1844. – Rođen je kralj Petar I Karađorđević (poznat i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921. Njegova vladavina obeležena je razvojem parlamentarne demokratije, ubrzanim privrednim i kulturnim napretkom i slobodom štampe.

Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s južnoslovenskim narodima i pod njegovim žezlom Srbija je postala neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog uređenja i žarište slobode i napretka. Ipak, njegova vladavina obeležena je i samovoljom grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika „Crne ruke“. Posle zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i 1871, kad je zbog ispoljene hrabrosti odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini evropski vladalac koji je to odličje zaslužio na bojnom polju. Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom. Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga je 15. juna 1903. izabrala za kralja. U narodu je zbog retkog poštenja i skromnosti nazivan „čika Pera“. U Balkanskim ratovima je kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske obale. Preveo je na srpski spis „O slobodi“ engleskog filozofa Džona Stjuarta Mila.

Danas je sreda, 11. jul, 193. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 173 dana.

1533. – Papa Klement VII zapretio je engleskom kralju Henriju VIII da će ga ekskomunicirati iz rimokatoličke crkve ako ne obnovi brak s Katarinom Aragonskom, od koje se razveo u maju 1533. Henri VIII je ignorisao pretnju, raskinuo sve veze s Vatikanom i 1534. osnovao je Anglikansku crkvu – proglasivši sebe za njenog poglavara.

1804. – Bivši potpredsednik SAD Aron Ber ubio je bivšeg ministra finansija Aleksandera Hamiltona u dvoboju izazvanom političkim rivalstvom i međusobnim optužbama.

1863. – Rođen je srpski biolog Živojin Jurišić, osnivač Muzeja srpske zemlje i Srpskog botaničkog društva. U rodnom Šapcu završio je gimnaziju, a Veliku školu u Beogradu. Proučavao je floru Srbije, Bugarske, današnje Makedonije i Bosne i objavio niz naučnih radova. Prikupio je veliku zbirku narodnih imena biljaka i popularisao biljne kulture.

1882. – Gušeći pobunu u Egiptu, britanske trupe su napale Aleksandriju, a zatim zauzele Kairo i čitavu zemlju. Potom je na međunarodnoj konferenciji utvrđen sporazum o bezbednosti Sueckog kanala, za Veliku Britaniju izuzetno značajnog plovnog puta zbog britanskih kolonija u Aziji, pa su od tada Britanci, zajedno s Francuzima, nadzirali Kanal, čime je Egipat potpao pod punu zavisnost od velikih sila. Egipat je tek 1956. preuzeo kontrolu nad Sueckim kanalom.

1920. – Rođen je američki filmski i pozorišni glumac ruskog porekla Taiđe Kan, poznat kao Jul Briner. Bio je retko upečatljiva, snažna ličnost. Igrao je u mnogim filmovima, ali je verovatno najviše upamćen po ulozi u muzičkom filmu „Kralj i ja“, za koji je nagrađen Oskarom, a i u pozorištu je godinama igrao u istoimenoj predstavi. Ostali filmovi: „Deset božjih zapovesti“, „Anastasija“, „Braća Karamazovi“, „Solomon i Saba“, „Sedmorica veličanstvenih“, „Taras Buljba“, „Zapadni svet“.

1921. – Posle pobede revolucije, privremena narodna vlada je proglasila nezavisnost Mongolije pod nazivom Narodna republika Mongolija.

1935. – Umro je francuski oficir jevrejskog porekla Alfred Drajfus, koji je 1894. lažno optužen da je Nemačkoj odavao vojne tajne i osuđen na doživotnu robiju, samo na osnovu sumnji i izjava grafoloških stručnjaka. Poslat je u jedan od najgorih zatvora u svetu u Francuskoj Gijani. U njegovu odbranu ustao je poznati pisac Emil Zola, koji je pod naslovom „Optužujem“ u listu „L'oror“ objavio otvoreno pismo predsedniku Republike. Tek u julu 1906. kapetan Drajfus je rehabilitovan, vraćen u vojsku i unapređen u čin majora.

1937. – Umro je američki kompozitor poreklom ruski Jevrejin Džordž Geršvin, koji je u klasičnu muziku uneo elemente folklora, popularne muzike, crnačkih duhovnih pesama i bluza. Dela: opera „Porgi i Bes“, simfonijska fantazija „Amerikanac u Parizu“, „Klavirski kloncert u F-duru“, kompozicije za klavir i orkestar, „Melanholična rapsodija“, muzika za filmove.

1960. – „Predsednik vlade“ provincije Katanga, Moiz Čombe – eksponent belgijskih i drugih zapadnih kompanija u Kongu – proglasio je „nezavisnost“ te rudnim blagom prebogate kongoanske provincije.

1978. – U eksploziji cisterne s tečnim gasom u španskom mediteranskom turističkom kampu u mestu San Karlos de la Rapita poginulo je najmanje 180 ljudi.

1979. – Američka vasionska stanica „Skajlab“ se posle šestogodišnjeg kruženja oko Zemlje raspala prilikom prizemljenja.

1982. – Umro je srpski pisac Mehmed-Meša Selimović, član Srpske akademije nauka i umetnosti, jedan od najvećih srpskih književnika 20. veka. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i do Drugog svetskog rata bio je profesor u gimnaziji u rodnoj Tuzli. Po izlasku iz ustaškog logora 1943. otišao je u partizane, a posle rata bio je direktor drame Narodnog pozorišta u Sarajevu, umetnički direktor „Bosna-filma“ i glavni urednik „Svjetlosti“. Zbog progona kojem su ga podvrgli bosanski političari, najviše zbog toga što je sebe definisao kao srpskog pisca, prešao je u Beograd i u njemu ostao do smrti. Selimović je jedna od najbitnijih pojava srpske književnosti uopšte. Dela: romani „Derviš i smrt“ „Tišina“, „Tvrđava“, „Magla i mjesečina“, „Krug“ (nedovršen), zbirke pripovedaka „Prva četa“, „Tuđa zemlja“, „Đevojka zlatne kose“, studija „Za i protiv Vuka“, eseji „Pisci, mišljenja, razgovori“, memoarska proza „Sjećanja“, nekoliko filmskih scenarija.

1989. – Umro je engleski pozorišni i fimski glumac, režiser i producent Lorens Olivije, jedan od najvećih tumača likova iz dela Vilijama Šekspira, prvi glumac kojem je za života dodeljena plemićka titula. Dobitnik je najvećeg broja nagrada „Emi“ za TV stvaralaštvo, nagrađivan je na festivalu u Kanu, dobio je Oskara za film „Hamlet“. Ostali filmovi: „Henri V“, „Ričard III“, „Princ i igračica“, „Tri sestre“, „Orkanski visovi“, „Rebeka“, „Ledi Hamilton“, „Keri“, „Otelo“, „Spartak“ , „Kartum“, „Ponos i predrasuda“, „Bani Lejk je nestala“, „Maratonac“.

1991. – Avion s muslimanskim hodočasnicima iz Nigerije srušio se u plamenu u gradu Džeda u Saudijskoj Arabiji, što nije preživeo niko od putnika. U avionu se nalazilo 261 lice, s članovima posade.

1995. – Vojska Republike Srpske zauzela je Srebrenicu i tokom narednih dana, prema izveštaju Komisije Vlade RS, ubijeno je oko 7.800 zarobljenih muškaraca, što je od strane Haškog tribunala okvalifikovano kao genocid. Prema dokumentaciji Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom, iz zaštićene zone UN Srebrenica muslimanske snage su od 1992. do 1995. u napadima na okolna srpska sela ubile 3.287 ljudi.

2000. – U eksploziji oštećenog naftovoda na jugu Nigerije poginulo je oko 200 ljudi.

2002. – Italijanska skupština dopustila je muškim naslednicima prestola da se vrate u zemlju, okončavši posle 56 godina njihovo izbeglištvo, kao posledicu saradnje pripadnika italijanske kraljevske kuće Savoja s fašističkim režimom Benita Musolinija.

2003. – Indija i Pakistan obnovili su autobuski saobraćaj između Nju Delhija i Lahorea, što je obnovilo nade u okončanje decenija neprijateljstva dveju susednih zemalja, koje razdvaja religioznost i pored ogromne etničke bliskosti.

2006. – Umro je osnivač i vođa legendarne britanske rok grupe „Pink flojd“ Sid Baret. Vođa „Pink flojda“ je rođen kao Rodžer Baret u Kembridžu, a članove buduće grupe Rodžera Votersa i Dejvida Gilmora upoznao je u školi u univerzitetskom gradu.

2006. – U sedam eksplozija bombi na železničkoj mreži u indijskom gradu Bombaju (Mumbaj) poginulo je oko 200 ljudi, a preko 700 je povređeno. Eksplozije su bile deo dobro koordinisanog napada za koji ni jedna teroristička grupa nije preuzela odgovornost, ali je sumnja pala na kašmirsku islamsku terorističku grupu „Laškar-e-Tajeba“, koja to poriče. Bombaj je finansijski centar savremene Indije.

2007. – Pakistanske snage bezbednosti proterale su naoružane verske ekstremiste iz Crvene džamije (Lal Masdžid) u Islamabadu, okončavši tako osam dana dugu opsadu i ulične sukobe u kojima je poginulo više od 80 ljudi. Vojska je prethodnog dana napala medresu kako bi isterala ekstremiste koji su navodno držali oko 150 talaca, među njima žene i decu. U napadu je poginulo devet vojnika i više od 50 ekstremista, uključujući vođu radikalnih islamista protalibanskog sveštenika Abdula Rašida Gazija.

2008. – Uneskov komitet za svetsku baštinu uvrstio je na svoju prestižnu listu 27 novih lokaliteta iz čitavog sveta, od Papue Nove Gvineje (Kuk) preko Saudi Arabije (Al Hidžr) do tri ostrva arhipelaga Vanuatu ili istorijskog jezgra San Marina.

2008. – Španski poslanici izrazili su podršku posebnim pravima velikih majmuna (na život i slobodu). Reč je o prvom poznatom slučaju da neko nacionalno zakonodavstvo takva prava dodeljuje životinjama.

2008. – Umro je Majkl Debejki, američki hirurg, inovator u oblasti hirurgije srca i krvnih sudova. Debejki je još tokom studija usavršio i dizajnirao neke medicinske instrumente. Razvio je veštačko srce i srčane pumpe neophodne prilikom presađivanja. Svetski poznat hirurg, radio je kao profesor Bejlor fakulteta u Hjustonu, kao i direktor čuvenog „Centra za srce“.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 10, 07, 2012.