Srpska pravoslavna crkva danas, 28. juna, obeležava Vidovdan kao pomen na pogibiju kneza Lazara Hrebeljanovića i stradanje Srba u bici protiv turske vojske na Kosovu polju kod Prištine, tog dana 1389. godine.
Vidovdan je prisećanje na poginule i umrle u svim ratovima i obilazak njihovih grobova, pa se na taj dan ne igra i ne peva.
U sabornoj crkvi „Silaska svetog duha“ u Nišu biće održane Vidovdanske svečanosti, najavljeno je na sajtu Srpske pravoslavne crkve.
Kako je najavljeno, u 8.30 biće održan parastos postradalim od Maričke i Kosovske bitke do danas, a od 19 časova u porti crkve biće održana centralna manifestacija na kojoj će govoriti i patrijarh srpski Irinej.
Centralna manifestacija proslave Vidovdana, povodom 622 godine od Kosovskog boja, biće danas održana u Gračanici i na Gazimestanu.
Godišnjica Kosovskog boja obeležava se na Kosovu i Metohiji nizom manifestacija, a sinoćnom skupu tim povodom je u Gračanici prisustvovao i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović.
Bogdanović će danas u Gračanici prisustvovati jutarnjoj liturgiji, a potom i parastosu na Gazimestanu.
Kako je najavljeno, liturgiju i parastos će služiti patrijarh srpski Irinej.
Preksinoć je u porti manastira Gračanica izabrana najlepša kosovka devojka.
Nadmetale su se devojke iz svih delova Kosova i Metohije i nekih mesta u Makedoniji. Za najlepšu je izabrana Milena Bojković iz sela Prilužje.
Preksinoćna priredba u porti manastira Gračanica bila je smotra kulturnog i narodnog stvaralaštva.
Predstavila su se najbolja kulturno umetnička društva na Kosovu i Metohiji, a nagradu za najbolji nastup dobili su članovi KUD „Kopaonik“ iz Leposavića.
Na početku kosovske bitke Srbi su beležili pobedu, ali i poraz na kraju koji je doveo do gubitka nezavisnosti u narednih skoro pet vekova, iako je taj boj zadugo zadržao dalji prodor Turaka u Evropu.
Stradanju srpskih vojnika je posvećen spomenik podignut na Gazimestanu 1953. godine, rad Aleksandra Deroka.
Vidovdansko stradanje Srba poistovećeno je sa Hristovim i sa osnovnim idejama hrišćanske vere.
Vidovdan, koji se praznuje 15. ili po novom kalendaru 28. juna je u narodu poznat i kao Dan svetlosti i za njega su vezane razne legende.
Sveti Vid u vreme starih Slovena bio je božanstvo koje pripada kultu prirode i vegetacije, iz vremena pre hrišćanstva. Ime praznika Vidovdan vezuje se uz svetog Vida koji je hrišćanstvo zadužio podvizima u vreme rimskog cara Dioklecijana, poznatog po progonima hrišćana.
Narodi severne Evrope ovaj praznik zovu Sveti Vit.
Vidovdan je, prema mišljenju naših istoriografa, važan datum u kolektivnoj svesti srpskog naroda i jedan od temelja kolektivnog identiteta. On je poseban značaj dobio u vreme stvaranja nove srpske države, a za zvaničan državni praznik bio je uveden 1889. na 500 – godišnjicu Kosovskog boja. Kao nacionalni praznik je opstao do kraja Drugog svetskog rata.
Posle Kosovske bitke telo kneza Lazara (1329-1389) je sahranjeno u manastiru Ravanica, a u seobi Srba pod patrijarhom Arsenijem Čarnojevićem krajem 17. veka je preneto u fruškogorski manastir Vrdnik. U Ravanicu su mošti vraćene 1989, na 600. godišnjicu Kosovske bitke.
Lazareva žena, kneginja Milica, posle muževljeve pogibije se zamonašila, uzela ime Jefimija i, po predanju, zajedno sa ženama poginulih srpskih vojnika, osnovala manastir Ljubostinju kod Trstenika.
Na mestu bitke na Gazimestanu kao endemska vrsta vekovima cveta crveni kosovski božur.
Kliknite ovde da biste videli vest u celini na sajtu rtv.rs »
Autor: Redakcija
Datum: 28, 06, 2011.