Na današnji dan 1922.godine, rođen je Dejan Medaković, srpski istoričar umetnosti, istoriograf, književnik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti od 1999. do 2003. Rođen je u Zagrebu, tada Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, u porodici koja je dala niz velikana srpske kulture.

Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima. Od 1942. radio je u Muzeju kneza Pavla, a nakon rata u Muzeju grada Beograda, Ministarstvu za nauku i kulturu i Saveznom zavodu za zaštitu spomenika kulture. Radio je u Istorijskom institutu SAN (1952-1954). Doktorirao je tezom „Grafika srpskih štampanih knjiga XV-XVII veka“ 1954. Predavao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu do penzionisanja 1982. U Matici srpskoj rukovodio je istraživanjima iz oblasti istorije umetnosti. Uređivao je „Zbornik za likovne umetnosti Matice srpske“. Bavio se širokim rasponom tema, od srednjovekovne umetnosti do modernog slikarstva, ali najviše – srpskim barokom, srpskim kulturnim prilikama u 18. v. i srpskim slikarstvom 19. v. Autor je i nekolicine književnih dela i više zbirki poezije. Rukovodio je i osnovao (ili obnovio) niz kulturnih i naučnih projekata, poput „Vukove zadužbine“. Od 1995. redovni je član Evropske akademije sa sedištem u Salcburgu, a redovni član Lajbnicovog društva (Berlin) i počasni član Rumunske akademije postao je 2001. Dobitnik je nagrade za životno delo (Sedmojulske), austrijske Gindeldz nagrade, Herderove nagrade. Bio je počasni građanin Sremskih Karlovaca. Dela: „Beograd na starim gravirama“, „Srpski slikari 18. veka“, „Putevi srpskog baroka“, „Svedočenja“, „Istraživači srpskih starina“, „Barok kod Srba“, „Savina“, „Sent Andreja“, „Letopis Srba u Trstu“, „Srbi u Beču“, koautor „Istorije srpskog naroda“ 1-10 SKZ, „Hilandar“, sećanja: „Efemeris“ 1-5.

Danas je subota, 7. jul, 189. dan 2012. godine. Do kraja godine ima 177 dana.

1307. – Umro je engleski kralj Edvard I „Dugonogi“, koji je tokom vladavine od 1272. do smrti reformisao zakonodavstvo i uspostavio snažan administrativni sistem, proširivši ga i na Vels, čiju je autonomiju ukinuo.

1752. – Rođen je francuski pronalazač Žozef Mari Žakar, koji je 1801. izumeo mehanički tkački razboj, nazvan njemu u čast „Žakarova mašina“.

1816. – Umro je engleski pisac i političar irskog porekla Ričard Brinsli Batler Šeridan, čije se komedije naravi odlikuju izvrsnim komičnim likovima i duhovitim dijalogom. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator. Dela: komedije „Škola ogovaranja“, „Suparnici“, „Kritičar“.

1854. – Umro je nemački fizičar Georg Simon Om, koji je otkrio odnos struje elektromotorne sile i otpora u električnom kolu, nazvan prema njemu Omov zakon. Dao je znatan doprinos akustici, optici kristala i matematici. Jedinica za merenje električnog otpora u međunarodnom sistemu mera njemu u čast nazvana je – om.

1860. – Rođen je austrijski kompozitor i dirigent Gustav Maler. Bio je direktor Državne opere u Beču. Pod uticajem Ludviga van Betovena i Riharda Vagnera stvarao je kompozicije izrazitog dramskog naboja i snažnih emocija. Dela: deset simfonija, ciklusi solo pesama za glas i orkestar „Pesma o zemlji“, „Pesme mladića-putnika“, „Dečakov čudotvorni rog“, „Pesme o mrtvoj deci“.

1887. – Rođen je ruski slikar jevrejskog porekla Mark Šagal, izuzetan kolorista i crtač, jedan od najoriginalnijih slikara 20. veka. Veći deo života proveo je u Parizu, ali se inspirisao ruskim folklorom i uspomenama iz detinjstva. U grafičkim ciklusima ilustrovao je „Mrtve duše“ Nikolaja Gogolja, „Hiljadu i jednu noć“ i Bibliju. Takođe je oslikao parisku Operu, sinagogu u Jerusalimu, zgradu UN i uradio je vitraže u katedrali u Mecu.

1898. – SAD su anektirale Havajska ostrva. U prvo vreme Havaji su imali status kolonije Sjedinjenih Država, da bi 1959. postali pedeseta savezna država SAD.

1899. – Rođen je američki filmski režiser Džordž Dui Kjukor, holivudski perfekcionista, posebno uspešan u filmskoj muzičkoj komediji. Filmovi: „Mala žena“, „Silvija Skarlet“, „Romeo i Julija“, „Juče rođena“, „Zvezda je rođena“, „Devojke“, „My Fair Lady“, „Dejvid Koperfild“, „Filadelfijska priča“.

1911. – Rođen je italijanski kompozitor Đan Karlo Menoti, čije su opere s temama iz savremenog života, za koje je sam pisao libreta, stekle izuzetnu popularnost. Uspešno je kombinovao dramatske situacije karakteristične za 20. vek sa tradicionalnom formom italijanske opere, a u komponovanju se oslanjao na tradicionalne harmonije. Dela: opere „Konzul“, „Medijum“, „Amelija na balu“, radio opere „Devojka i lopov“, „Telefon“, balet „Sebastijan“.

1930. – Umro je engleski pisac Artur Konan Dojl, lekar po profesiji, koji se proslavio kao autor kriminalističkih romana i pripovedaka u kojima su glavni junaci izmišljeni detektiv Šerlok Holms i njegov prijatelj dr Votson. Začetnik je tog specifičnog književnog žanra. Bitno manju pažnju privukao je najboljim delima, solidnim istorijskim romanima. Plemićku titulu dobio je 1902. za zasluge u odbrani britanskih interesa, posebno u drugom Burskom ratu. Posle pogibije sina u Prvom svetskom ratu, odao se misticizmu. Dela: romani „Grimizna studija“, „Pustolovine Šerloka Holmsa“, „Uspomene Šerloka Holmsa“, „Baskervilski pas“, „Beli odred“, „Izgubljeni svet“, „Veliki burski rat“, istorijska studija „Istorija britanskog pohoda u Francuskoj i Flandriji“, delo o spiritualizmu „Istorija spiritualizma“, memoarska proza „Uspomene i pustolovine“.

1932. – Rođen je Džo Zavinul, austrijski džez-pijanista. Rođeni Bečlija (Jozef Erih Zavinul) ušao je u istoriju džeza svetskim hitovima „Mercy, Mercy, Mercy i „Birdland“. Osnovao je 1970. bend „Weather Report“, koji je postao jedan od najznačajnijih bendova u istoriji džeza. U njemu su svirali brojni veliki muzičari poput saksofoniste Vejna Šortera, bubnjara Pitera Erskajna i basiste Žaka Pastoriusa. Zavinul je docnije 1987. osnovao „Zavinul sindikat“, bend u kojem su se takođe smenjivali vrhunski muzičari. Džez magazin „Daun bit“ je čak 28 puta proglašavao Zavinula najboljim džez pijanistom.

1935. – Umro je srpski hemičar Sima Lozanić, prvi rektor Beogradskog univerziteta, član, izvesno vreme i predsednik, Srpske kraljevske akademije. Bio je profesor hemije na Filozofskom fakultetu Velike škole i potom Univerziteta u Beogradu, ministar privrede i spoljnih poslova u vladama Srbije 1894. i 1905. Izučavao je organsku hemiju, agrikulturnu hemiju i mineralne sirovine.

1937. – Japanska armija napala je kineski garnizon kod Lučioa (most Marka Pola) blizu Pekinga. Otpor kineskih snaga Japan je iskoristio kao povod za agresiju na Kinu.

1941. – Žikica Jovanović Španac, borac lokalnog partizanskog odreda, započeo je oružanu borbu pod vođstvom KPJ. On je u Beloj Crkvi, na lokalnom tradicionalnom ivandanjskom seoskom vašaru, ubio dvojicu pripadnika žandarmerije – Milenka Brakovića i Bogdana Lončara. Obojica su bili predratni žandari, Lončar i izbeglica iz NDH. Ovaj događaj prihvaćen je kasnije kao početak ustanka u Srbiji (Jugoslaviji). Odluka o podizanju ustanka od strane KPJ donesena je posle napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez, a ne posle okupacije i rasparčavanja Jugoslavije.

1960. – Pravdajući se zaštitom „ugroženih“ života svojih državljana, Belgija je, samo sedam dana posle proglašenja nezavisnosti Konga (do tada kolonija Belgijski Kongo) uputila padobranske jedinice u tu afričku zemlju. Kongoanski predsednik vlade Patris Lumumba odmah je zatražio intervenciju UN, ali blokovski podeljena svetska organizacija nije brzo delovala, pa je provincija Katanga objavila otcepljenje, što je izazvalo građanski rat. Lumumba, lider pokreta za samostalnost, veliki pesnik i simbol kongoanske nezavisnosti zbačen je u oktobru 1960, odveden u Katangu i ubijen u februaru 1961.

1978. – Solomonova ostrva u jugozapadnom delu Tihog okeana stekla su nezavisnost i ušla u Britanski komonvelt posle 85 godina britanske kolonijalne uprave.

1981. – Predsednik SAD Ronald Regan predložio je Sandru Dej O'Konor za sudiju Vrhovnog suda i ona je u septembru 1981. postala prva žena član najviše američke sudske instance.

1994. – U Jemenu je okončan dvomesečni građanski rat ulaskom severnojemenskih trupa u glavni grad Južnog Jemena Aden.

1995. – Bivši šef italijanske diplomatije Đani de Mikelis osuđen je zbog korupcije na četiri godine zatvora.

1998. – U Nigeriji je pod sumnjivim okolnostima umro najpoznatiji politički zatvorenik Mošud Abiola, za kog se tvrdi da je 1993. dobio izbore u toj afričkoj zemlji. Njegova smrt izazvala je višednevne nerede.

1999. – Američka duvanska industrija pretrpela je težak udarac jer je sudska porota u Floridi saopštila da je pušenje uzrok mnogih bolesti, što je ta industrija prikrivala od javnosti.

2005. – U seriji eksplozija koje su potresle londonski metro i raznele jedan gradski autobus, poginulo je 52, a povređeno oko 700 ljudi. Teroristička mreža Al-Kaida-Džihad u Evropi preuzela je odgovornost za ove bombaške napade u samom centru britanske prestonice.

2007. – Najmanje 100 ljudi je poginulo, a 250 je ranjeno u Tuz Kurmatu, gradu na severu Iraka, kada je na prepunoj pijaci bombaš-samoubica digao u vazduh kamion pun eksploziva.

2007. – Proglašeno je „novih“ sedam svetskih čuda tokom svečanosti na stadionu Benfike u Lisabonu. Veliki zid u Kini, Petra u Jordanu, Statua Hrista Spasitelja u Brazilu, Maču Piču u Peruu, piramida Čičen-ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji. Do ovakvog izbora je došlo glasovima oko 100 miliona ljudi širom sveta putem interneta i mobilnih telefona. Kritičari ovog izbora među kojima i UNESKO smatrali su da svetska čuda ne treba birati javnim glasanjem. Egipatske piramide u Gizi su jedine ostale sa izvorne liste sedam svetskih čuda starog veka, na kojoj su se još nalazili Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.

Izvor: RTV/Tanjug

Autor: Redakcija
Datum: 06, 07, 2012.