Kurda kao i na jednu pijacu.

2007. – U zemljotresu jačine 6,8 Rihtera s epicentrom u Japanskom moru, koji je pogodio obalu najvećeg japanskog ostrva Honšu poginulo je devet, povređeno blizu 1.000 ljudi, dok je više od 12.000 evakuisano.

2008. – Istražni komitet pri Glavnom tužilaštvu Rusije saopštio je da su rezultati analiza uzoraka DNK potvrdili da su posmrtni ostaci pronađeni u jednoj šumi kraj Jekaterinburga pripadali careviću Alekseju i kneginji Mariji Romanov, potomcima poslednjeg ruskog cara Nikolaja II. Carska porodica pobijena u noći 16. na 17. jul 1918. u Jekaterinburgu (u sovjetsko vreme Sverdlovsk) na Uralu.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 15, 07, 2012.